KOLONIJALIZAM 21. VEKA Evo kako najveće sile pljačkaju manje zemlje!

Postoji stara šala koja još uvek odjekuje. Dete pita svog roditelja: „Zašto postoje piramide u Egiptu?“ Roditelj odgovara: „Zato što su bile prevelike da bi ih poneli u Britaniju.“ Naravno, mnoge istinite reči se izgovaraju u šali. Zaista, postoji apokrifna priča da je Vladimir Lenjin, dok je bio u egzilu u Londonu, uživao da vodi svoje prijatelje u Britanski muzej i objašnjava im kako i iz kojih dalekih zemalja su ukradene sve antikvitete.

Možda mislite da su ovi dani kolonijalne pljačke prošli, ali biste se grdno prevarili. Aktuelnih primera ima na pretek. Značajno je, naravno, da SAD zamrznu 7 milijardi dolara iz avganistanske kase – novca koji SAD i dalje drže čak i dok gledaju kako Avganistanci gladuju. Očigledno, SAD veruju da nakon pustošenja Avganistana kroz 20 godina rata i podrške terorističkim mudžahedinima pre toga, imaju pravo na neku odštetu. Ova perverzna vrsta rezonovanja obiluje umovima onih na Zapadu koji jednostavno veruju da mogu da uzmu šta god žele.

Foto: Shutterstock

Slično tome, SAD sada otimaju Siriji – još jednoj zemlji koju su militanti koje podržava Vašington u velikoj meri uništili u kampanji za svrgavanje izabranog predsednika – većinu svoje nafte, čak i kada Sirija pati od velike nestašice energije. Tako, prema sirijskom ministarstvu nafte, „američke okupacione snage i njihovi plaćenici“, pozivajući se na Sirijske demokratske snage (SDF), koje podržavaju SAD, „kradu do 66.000 barela svakog dana sa okupiranih polja u istočnom regionu“, što je oko 83 odsto dnevne proizvodnje nafte u Siriji.

Prema navodima ministarstva, sirijski naftni sektor je pretrpeo gubitke od „oko 105 milijardi dolara od početka rata do sredine ove godine“ kao rezultat američke kampanje krađe nafte.

Pored toga, u saopštenju se dodaje da je pored finansijskih gubitaka koje je pretrpeo naftni sektor, bilo i "gubitaka života, uključujući 235 mučenika, 46 povređenih i 112 kidnapovanih".

EPA

Jedna od najvećih pljački koje su SAD izvele je protiv Rusije. Nakon pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini, SAD su zaplenile neverovatnih 300 milijardi dolara ruskih državnih sredstava deponovanih u inostranstvu. To je urađeno, naravno, bez ikakvog dužnog postupka, a na veliku štetu ruskog naroda – i uz jedva kritičku reč zapadnih stručnjaka.

Američki tretman Venecuele obiluje drugim primerima. Dok pišem ove reči, SAD manevrišu da zaplene komercijalni 747 iz Venecuele na osnovu toga što je nekada pripadao iranskoj avio-kompaniji koja je imala neke veze sa iranskom Revolucionarnom gardom (koju je Vašington označio kao teroriste) – što bi moglo zvučati kao slabo opravdanje, ali SAD zaista ne treba razlog. A ovo je jednostavno vrh ledenog brega. SAD su već zauzele najveći jedini izvor prihoda Venecuele – američku naftnu kompaniju CITGO – i sada su u procesu prodaje kompanije po komadima, čak i dok Vašington ukida ograničenja na venecuelansku naftu da bi ojačao sopstvenu ekonomiju. Velika Britanija je u međuvremenu odlučila da zadrži više od milijardu dolara u zlatu koje je Venecuela naivno deponovala u Banku Engleske na čuvanje. Da bi se povredila uvreda, SAD nastavljaju da kritikuju Venecuelu zbog teškoća koje njen narod trpi kao direktnu posledicu ove pljačke.

U međuvremenu, SAD nastavljaju da gone kolumbijskog biznismena Aleksa Saaba zbog pokušaja da nabavi hranu i lekove za narod Venecuele, kome su sankcije SAD uskraćene takve pogodnosti. Saab je uhvaćen po američkim poternicama na Zelenortskim Ostrvima 2020. dok je leteo u Iran da pregovara o sporazumu o humanitarnim zalihama, uključujući lekove za borbu protiv pandemije koronavirusa, u misiji koju je regrutovao u Karakasu. Saab je od tada prebačen u savezni zatvor u Majamiju na Floridi, uprkos nepostojanju sporazuma o ekstradiciji između SAD-a i Zelenortskih ostrva, i on nastavlja da čami u zatvoru dok se točkovi američke „pravde“ okreću brzinom puža kako bi rešili njegov slučaj. Ukratko, ne samo da su SAD slobodno pokrale Venecuelu, već će se potruditi da zaustave one koji pokušavaju da nabave osnovne potrepštine za narod Venecuele.

Sve ovo ilustruje da kolonijalne navike teško umiru, a SAD su uvek spremne da se okrenu iskušanoj tradiciji pljačke – bilo da se iskopaju iz jedne od najgorih ekonomskih kriza poslednjih godina, ili da primoraju druge nacije da služe sopstvenim geopolitičkim interesima. Činjenica da je Sjedinjenim Državama dozvoljeno da se izvuku sa ovim pokazuje da u Vašingtonu nametnutom „poretku zasnovanom na pravilima“ vladavina prava nije ništa drugo do oruđe koje moćni koriste da obuzda slabe.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI