AMERIKA ŽELI PODELU RUSIJE Sve više se u Vašingtonu pominje nova strategija, ove pokrajine su prve na udaru (FOTO)

A da stvar nije ni malo nezvanična, ali ni neozbiljna, svedoči sastanak koji je pre nekoliko dana održala Komisija za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS), poznata još i kao Helsinška komisija SAD, na kojoj je glavna tema bila "moralna i strateška neophodnost podele Rusije".

KEBS je, inače, nezavisna komisija savezne vlade Amerike koju nadgleda Kongres SAD. Kako je navedeno na njenom zvaničnom sajtu, ona više od 45 godina "prati poštovanje Helsinškog sporazuma i unapređuje sveobuhvatnu bezbednost kroz unapređenje ljudskih prava, demokratije i ekonomske, ekološke i vojne saradnje između 57 zemalja OEBS-a".

Ukratko, to je još jedan od odbora koje vodi i finansira američka vlada, pa je i sam događaj bio najavljen na njenom sajtu.

"Varvarski rat"

U sažetku panela navedeno je da je "varvarski rat Rusije protiv Ukrajine, a pre toga protiv Sirije, Libije, Gruzije i Čečenije, razotkrio opaki imperijalni karakter Ruske Federacije celom svetu".

Agresija je takođe podstakla razgovor o ruskom unutrašnjem carstvu, s obzirom na dominaciju Moskve nad mnogim domorodačkim neruskim etničkim grupama i brutalnu meru do koje je Кremlj uzeo da potisne njihovo nacionalno samoizražavanje i samoopredeljenje - istakli su učesnici.

Zaključuju da su zbog toga neophodne diskusije o "obračunu sa fundamentalnim ruskim imperijalizmom i potrebom da se Rusija dekolonizuje kako bi postala održivi akter u evropskoj bezbednosti i stabilnosti".

Кao naslednik Sovjetskog Saveza, koji je svoju kolonijalnu agendu sakrio antiimperijalnom i antikapitalističkom nomenklaturom, Rusija tek treba da privuče odgovarajuću kontrolu zbog svojih doslednih i često brutalnih imperijalnih tendencija - dodaju.

Prelazak sa "širenja slobode i demokratije" na potrebu za "dekolonizacijom"

Ono što je primetno u vezi sa ovim panelom je prelazak sa "širenja slobode i demokratije" na potrebu za "dekolonizacijom" Rusije.

Na početku ovog rata, američki cilj je bila degradacija ruskih snaga na poprištu sukoba. Ton se nakon toga pomerio na promenu režima u Moskvi. Po tom narativu, Ruse treba osloboditi diktatora Vladimira Putina kako bi mogli da uživaju u plodovima demokratije kao i ostatak Slobodnog sveta.

Bela kuća se brzo ogradila od opaske o promeni režima koju je predsednik Džo Bajden izneo "van scenarija" tokom posete Varšavi u martu, ali je termin ostao živ u govoru zvaničnika Stejt dipertmenta, ako i u vodećim američkim medijima.

Čečenija, Tatarstan, Dagestan, Čerkezija

Sastanak Helsinške komisije je otišao korak dalje - promena režima i demokratija nisu dovoljno dobri, već se traži podela zemlje na manje političke jedinice, kako bi one mogle da budu "slobodne". Na njemu je zaključeno da bi trebalo da se pruži značajnija podrška separatističkim pokretima unutar Rusije, ali i dijaspori, te su objasnili da bi trebalo težiti samostalnosti Čečenije, Tatarstana, Dagestana, ali i istorijskih oblasti koje su postojale vekovima ranije poput Čerkezije.

Nije tajna da su neke slične ideje postojale i u vreme raspada SSSR-a. kada je neokonzervativac Dik Čejni, kasnije potpredsednik SAD, predlagao da se radi na podeli Rusije na više manjih zemalja, dok je 1997. bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski izašao sa idejom o Ruskoj konfederaciji koja bi bila sastavljena od Evropske Rusije, Sibirske republike i Dalekoistočne republike.

Na panelu Helsinške komisije uvodnu reč je imao demokratski kongresmen iz Tenesija Stiv Koen, čovek koji slovi za "specijalistu" za rusko pitanje, ali i koji je 2010. boravio u poseti Srbije u vreme kad je predsednik države bio Boris Tadić.

"Bez imperije"

Da je "dekolonizacija" Rusije, suptilnija reč za njenu podelu, postala novi žargon pokazuje i niz nedavno objavljenih članaka.

Tako ugledni "Atlantik" piše da Kremlj "mora da ostane bez svoje imperije" kako bi se zaustavilo besmisleno krvoproliće.

"Rusija je poslednja evropska imperija koja se odupirala čak i osnovnim naporima dekolonizacije, kao što je davanje autonomije podaničkom stanovništvu. I kao što smo videli u Ukrajini, Rusija je spremna da pribegne ratu da bi ponovo osvojila regione koje smatra svojim posedom. Zapad mora da dovrši projekat koji je započeo 1991. godine. Mora da teži potpunoj dekolonizaciji Rusije - navodi autor Kejsi Mišel, koji je bio i učesnik sastanka Helsinške komisije.

On je istakao razočaranje "što Amerika nije iskoristila raspad Sovjetskog saveza kako bi uticala i na dalji raspad Rusije".

"U okviru Rusije postoje čitavi narodi koji su kolonizovani - dodao je Mišel, uz napomenu da "u obračunu sa fundamentalnim ruskim imperijalizmom postoji potreba da se Rusija dekolonizuje kako bi postala održivi akter u evropskoj bezbednosti i stabilnosti".

Da li Rusiju treba "dekolonizovati" ili možda "defederalizovati"

Erika Marat, profesorka na Koledžu međunarodnih bezbednosnih poslova, u okviru Pentagonovog Univerziteta nacionalne bezbednosti, istakla je da "Rusija sprovodi genocid", dok je nedavno Leonid Beršidski, novinar i komentator "Blumberga", u svojoj analizi "zaključio da rat u Ukrajini nužno znači i povratak imperijalističke Rusije".

"To je oživelo i rasprave o tome da li Rusiju treba "dekolonizovati" ili možda "defederalizovati" kako bi ugasila svoje imperijalističke ambicije i obuzdala svoju vojnu pretnju. Raspad današnje Rusije, sličan raspadu Sovjetskog Saveza, smatra se mogućim, a za neke čak i najpoželjnijim ishodom invazije na Ukrajinu", napisao je Beršidski.

Centar za evropske političke analize (CEPA) početkom juna je objavio na svom sajtu poziv za novu strategiju prema Rusiji.

"Muke Ukrajine su uglavnom rezultat zapadnog strateškog neuspeha. Prvo, pogrešno smo razumeli raspad SSSR-a. Tada nam je nedostajala aura imperijalizma i autoritarizma nad navodno demokratskom i prijateljskom novom ruskom državom. Zapadne zemlje ne bi trebalo da ponavljaju tu grešku. Skraćeni izraz za naš cilj bi trebalo da bude dekolonizacija".

 

 

Kako bi izgledala podeljena Rusija?

Zagovornici ideje o podeli najveće zemlje sveta uglavnom se pozivaju na reči samog Putina, koji je često govorio o "istorijskoj Rusiji", sa veim delom moderne Ukrajine u njenom sastavu.

Logika je sledeća - ako je moguće razgovarati o centralnoj ruskoj državi, a ne o zemlji u njenim sadašnjim granicama, onda se može tvrditi da je ovo jezgro zapravo mnogo manje od današnje Rusije kada se ogole sva "imperijalna osvajanja", uključujući i veći deo Sibira pre 1721. kada je Rusija postala carstvo.

Tatarstan, naseljena ruska oblast na Volgi, još jedan je primer. Prošle godine je 55 odsto školaraca u glavnom gradu Кazanju odabralo tatarski za maternji jezik, pa se zagovornici pitaju da li je ovo područje, koje je osvojio Ivan Grozni 1552. godine, zaista deo jezgra Rusije. Isto navode za oblast Tuva, koja se pridružila Sovjetskom Savezu tek 1944. godine i koja je doživela separatističke nemire početkom 1990-ih, kao i za Dagestan, osvojen početkom 19. veka, u kojem manje od četiri posto učenika uči ruski kao maternji jezik.

Još jedan argument je da bi ove oblasti danas bile nezavisne države da ih je Sovjetski Savez konstituisao kao "savezne republike", umesto kao "autonomne republike" u sastavu Rusije.

Jedna od mnogih mapa o izmaštanoj podeljenoj Rusije koja se može naći na internetu ostavlja Ruskoj Federaciji samo njenu zapadnu teritoriju. Na nju bi se nastavljale "Komi" i "Uralska Republika", zatim "Sibirska Republika", "Republika Saha" i "Dalekoistočna Republika".

Na krajnjem jugu bi se našli "Altal", "Tuva" i "Burjatija", dok bi na jugozapad bio podeljen na osam malih republika - "Mordoviju", "Tatarstan", "Udmurtiju"...

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI