POČEO LOV NA SKRIVENO BLAGO Led se rapidno topi, a milijarderima to ide na ruku: Bezos, Gejts i Blumberg u trci za ključne resurse

Neki od najbogatijih ljudi sveta finansiraju veliki "lov na blago" na zapadnoj obali Grenlanda, sve sa helikopterima i predajnicima.

Klimatska kriza rapidno topi grenlandski led što, ironije li, otvara priliku za investitore i rudarske kompanije koje tragaju za ključnim mineralima važnih za prelazak na zelenu energiju. Grupa milijardera – uključujući između ostalih i Džefa Bezosa, Bila Gejtsa i Majkla Blumberga – veruje da ispod površine brda i dolina grenlandskog ostrva Disko i poluostrva Nusuak ima dovoljno ključnih minerala za napajanje stotina miliona električnih vozila.

- Tražimo nalazište koje će biti prvo ili dugo po veličini najznačajnije nalazište nikla i kobalta u svetu – izjavio je za CNN Kurt Haus, izvršni direktor “Kobold metals”.

Nestajući arktički led – na zemlji i u okeanu – osvetljava, kako je to opisao CNN, “jedinstvenu dihotomiju”. Grenland je nulta tačka za uticaje klimatskih promena, ali bi takođe mogao da postane nulta tačka za nabavku metala potrebnih za iznalaženje rešenja krize, navodi medijska kuća na svom portalu.

Kako su CNN-u rekli predstavnici kompanije, klub milijardera finansijski podržava “Kobold metals”, startap iz Kalifornije koji se bavi istraživanjem minerala - Gejts, Bezos i Blumberg još nisu reagovali na ove navode.

Bušenje već sledećeg leta

“Kobold” se uortačio sa “Bludžej majning” da pronađu retke, dragocene metale na Grenlandu koji su neophodni za izgradnju električnih vozila i velikih baterija za skladištenje obnovljive energije. Oko 30 geologa, geofizičara, kuvara, pilota i mehaničara ulogorilo se na lokaciji na kojoj “Kobold” i “Bludžej” tragaju za zakopanim blagom.

CNN je prvi medij koji je snimio njihove aktivnosti u tom području.

Osoblje uzima uzorke tla, obavljaju letove dronovima i helikopterima sa predajnicima da izmere elektromagnetno polje podzemlja i mapiraju slojeve stenja ispod površine. Oni koriste veštačku inteligenciju da analiziraju podatke i tačno odrede gde treba bušiti – već početkom sledećeg leta.

- Zabrinjavajuće je svedočiti posledicama i uticajima klimatskim promena na Grenlandu. Ali, generalno govoreći, klimatske promene su olakšale istraživanje i rudarenje na Grenlandu i učinile to pristupačnijim – rekao je CNN-u izvršni direktor “Bludžej majninga” Bo Moler Stensgard.

On je naveo da njihovi timovi mogu lakše da isporučuju tešku opremu i metale na globalno tržište jer klimatske promene produžavaju periode bez leda u moru. Otapanje kopnenog leda izlaže zemlju koja je bila okovana ledom više vekova ili milenijum, a sada bi to moglo da postane potencijalna lokacija za istraživanje minerala.

- Pošto se ovi trendovi nastavljaju dobrano i u budućnosti, nema sumnje da će više zemljišta postati pristupačno i da bi nešto od te zemlje moglo da sadrži potencijal za razvoj minerala – rekao je CNN-u Majk Sfraga, predsednik američke Komisije za istraživanje Arktika.

"Žarišno mesto za retke metale"

Prema Geološkom zavodu Danske i Grenlanda, najveće ostrvo u svetu po površini moglo bi postati žarišno mesto za ugalj, bakar, zlato, retke metale i cink. Vlada Grenlanda je, prema zavodu, uradila nekoliko procena resursa širom zemlje bez leda i vlada “prepoznaje potencijal zemlje da diversifikuje nacionalnu ekonomiju kroz ekstrakciju minerala”.

Sfraga je istakao da usmerenost ka rudarenju nije bez obzira po životnu okolinu, centralnu za kulturu i život Grenlanda.

- Vlada Grenlanda podržava odgovoran, održiv i ekonomski održiv razvoj svojih prirodnih resursa da uključi rudarenje širokog raspona minerala – rekao je on.

Stensgard je ukazao da će ovi ključni minerali “obezbediti deo rešenja za suočavanje sa tim izazovima” koje predstavlja klimatska kriza. U međuvremenu, nestajanje leda sa Grenlanda, koje dovodi do porasta nivoa mora, veoma brine naučnike koji proučavaju Arktik.

Ti strahovi su vezani, kako je CNN-u rekao Nejtan Kurc, naučnik američke agencije NASA za morski led, za predviđanja njegovog potencijalnog nestanka za svega 20-30 godina.

- U jesen, ono što je nekada bio ledeni pokrivač Arktika tokom cele godine sada će biti samo sezonski ledeni pokrivač – istakao je Kurc.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI