PAŽNJA, PAŽNJA: Prst na crvenom dugmetu!
Foto: Youtube/Printscreen

Upozorenje je stiglo nakon što su Britanci nastavili da pozivaju Ukrajinu da, oružjem koje dobija sa Zapada, koristi za napade na Rusiju. Naime, ova direktna pretnja je usledila nakon što je britanski ministar odbrane Džejms Hepi izjavio da Vlada Velike Britanije smatra da su „prihvatljivi napadi Ukrajine na legitimne vojne ciljeve na teritoriji Rusije“.

Današnje bombe 60 puta jače od one bačene na Hirošimu

Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata u Hirošimi ubila oko 146.000 ljudi imala je 15 kilotona. Nuklearne bojeve glave danas mogu biti veće od 1.000 kilotona.

- Ako se dese napadi na koje London poziva vlasti u Kijevu, želimo da naglasimo da će trenutno doći do našeg proporcionalnog odgovora. Kao što smo već upozoravali, naše oružane snage su 24 sata na dan spremne da preciznim dalekometnim oružjem napadnu centre za donošenje odluka u Kijevu - navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, uz dodatak da u slučaju tih napada „neće nužno biti problem“ to što bi tada u tim centrima za donošenje odluka „mogli da budu savetnici određene zapadne zemlje“.

Na svetu više od 12.000 bojevih glava!

Prema podacima Saveza američkih naučnika, Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava. Među njima je i oko 1.500 bojevih glava koje nisu u potrebi i treba da budu demontirane, a preostalih 4.500 smatra se strateškim nuklearnim oružjem, odnosno projektilima koji mogu biti upotrebljeni na velikim udaljenostima. Ostale bojeve glave su i fizički manje, kraćeg dometa, a i manje su destruktivne. Procenjuje se da je oko 1.500 ruskih bojevih glava trenutno „aktivno", odnosno da su smeštene u raketama, bombarderima ili podmornicama.

Što se NATO tiče, procenjuje se da Alijansa ima 5.943 bojevih glava. Od toga SAD imaju 5.428, Francuska 290 i Velika Britanija 225.

Kina ima 350, Pakistan 165, Indija 160, Izrael 90 i Severna Koreja 20.

S obzirom na to da se misli direktno na britansko vojno i diplomatsko osoblje, ovaj napad bi NATO mogao da protumači kao napad na svoju članicu. U tom slučaju veoma lako može doći do eskalacije, pošto bi u slučaju da Alijansa pokuša da napadne Rusiju usledila više puta najavljena odmazda Moskve, a kako su ruski mediji više puta naveli od početka rata u Ukrajini, među prvim metama našla bi se baš Velika Britanija. Taj napad bi doveo do žestoke reakcije NATO, možda čak i nuklearne, na šta bi Rusija odgovorila svom silom.

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će sve zemlje koje pokušaju da se umešaju u Ukrajinu naići na munjevitu reakciju Moskve. U obraćanju poslanicima u Sankt Peterburgu, ruski predsednik je rekao da će vojnici koristiti „sve alate za to - one kojima se niko ne može pohvaliti“. Pošto je pre nekoliko dana testirana najopasnija ruska interkontinentalna balistička raketa, smatra se da bi nuklearno oružje bilo deo tih „alata“.

Britanska ministarka spoljnih poslova Lis Trus rekla je u sredu da Rusiju treba istisnuti iz cele Ukrajine, a eskalaciju vojnih ciljeva pozdravio je bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO za Evropu general Ričard Širef. On je rekao da su za to potrebni značajni resursi, i da to mora da se uradi direktno u celoj alijansi, kao celini, kako bi NATO pokazao Rusiji da je ozbiljan.

Četiri povoda za upotrebu

Ruska vojna doktrina navodi četiri slučaja upotrebe nuklearnog naoružanja:

- lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njenih saveznika

- upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika

- napad na kritične vladine ili vojne lokacije Ruske Federacije koji ugrožava njenu nuklearnu sposobnost

- agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je i sama egzistencija države ugrožena

Širef je upozorio da bi Putin mogao da odgovori agresivno, ali je naveo da je ova eskalacija neophodna.

- Najgori slučaj je rat sa Rusijom. Ali, ako se pripremamo za ovaj najgori scenario, najverovatnije će odvratiti Putina, jer Putin na kraju krajeva poštuje snagu – smatra Širef.

Ruske nuklearke u specijalnoj pripravnosti

Ruski predsednik Vladimir Putin stavio je početkom marta nuklearne snage u „specijalnu pripravnost", ali zapadni analitičari smatraju da je to bilo samo upozorenje ostalim zemljama da se ne mešaju dodatno u situaciju u Ukrajini, a ne njegova želja za upotrebom nuklearnog oružja.

Podsetimo, pre nekoliko dana je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio da je opasnost od trećeg svetskog rata sve realnija, i to baš zbog toga što se, kako je naglasio, Zapad opasno meša u rat u Ukrajini.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (2)

Loading
gege

29.04.2022 09:03

najzad neko odlucan da stane na put anglosaksonskom izivljavanju na ostatku stanovnistva ove planete

Miro

29.04.2022 10:02

Nije pitanje da li će biti Treći svetski rat, glavno pitanje je KADA.