RUSKA ZIMA PUTINOV ADUT Hoće pobedu kakvu su Rusi izvojevali nad Napoleonom i Hitlerom

Evropu satire kriza kakva nije viđena u novijoj istoriji - inflacija dostiže dramatične nivoe, cene goriva rastu iz dana u dan, domaćinstva već osećaju problem zbog povećanja troškova života, recesija je iza ugla, a rizik od novog talasa migracija sve je veći, dok Rusija, vođenjem rata u Ukrajini, izgladnjuje Afriku. Toj, ionako stravičnoj, situaciji doprinosi činjenica da je svakim danom sve bliže zima, koju ruski predsednik Vladimir Putin, kako se strahuje, iščekuje da bi Starom kontinentu ili makar vodećim članicama EU, zadao težak udarac i omogućio pobedu u ratu. To se, podsetimo, ne bi dogodilo prvi put, budući da je nehumano snažna zima Ruskoj Federaciji bila glavni adut u izvojevanju pobeda nad višestruko snažnijim armijama Napoleona Bonaparte 1812. i decenijama kasnije nad vojskom nacističke Nemačke predvođene Adolfom Hitlerom (1941).

 

 

Naime, iako su evropske države počele postepeno da se prilagođavaju izmenama u snabdevanju energijom, pa je i Evropska komisija (EK) pripremila evropski plan za smanjenje potražnje za gasom u slučaju daljih poremećaja u dobijanju energenata, Evropa ostaje nespremna za potpuno isključenje ruskog gasa, ocenjuju stručnjaci. S tim u vezi je i šefica EK Ursula fon der Lajen upozorila da će "verovatno doći do potpunog isključenja Rusije iz lanca snabdevanja", pa je zato i pozvala zemlje članice Unije da planiraju da smanje potrošnju gasa čak 15 odsto. Upravo to je pokrenulo talas straha, ali i nezadovoljstva među članicama, od kojih su mnoge optužile Nemačku i Francusku da nameću sopstvene probleme drugima, budući da se zna da su upravo one najveći potrošači i istovremeno i najveći zavisnici od ruskih energenata. Zato su mnogobrojni lideri pokrenuli sopstvenu bitku za pronalaženje gasa i nafte na drugim stranama, što je okarakterisano kao još jedan dokaz da Putin dobija ono što želi - razdor u Evropi.

- Italijanski premijer Mario Dragi otputovao je u Alžir da bi postigao dogovor, koji ima za cilj povećanje uvoza gasa 20 odsto, Fon der Lajenova potpisala je sporazum s Azerbejdžanom o povećanju tokova gasa iz Kaspijskog mora, a EU je na sličan način sklopila sporazume s Izraelom i Egiptom, dok, istovremeno, kontinent uvozi rekordne količine tečnog prirodnog gasa (LNG). Međutim, analiza međunarodne agencije za energiju (IEA) zastrašujuća je jer otkriva da je u naredna tri meseca Evropi potrebno 12 milijardi kubnih metara gasa, što je130 LNG tankera, koje je nemoguće obezbediti - piše Volstrit žurnal, a zatim citira izvršnog direktora IEA dr Fatiha Birola.

 

 

- Ta količina zaliha jednostavno nije dostupna u količinama potrebnim da se zamene nedostajuće isporuke iz Rusije - priznao je Birol, dok je Jakob Kirkegor, viši naučni saradnik za ekonomiju i trgovinu u nemačkom Maršal fondu poručio da je Putinu očigledno potrebno resetovanje u ratu u Ukrajini.

- Jedan od načina da se to uradi jeste petljanje sa zalihama energije u Evropi u nadi da će tako podrška za ukrajinska stvar ispariti. Putinova sledeća kocka biće da slomi evropsku solidarnost i okrene javno mnjenje u Evropi u korist primirja. Suočen s političarima koji vide samo sledeće izbore, šanse mu idu u prilog - ironično je zaključio Kirkegor.

Istovremeno, mnogi analitičari veruju da je Rusija s dolaskom zime u prednosti i na bojištu budući da je naviknuta na niske temperature i ekstremne uslove ratovanja.

 

 

- Zima može biti ozbiljna prekretnica u ruskoj vojnoj operaciji jer je njihova vojska trenirana za takve vremenske uslove i sposobna da izvodi razne vrste manevara i desanata na niskim temperaturama. Takođe, mogu se otvoriti neki novi pravci napada, koji dosad nisu dovoljno korišćeni. Na primer, iz pravca Belorusije ima dosta močvarnih područja koja se na niskim temperaturama mrznu i dolazi do stezanja tla, što omogućava lakše kretanje tenkova, ali i različitih vrsta transportera i transportnih vozila. No svakako ne sme se zaboraviti da glavna opasnost po Evropu dolazi iz energetike. U svakom smislu zima je Putinov kec u rukavu - rekla je za Republiku Jasmina Andrić, stručnjak za bezbednost.

Ipak, postoji i teorija da će Putin svakako izbegavati da vodi borbe do duboko u zimu jer je svestan koliko je izazovna ukrajinska teritorija.

- U Ukrajini posle poslednje žetve sezonu nazivaju sezonom močvare. U pitanju su meseci oblačnosti i hladnih temperatura, kiše i blata. Može se dogoditi isto što se desilo i kada je Rusija tek napala Ukrajinu u kasnu zimu i rano proleće. Rusi su morali da se bore s izvlačenjem kamiona, cisterni i oklopnih vozila, koji su do osovine bili zaglavljeni u gustom blatu. To se dogodilo u istim stepama koje su pomogle da nacisti budu zaustavljeni 1941. - podsetio je portal Salon.com.

Uz energetsku i politička nestabilnost

Zoran Spasić, stručnjak za međunarodne odnose, podsetio je da je u proteklih nekoliko decenija EU imala formulu uspeha koja je glasila: "Imamo povoljne ruske energente, ogromno kinesko tržište, imamo globalizaciju i jaku domaću industriju", ali da se sve to promenilo s ratom u Ukrajini.

- Na energetsku krizu nadovezala se i politička nestabilnost. Pale su bugarska vlada i italijanska vlada, dok je britanska veoma nestabilna, a veliki protesti buknuli su u Holandiji. Evropa se iz realnih razloga suočava s brojnim izazovima, a oni će nesumnjivo biti pojačani dolaskom zime jer su energenti neophodni za stabilnost jedne zemlje u toj meri da je to jedno od najvažnijih pitanja u Evropi - poručio je Spasić.

Rusija se na vreme okrenula Kini

Pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru ove godine ruski "Gasprom" pristao je da isporučuje kineskoj nacionalnoj naftnoj korporaciji prvobitno 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, s namerom da tu cifru poveća na 48 milijardi kubnih metara godišnje. Iako je pred Rusijom dug put da zameni 158 milijardi kubnih metara gasa koji je isporučila Evropi 2021, Vladimir Putin, smatraju analitičari, dugo je planirao ovaj trenutak, dok je Evropa učinila veoma malo da se odvikne od Rusije.

Mađarskoj više gasa nego ikad

Mađarska, članica Evropske unije, saopštila je ovog vikenda da je Rusija počela da joj doprema više prirodnog gasa nego što su dve zemlje predvidele u ranijim trgovinskim ugovorima. To se dogodilo nakon što se mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u julu u Moskvi sastao sa šefom diplomatije Rusije Sergejem Lavrovim. Podsetimo, mađarski premijer Viktor Orban žestoko je napadan zbog bliskih veza koje je održao s Vladimirom Putinom uprkos ratu u Ukrajini i vladajućem stavu u Briselu prema Moskvi.

Kraj s Amerikom?

Moskva je upozorila Vašington da bi eventualno stavljanje Rusije na listu zemalja koje sponzorišu terorizam s diplomatske strane bila tačka bez povratka i okidač za totalni prekid odnosa između dve zemlje. Na to je upozorio direktor odeljenja za Severnu Ameriku u ministarstvu spoljnih poslova Rusije Aleksandar Darčijev, koji se osvrnuo na inicijativu u Kongresu SAD da se Rusija proglasi sponzorom terorizma.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI