MAKRON OČI U OČI SA LE PEN Liberalni francuski predsednik pred OŠTROM konkurencijom desničarskog protivnika

Ako su podaci tačni, to bi značilo ponavljanje drugog kruga iz 2017. godine, gde je Makron postigao ubedljivu pobedu, sa 66 odsto datih glasačkih listića.

Biračka mesta u većim gradovima zatvaraju se u 20 časova po lokalnom vremenu, a prve izlazne ankete očekuju se ubrzo nakon toga.

Neki stručnjaci su upozorili na nisku izlaznost, pri čemu će se mlađi glasači i glasači sa niskim primanjima verovatno uzdržati.

Prema nekim analitičarima, Makron je donedavno bio udobno u prednosti; međutim, kombinacija nekoliko faktora, uključujući njegov plan za povećanje starosne granice za odlazak u penziju, rastuću inflaciju i njegov kasni zvanični ulazak u trku, donekle je umanjila podršku javnosti.

Njegov glavni rival, Le Pen, aktivno je obilazila Francusku, kritikujući sadašnju administraciju zbog rasta troškova života.

Govoreći pred pristalicama u četvrtak, Le Pen ih je pozvala da glasaju i da izvrše „pravednu kaznu koju zaslužuju oni koji su nama tako loše upravljali“.

Neposredno uoči izbora, aktuelni predsednik je u više navrata tvrdio da je Le Penin politički program „rasistički“ i da ima za cilj „podelu društva“ – što je vođa Nacionalnog skupa oštro negirala.

Ipak, Makron je, govoreći na nedavnom skupu, upozorio pristalice da bi desničarski kandidat mogao da pobedi.

"Pogledajte šta se desilo sa Bregzitom i mnogim drugim izborima: ono što je izgledalo neverovatno, zaista se dogodilo."

Desetak kandidata bori se za najviše mesto u Francuskoj. Polovina kandidata učestvovala je na predsedničkim izborima u prošlosti, a Makron i Le Pen su ukrstili koplja 2017.

Kandidat levičarke Žan Lik Melanšon je političar veteran koji se nada da će pokvariti očekivani revanš Makron-Le Pen i ući u finalni krug. Njegove pristalice pozvale su birače orijentisane na levicu da se konsoliduju oko vatrenog socijaliste.

Među ostalim levičarskim kandidatima su političar krajnje levice Filip Putu, socijalistkinja Natali Arto, An Idalgo, socijalistička gradonačelnica Pariza, Janik Žado iz Zelenih i Fabijen Rusel iz Komunističke partije.

Na suprotnom kraju političkog spektra su nacionalista Nikolas Dipon-Ainjan, desničarski ruralista Džin Lasal, Valeri Pekres, konzervativni šef pariskog regiona, i Erik Zemur, TV ličnost koja je postala desničarski političar, koji je napredovao u popularnosti svojom antiimigrantskom retorikom.

Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja, Zemur nije uspeo da skine Le Penovu kao najpopularnijeg kandidata na desnici.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI