NAJVEĆI PAD AMERIČKIH AKCIJA U POSLEDNJIH POLA VEKA Stručnjaci upozoravaju da je okončana era umerene inflacije

U poslednjih šest meseci, referentni S&P 500 indeks je pao za 20,6%, dok su ostali glavni američki indeksi takođe naglo pali.

Akcije u Velikoj Britaniji, kontinentalnoj Evropi i Aziji takođe su pretrpele velike gubitke.

Sve se dešava u trenutku kada centralne banke širom sveta pokušavaju da obuzdaju rastuće troškove života, uz skokove cena osnovnih dobara poput hrane i goriva.

Neki ekonomisti očekuju da će SAD, koja je najveća svjetska ekonomija, ući u recesiju već ove godine jer kamatne stope i dalje rastu.

"Ako Federalne rezerve SAD nastave da povećavaju stope, tržište akcija će reagovati prilično negativno“, rekao je za BBC Dan Vang, glavni ekonomista Hang Seng banke u Kini.

Šejn Oliver iz kompanije AMP Kapital smatra da će "akcije verovatno imati nastavak kratkoročne volatilnosti pošto centralne banke nastavljaju da pooštravaju mere u borbi protiv visoke inflacije, rat u Ukrajini se nastavlja i strahovi od recesije ostaju visoki".

Drugi veliki američki berzanski indeks, Dou Džons, pao je za više od 15 odsto u prvoj polovini ove godine, što je najveći pad od 1962. godine. Istovremeno, tehnološki fokusiran Nasdak komposit izgubio je skoro 30%, što je najveći pad u procentima u prvoj polovini godine.

Glavni berzanski indeksi van SAD takođe su naglo pali ove godine.

Britanski FTSE 250 je pao za više od 20%, dok je evropski indeks Stoks 600 pao za skoro 17%, a MSCI indeks azijsko-pacifičkih tržišta pao je za više od 18%.

Ranije ove nedelje, šefovi tri najveće svetske centralne banke upozorili su da je okončana era umerene inflacije i niskih kamatnih stopa.

Na godišnjem sastanku u Portugalu, čelnici Federalnih rezervi SAD, Evropske centralne banke i Banke Engleske rekli su da se moraju brzo preduzeti mere kako bi se sprečilo da rast cena izmakne kontroli.

Međutim, oni su takođe upozorili da mere za obuzdavanje inflacionog šoka izazvanog ratom i pandemijom u Ukrajini mogu imati značajan negativan uticaj na globalni rast.

"Postoji li rizik da bismo otišli ​​predaleko? Rizik svakako postoji, ali ne bih se složio da je to najveći rizik za ekonomiju", rekao je predsjednik Fed-a Džerom Pauel.

"Veća greška koju bismo napravili, hajde da to tako kažemo, bila bi da ne uspemo da povratimo stabilnost cena“, dodao je on.

Prošlog meseca, Fed je najavio svoje najveće povećanje stope u skoro 30 godina dok je pojačao svoju borbu da obuzda rastuće potrošačke cene.

Banka Engleske je takođe podigla svoju ključnu kamatnu stopu na najviši nivo u poslednjih 13 godina, sa 1% na 1,25%.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI