STRAHUJU OD PUTINOVOG ENERGETSKOG UDARA Zemlje EU nisu obavaile domaći zadatak

Ako Rusija posle završetka redovnog remonta gasovoda Severni tok 1 ne nastavi sa isporukom gasa u Europskoj uniji se primenjuje Smernica EU za osiguravanje snabdevanja gasom iz 2017. godine koja ima oznaku: SOS (Security of supply).

Sve članice Evropske unije moraju da imaju krizne planove i sistem upozoravanja u tri stepena. Ali, nisu sve vlade obavile taj domaći zadatak.

Članice EU su podeljene u regionalne grupe koje zajedno snose rizike. Jedna grupa su, na primer, baltičke države i Finska, koje su do sad potpuno zavisile od ruskog gasa i koje su delimično već tražile alternative.

Druga grupa su Portugal, Španija i Francuska koje dobijaju malo ruskog gasa i koje obustavom isporuka nisu direktno pogođene. U slučaju krize članice Evropske unije se obavezuju da će se međusobno "solidarno" pomagati, dakle međusobno isporučivati plin jedne drugima i razmenjivati informacije.

Članice EU bi osim toga trebalo svoja skladišta plina da napune najmanje do 80 posto ukupnog kapaciteta pre početka sezone grejanja.

Problem koji vide brojni stručnjaci i političari je da će u slučaju obustave isporuka od najvećeg isporučitelja, Rusije, krajnje teško biti popuniti skladišta i međusobno isporučivati gas.

Nemačka je najveći kupac ruskog gasa u Evropi i važna tranzitna zemlja za gas koji se transportuje Severnim tokom i drugim gasovodima. Šta bi se dogodilo ako Nemačka ne bi više dobijala ruski gas? Da li bi ona morala gas koji, na primer, dobija iz Norveške ili Holandije da pušta dalje prema drugim zemljama iako i sama ima nestašicu?

Nemački ministar ekonomije Robert Habek trenutno sa susednim zemljama izrađuje sporazume o solidarnosti za isporuke u takvim kriznim situacijama.

- Moramo da proanaliziramo i utvrdimo šta će se tačno događati. Dakle, kad se proglašava stanje nestašice gasa, u kojim zemljama, u kojim koracima, tako da tačno znamo što se događa - izjavio je Habek prilikom posete svom češkom kolegi Josefu Sikeli.

Habek je s češkom vladom dogovorio ugovor. Nestašicom se mora upravljati zajednički, kaže Habek, kako pojedine zemlje ne bi bile preopterećene problemima. Češka, na primer, gas dobija gotovo isključivo preko gasovoda kroz Nemačku. I Poljska dobija gas preko Nemačke, iz Severnog toka 1. Švajcarska je potpuno zavisna od isporuka gasa preko Nemačke.

Uredba EU SOS predviđa da gas mora da bude ponuđen samo onim zemljama koje su same proglasile krizno stanje i koje su sve preduzele da smanje potrošnju. Kupovina i prodaja gasa bi trebalo i dalje da bude regulisana delimično preko privatnih, delimično preko državnih snabdevača gasom, što je u kriznim vremenima kompleksan postupak.

Određivanje gornje granice za cenu gasa, što je predložila Italija, Evropska unija zasad odbija kao kontraproduktivno. Bugarska, koju bojkotuje ruski Gasprom, i dalje propušta ruski gas koji dolazi preko gasovoda Turski tok u Srbiju i Mađarsku. Da li bi to u slučaju krize tako išlo dalje?

Mađarska je proglasila krizno stanje i zabranila svaki izvoz energenata, dakle potpuno se oprostila od solidarne zajednice. Stručnjak za energiju Georg Zakman iz instituta Brujgel u Briselu smatra da to nije pametan potez Mađarske.

- Za zemlju bez luke, s potrošnjom od 10 milijardi kubnih metara i skladištem kapaciteta tri milijarde kubnih metara nisam siguran da je to pametna odluka - kaže Zakman na Tviteru.

Evropska komisija je već odavno zemljama članicama preporučila da sklope sporazume o solidarnim isporukama, jer ne postoji nikakvo središnje upravljanje u Briselu o kvotama i sličnom. Nemačka je dosad sklopila sporazume sa tri zemlje: Danskom, Austrijom i Češkom. Sporazumi su postignuti i između Litvanije i Letonije, Estonije i Letonije, Finske i Estonije, Italije i Slovenije.

Kompleksni su i vlasnički odnosi snabdevača gasom. Često postoje prekogranična suvlasništva na tržištu EU. Tako je, na primer finska država suvlasnica najvećeg isporučitelja gasa u Nemačkoj. Pitanje je, ko će koga spašavati, ako privatna preduzeća dospeju u krizu?

Glavne probleme neće rešavati ni koordinacija između država članica ni planovi Evropske komisije, kaže hrišćansko-demokratski zastupnik u Evropskom parlamentu Markus Ferber. Jednostavno je premalo gasa, kaže on.

- Tako nećemo prebroditi zimu - izjavio je Ferber u Briselu.

Intenzivno se traže alternative. Baltičke zemlje i Nemačka nade polažu u gas sa Bliskog istoka ili iz SAD, koji bi trebalo da dolazi preko plutajućih LNG-terminala, koje tek treba izgraditi. Italija kupuje gas u Alžiru i Azerbajdžanu. Dodatne količine gasa iz Norveške, Ujedinjenog Kraljevstva, Alžira i Holandije kupuju se po cenama koje i dalje rastu.

Sve to, međutim, neće biti dovoljno da se kratkoročno nadoknadi izostanak isporuke ruskog gasa, smatra Evropska komisija. Zato Brisel poziva na štednju i ograničavanje potrošnje plina u nekim javnim ustanovama. Rober Habek nedavno se izjasnio za to da kod snabdevanja gasom privatna domaćinstva ne bi morala nužno da imaju prednost pred industrijskim preduzećima.

Evropska komisija će iduće nedelje predstaviti krizni plan. U njemu je predviđeno da se proizvodnji struje u termoelektranama na gas da prednost pred grejanjem i kuvanjem u privatnim domaćinstvima. Industrija bi za sada trebalo da ima manji prioritet.

Pravila EU bi morala da budu promenjena, kažu u nemačkom Saveznom ministarstvu privrede u Berlinu, jer su ona napisana za slučaj kratkotrajnog prekida snabdevanja u pojedinim zemljama, a ne za opštu nestašicu. Evropska komisija osim toga želi da propiše da se zgrade javnih ustanova i radna mesta greju samo na 19 stepeni. Platforma za zajedničku nabavu gasa više članica EU je dogovorena, ali još ne funkcioniše.

Evropska komisija polazi od toga da se štednjom energije u privatnim domaćinstvima i preduzećima može nadoknaditi trećina nedostatka gasa iz Rusije. A šta je sa preostale dve trećine? O tome bi ministri energetike EU trebalo da razgovaraju na vanrednom sastanku za desetak dana, piše Dojče vele.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI