Pomaže to što je Rusija energetska elektrana koja još uvek beleži velike prihode od prodaje zahvaljujući rastućim cenama nafte. Čak i bez neočekivanih energetskih dobitaka, Rusija bi u bliskoj budućnosti mogla da bude zaštićena od sankcija. To je zato što se zemlja štiti od sankcija od 2014. godine kada je takođe pogođena gomilom trgovinskih ograničenja nakon što je anektirala Krim Ukrajini, piše Biznis Insajder.

Putin je „preoblikovao rusku ekonomiju u tvrđavu“ da bi izdržao spoljne šokove, napisala je Veronika Karion, ekonomski istraživač u Američkom udruženju bankara (ABA) u postu ABA Banking Journal 13. juna.

TOTALNO UNIŠTENJE Konašenkov: Danas je u jednom raketnom udaru ubijeno više od 50 ukrajinskih generala i oficira (VIDEO)

Neki stručnjaci su doveli u sumnju pouzdanost ruske statistike od početka rata.

„Ruska vlada očigledno ima podsticaj da pokuša da sakrije ekonomski uticaj zapadnih sankcija“, rekao je Endru Losen, saradnik Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.

Čak i ako se ekonomija drži tako dobro kao što se čini, Rusiji bi ipak na kraju moglo ponestati vremena kada roba bude stala i dok sve jača sankcije Zapada progrizu put kroz sistem. Ali za sada, zemlja pokazuje neočekivanu otpornost na niz mera, kao što je popunjavanje svojih rezervi i odvikavanje od stranog kapitala.

Evo šta je Rusija radila u pokušajima da zaštiti svoju ekonomiju sankcijama

1. Moskva je punila rezerve i skrivala zlato

Pre invazije, Rusija je držala petu po veličini gomilu stranih valuta i zlatnih rezervi u svetu u vrednosti od oko 630 milijardi dolara, prema Institutu Banke Finske za ekonomiju u razvoju. „Ova zaliha može da pokrije vladin bilans stanja i podrži rublju“, napisao je Karion.

Rusija je izgubila pristup oko polovini tog iznosa zbog sankcija, rekao je ministar finansija zemlje u martu. Ali još uvek ima dosta fizičkog zlata sakrivenog u zemlji, koja je takođe drugi najveći svetski proizvođač plemenitog metala.

Ruska zlatna zaliha se utrostručila od 2014. i sva se čuva u ruskim trezorima, navodi centralna banka. SAD su sankcionisale ruske transakcije korišćenjem zlata, ali to ne bi sprečilo „oportunističke zemlje“ da posluju sa Moskvom, napisao je Karion.

Rusija takođe nastavlja da gomila neke rezerve u obliku svojih fondova za hitne slučajeve — zahvaljujući neočekivanim prihodima od prodaje nafte i gasa. U aprilu i junu dodato je 12,7 milijardi dolara ruskim rezervama za hitne slučajeve. Ova sredstva će se koristiti za obezbeđivanje stabilnog ekonomskog razvoja usred sankcija, preneo je Rojters 9. juna, pozivajući se na saopštenje ruske vlade.

UKRAJINCI PRIZNALI DA SU RUSI DOBILI VAŽNU BITKU Da li je ovo prelomni trenutak rata? (FOTO)

2. Rusija se odvikava od stranog kapitala i otplaćuje dug

Osim štednje, Rusija se odvikava od stranog kapitala agresivnim otplaćivanjem duga u poslednjih osam godina, napisao je Gian Maria Milesi-Ferretti, viši saradnik ekonomskih studija u Hutchins centru za fiskalnu i monetarnu politiku 3. marta. Rusija je sada neto poverilac na međunarodnim tržištima, dodao je on.

„Vladimir Putin je alergičan na pozajmljivanje novca“, rekao je Endrju Vajs, stručnjak za Rusiju iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, za NPR „Monei Planet“ u februaru. „On ne želi da iskoristi bankarski sistem u Rusiji ili pristup zapadnom kapitalu kako bi Rusiju učinio velikom.

Spoljni dugovi Rusije su prilično niski. Vlada je dugovala oko 39 milijardi dolara u obveznicama u stranoj valuti na kraju 2021. godine, procenio je JPMorgan . Poređenja radi, Grčka nije platila 205,6 milijardi evra (277,5 milijardi dolara) državnog duga 2012.

Što se tiče ukupnog državnog duga Rusije, on iznosi samo 17% BDP-a, znatno ispod trocifrene brojke za mnoge razvijene zemlje i uglavnom je denominirano u rubljama. Dakle, zemlji „zaista ne treba da se zadužuje“, napisao je Anton Tabah, glavni ekonomista ruske agencije za rejting Ekpert RA na veb stranici Carnegie Endovment for International Peace 15. juna. Američki državni dug iznosi oko 130% BDP-a, po Statista.

Najveći problem koji Rusija sada ima je plaćanje spoljnih dugova zbog ograničenja izazvanih sankcijama, dodao je Tabah. Kada se to reši, Rusija i njene kompanije će moći da otplate svoj dug, a sopstveni resursi zemlje „trebalo bi da budu dovoljni da pokriju potrebe budžeta, banaka i korporacija“, dodao je on.

RUSKA VOJSKA UNIŠTILA AMERIČKU VOJNU POMOĆ UKRAJINI "Tirkizni udar" dokazao superiornost nad NATO naoružanjem (FOTO/VIDEO)

3. Rusija se okreće ka sebi

Rusija se okreće sebi pošto je postala međunarodni parija — ali, kao veliki proizvođač robe, njena ekonomija se neće u potpunosti raspasti — iako će rast biti spor i nizak, rekao je Hasan Malik, viši suvereni analitičar u bostonskim investicijama konsultant za upravljanje Loomis Sailes.

"Rusija je jedna od retkih zemalja na svetu koja može da se upusti u autarkiju (samodovoljnost)“, rekao je Hasan za Insajder. On je mislio na pojam ekonomske samodovoljnosti. Zemlja je glavni proizvođač sirove nafte, prirodnog gasa, pšenice i metala poput nikla i paladijuma.

PRIPREMITE SE ZA RAT PROTIV RUSIJE Glavnokomandujući britanske armije se obratio vojnicima

Da bi se suprotstavili egzodusu međunarodnih kompanija koje su sa sobom ponele svoju robu i usluge, ruski entiteti su preuzeli firme i zamenjuju njihove proizvode domaćom ponudom.

Na primer, grad Moskva i grupa koju podržava ruska država preuzeli su operacije francuskog proizvođača automobila Reno u zemlji za nominalnu sumu od 2 rublje (3,5 centa). Oni planiraju da ožive brend automobila iz sovjetskog doba sa proizvodnim pogonima, gradonačelnik grada Sergej Sobjanin rekao je u postu na blogu .

Ali ekonomska situacija Rusije će i dalje biti veoma teška. Sam Putin je 9. juna rekao da zamena uvoza lokalno proizvedenom robom „nije lek za lek“, preneo je AFP . On je rekao da će Rusija tražiti nove trgovinske partnere i nastaviti da razvija sopstvene industrije za „kritično važne tehnologije“.

Obim i obim sadašnjih sankcija daleko prevazilaze one uvedene 2014. godine, tako da će one „nametnuti veoma teške troškove ruskoj ekonomiji“, napisao je Milesi-Ferretti u svom postu od 3. marta.

PROGOVORIO ČOVEK KOJI ZNA TAJNE VLADIMIRA PUTINA "Ovo su pravi ciljevi rata u Ukrajini i veći su nego što iko sluti"

Očekuje se da će se ruska ekonomija smanjiti za 8,5% 2022. godine, uz dalji pad od 2,3% u 2023. godini, predviđa Međunarodni monetarni fond u aprilskom izveštaju. To bi bio najveći pad ekonomije od godina nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

SVE NAJNOVIJE INFORMACIJE O SPECIJALNOJ VOJNOJ OPERACIJI RUSKE FEDERACIJE U UKRAJINI MOŽETE PRONAĆI U NAŠEM BLOGU

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI