RUSIJA DO JADRANA!? Putin izdao naredbu, Moskva osvaja topla mora
Ni mesec dana nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao novu pomorsku doktrinu i planove o stvaranju pomorskih vojnih baza u Mediteranskom moru, Azijsko-pacifičkom regionu, Indijskom okeanu i Persijskom zalivu kako bi se suprotstavio američkoj pretnji, Jadransko more ustalasala je drama do te mere da su Italijani digli uzbunu i proširili svoje patroliranje na ceo basen Mediterana.
Kako je u intervjuu za “La Republiku” otkrio admiral Đuzepe Кavo Dragone, načelnik Vrhovnog štaba odbrane Italije, brodovi ruske ratne mornarice su pre tri nedelje pokušali da blokiraju izlazak američkog nosača aviona Hari Truman iz Jadranskog mora, što je dovelo do ogromnog porasta tenzija i niza manevara NATO i ruskih brodova u toj oblasti.
Putin je 31. jula potpisao ažuriranu verziju Pomorske doktrine Ruske Federacije, dokument vrhunskog strateškog planiranja koji razrađuje zvanični pristup Moskve pomorskom domenu. Novo izdanje, kako piše “Diplomat”, otkriva značajne promene u poređenju sa prethodnim iz 2015. Prema Putinovim rečima, ovo novo planiranje ima za cilj da se "suprotstavi bezbednosnoj pretnji koju predstavljaju Sjedinjene Američke Države i njeni zapadni saveznici".
Širenje u Sredozemlju
Tokom poslednje decenije Rusija je širila svoj vojni otisak u Sredozemlju. Od osnivanje Mediteranske eskadrile 2013. uglavnom je zadržala stalno pomorsko prisustvo u regionu, bazirano prvenstveno na brodovima Crnomorske flote, uz podršku brodova i podmornica Severne i Baltičke flote.
Ruska strategija, kako navodi Centar Maršal na svom portalu, koristi geografiju Sredozemlja da zaštiti ruske južne bokove dok pokušava da ospori pomorsku nadmoć NATO i SAD u istočnom Mediteranu.
Iako su ruske pomorske misije u Mediteranu primarno povezane sa obalskom odbranom i zaštitom teritorijalnih voda, konvencionalno odvraćanje počelo je da igra sve važniju ulogu u razvoju od razvoja sposobnosti krstarećih raketa na brodovima, navodi Centar.
"Velika pomorska sila"
Njegova nova pomorska doktrina od 55 strana, čiji je cilj između ostalog i da Rusija postane velika pomorska sila, primarno je usmerena protiv SAD i NATO, iznosi ambiociznu pomorsku politiku koja obuhvata ključne oblasti poput Arktika i Crnog mora, a takođe obezbeđuje jaku flotu i povećanje raketnog arsenala, navodi Atalayar.com.
Moskva vidi kao veliki rizik za rusku mornaricu nedostatak baza van nacionalnih granica za prijem i snabdevanje brodova i obavljanje radova na popravci i održavanju. Rusija smatra “najvećim izazovom” svojoj nacionalnoj bezbednosti američki plan da odseče ruski pristup glavnim okeanskim rutama.
BRITANSKA OBAVEŠTAJNA SLUŽBA: Putin gubi informacijski rat, ali ne trebamo previše slaviti
Putin je u svom govoru 31. jula povodom ruskog Dana mornarice u Sankt Peterburgu, koji je osnovao Petar Veliki, pozdravio bivšeg cara što je napravio od Rusije veliku pomorsku silu i ojačao globalnu poziciju ruske države. Obećao je svojoj mornarici da će u narednim mesecima dobiti hipersonične krstareće rakete "cirkon".
- Mi otvoreno određujemo granice i oblasti ruskih nacionalnih interesa, vitalne strateške oblasti. Pre svega, to su vode našeg dela Arktika, Crnog, Ohotskog i Beringovog mora, Baltičkog i Kurilskog moreuza. Svim sredstvima ćemo obezbediti njihovu čvrstu zaštitu - poručio je Putin.
Indija, Iran, Irak i Saudijska Arabija
Nova pomorska doktrina pominje interes za razvoj vojno-pomorske saradnje sa Indijom, Iranom, Saudijskom Arabijom i Irakom.
Indija je, kako ukazuje Atalayar.com, veoma relevantna zemlja zbog svog članstva u grupi BRIKS, pored same Rusije. Saudijska Arabija je najmoćnija zemlja Bliskog istoka u smislu ekonomije i energetskih resursa a nedavno je imala nesuglasice sa američkom administracijom zbog međusobnih razlika u pogledu na nivoe proizvodnje nafte i trenutnu krizu energije i cena u svetu.
Iran je veliki politički rival SAD u regionu a Irak zemlja od značaja zbog naftnih rezervi, što je još istaknutije u aktuelnoj krizi na energetskom tržištu obeleženoj posledicama rata u Ukrajini.
Ruska pomorska doktrina ukazuje na Crno i Azovsko more, istočni Mediteran, područja Baltičkih i Kurilskih ostrva (nad kojima Japan poteže pretenzije), te pomorske komunikacije ka Aziji i Africi kao “važne oblasti” u kojima ruska flota mora da obezbedi nacionalne interese iz ekonomske i nacionalno bezbednosne tačke gledišta.
Glavna pomorska baza van Rusije locirana je u Tartusu u Siriji. Rusija je glavni saveznik režima sirijskog predsednika Bašara al Asada u tekućem ratu protiv uporišta džihadista u Idlibu i tekuće bitke protiv vladine opozicije. Njena pomorska baza u Tartusu je strateška tačka nabavke i logistike a sada oskva želi da razvije druge pomorske infrastrukture “na teritoriji drugih zemalja u regionu”.
Azijsko-pacifički region, Arktik
Azijsko-pacifički region takođe je od ključne važnosti, posebno imajući u vidu značaj koju je stekao u borbi za svetsku hegemoniju između SAD i Kine, saveznice Rusije u diplomatskim i ekonomskim pitanjima.
Nove baze će stoga biti otvorene u zemljama u Pacifičkom i Indijskom okeanu i Crvenom moru, sa čijim narodima Rusija pokušava da uspostavi strateško partnerstvo kao alternativu tradicionalnim evropskim partnerima koji su je izopštili zbog rata u Ukrajini. Agencija EFE takođe ukazuje da Kremlj sada želi i da reši jedan od svojih glavnih nedostataka – izgradnju nosača aviona – oblast u kojoj SAD dobrano prednjače.
Za Rusiju je takođe prioritet da postane glavna referentna tačka za eksploataciju resursa na Arkiku, što žele i druge zemlje - poput SAD – koje optužuju Kremlj za militarizaciju regiona.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Jutarnji.hr/Alo/E.N.
Komentari (0)