“MORAMO SRBIJU PRIMITI U EU ŠTO PRE” Veliki preokret Nemačke, kancelar Šolc izneo plan za Zapadni Balkan

Zahtev Ukrajine da se pridruži EU usred rata sa Rusijom, političkom odlukom i ubrzanom procedurom, pomalo liči na slučaj bivše SFRJ ranih 1990-ih. Iako su se mnoge stvari u međuvremenu promenile, a pre svega sama EU, i SFRJ i Ukrajina danas su ulazile u EU pod pritiskom rata. Obe zemlje trebale su da dobiju evropsko članstvo po skraćenom postupku i političkom odlukom. U obe situacije, članstvo u EU je viđeno kao ulazak u zonu stabilnosti, u kojoj bi rat bio isključen. Ali jedna ogromna razlika i dalje ne dozvoljava dalje analogije. Evropa je zvala bivšu Jugoslaviju da bude članica EU (tada Evropska ekonomska zajednica), nudila joj brzi put za članstvo, čak i veliki novac (5,5 milijardi dolara), ali je Balkan to odbio. S druge strane, Ukrajinci danas traže članstvo Ukrajine u EU, ali Evropljani odmahuju glavom.

Ruska agresija na Ukrajinu ohrabrila je zemlju da traži hitno članstvo u Evropskoj uniji. Traži se odlučna, nestandardna odluka političkih lidera EU, da ubrzano integrišu Ukrajinu kako bi je izvukli iz zone ruskog uticaja i obezbedili joj trajni mir. Isti motiv imaju Gruzija i Moldavija, koje su 4. februara predale zvaničnu prijavu za članstvo u Uniji. U jeku ruske agresije na Ukrajinu, ove bivše republike SSSR-a s pravom se osećaju ugroženo, strahuju da bi mogle biti sledeće da ih napadne Rusija, i zato traže zaklon pod evropskim kišobranom.

Foto: Shutterstock

Pod emocijama rata i sa željom da se pokaže više solidarnosti sa Ukrajinom, njen zahtev za članstvo odmah je podržalo nekoliko istočnoevropskih zemalja Unije, čak i ako je dodeljivala status zemlje kandidata i otvarala pristupne pregovore. Međutim, takva očekivanja odmah su ohladili „šefovi“ Unije, prvo nemački kancelar Olaf Šolc, a potom i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Uz svu podršku Ukrajini da se što pre oslobodi ruske agresije, lideri EU i dalje podsećaju da je članstvo u Uniji zahtevno i da se poredak mora poštovati, čak i u uslovima rata.

Ukrajina, Gruzija i Moldavija nikada nisu imale otvorenu takozvanu perspektivu članstva u EU. EU nikada nije rekla da ih želi u svom članstvu. Ove zemlje su deo „Istočnog partnerstva”, pojasa na periferiji EU koji nikada nije „planiran” za punu integraciju, a maksimum njihovih veza sa Unijom su donekle privilegovani ekonomski odnosi, korišćenje nekih evropskih fondova. i učešće u nekim zajedničkim projektima. Sa Balkanom stvari stoje drugačije, region je „planiran” za članstvo u EU, koje je Unija proglasila 2003. godine, a njegove zemlje su već u nekoj fazi pristupanja, neke bliže, a neke dalje.

Nemačka kancelarka i šefica Evropske komisije samo je podsetila da ni okupacija Ukrajine ne može da promeni davno uspostavljenu evropsku strategiju proširenja. „Na dnevnom redu je prijem zemalja Zapadnog Balkana, barem onih koje na tome ozbiljno rade“, rekao je Olaf Šolc, hladeći pregrejane ukrajinske ambicije.

EPA/Focke Strangmann

Ovo nije uobičajena i mnogo puta viđena poruka EU Zapadnom Balkanu, iako podseća na sve prethodne. To je rekao novi nemački kancelar, koji je za samo nekoliko nedelja okrenuo politiku svoje zemlje naglavačke i preuzeo liderstvo nad Evropskom unijom, za koju takođe ima velike planove. Pod pritiskom ukrajinske krize, Šolc nagoveštava bržu integraciju neintegrisanih područja, kao što to zahtevaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija, ali primenjene na Zapadni Balkan. Ideja je jasna, da se evropski prostor zaokruži u granicama koje su odavno zacrtane i što pre. Pre nego što talas ruskog razaranja pogodi balkanske države jače nego ikad da bi rasteretio ukrajinski „front” i proširio energiju i resurse Zapada na što veće područje u Evropi.

Integracija Zapadnog Balkana, odnosno „onih koji na tome ozbiljno rade“, a očigledno se misli samo na Srbiju i Crnu Goru, može se obaviti brzo, a Šolc i njegovi partneri sugerišu da imaju takve namere. Brzo, u smislu mnogo brže nego što diktira sadašnji model proširenja, otvaranjem i zatvaranjem pregovaračkih klastera. Ukrajina je otvorila novu etapu u istoriji EU i Evropa za sada pokazuje da je to dobro razumela. Politička odlučnost, brzina i intenzitet mera koje je uvela Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu zaprepastili su svet, a i samu Uniju. Najviše od svega imponuje njen jedinstveni glas, kakav decenijama nije viđen i za koji su mnogi mislili da EU nikada više neće imati.

Integracija Zapadnog Balkana je jedan od najvećih nedovršenih poslova Evropske unije, a ukrajinski slučaj bi trebalo samo da ubrza njegovo rešavanje. U središtu će biti politička odluka članica Unije da to učine, a ne birokratska inercija kao što je to do sada bio slučaj. Uostalom, svi dosadašnji talasi proširenja bili su rezultat snažne političke odluke članica Unije, a ne istinske spremnosti kandidata da u tom trenutku postanu njeni članovi. Presedani već postoje, istorijske okolnosti otvaraju vrata, a politička opredeljenost je već pokazana. Zapadni Balkan je usred nove šanse da pređe prag Evropske unije, a ovoga puta obe strane imaju priliku da isprave staru grešku od pre tri decenije.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI