MILIJARDE DOLARA DODATNIH TROŠKOVA Ruski gas kao čizma na grlu Evrope

Žurba da se zamene ruska fosilna goriva podstiče Stari kontinent da se fokusira na kratkoročno jačanje tokova tečnog prirodnog gasa i povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora do 2030.

Nemačka se obavezuje da će izgraditi dva LNG terminala, Francuska želi da nastavi razgovore sa Španijom o zajedničkom gasovodu, a Velika Britanija traži više domaće energije vetra, sunca i nuklearne energije. Ipak, cene neophodnih materijala i dalje idu na gore.

Čelik, bakar i aluminijum dotakli su rekorde u poslednjih 12 meseci, a Blumbergov indeks robe skočio je 46 odsto u istom periodu. Nagli skokovi prete da uspore takve poduhvate kao što je plan Evropske unije na skoro utrostručenje kapaciteta vetra i sunca ove decenije - kolosalna investicija koja bi mogla da zahteva oko 52 miliona tona samo u čeliku.

Foto: Pixabay

„Ovaj rat ima uticaja, naravno, na sve one kompanije, uključujući i nas, koje su na pragu ulaganja prilično velikih razmera“, rekao je Fred van Birs, glavni izvršni direktor SIF Holding NV, koji proizvodi čelične platforme za vetrenjače.

„To stavlja naš poslovni slučaj naglavačke.“ Pre invazije, ruski gas je bio relativno jeftin, lak za transport i u velikim količinama. Ti faktori, plus očekivano otvaranje gasovoda Severni tok 2 ka Nemačkoj, pomogli su da se Evropa ubedi da smanji sopstvenu proizvodnju i počne da zatvara elektrane na ugalj i nuklearne reaktore kako bi se fokusirala na čistije izvore.

EU je prošle godine uvezla oko 155 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije, navodi Međunarodna agencija za energetiku. Nakon rata, blok želi da smanji zavisnost za dve trećine ove godine.

Sve o ratu u Ukrajini čitajte OVDE.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI