DRAMA! ZAPOROŽJE DESET PUTA OPASNIJE OD ČERNOBILJA! Bitka oko ukrajinske nuklearke mogla bi da dovede do neviđene kataklizme
Foto: Printscreen

Svet je prethodnih dana bio na rubu nuklearne katastrofe zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, odnosno granatiranja u blizini nuklearne elektrane Zaporožje, koja su dovela do požara u njenoj neposrednoj blizini, a za šta ruska i ukrajinska strana optužuju jedna drugu.

Dr Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“ za ALO! kaže da je u pitanju veoma opasna situacija, odnosno da bi bez obzira na to ko bi doveo do katastrofe to jednostavno bio - samoubilački akt!

- Pogodak u jezgro elektrane doveo bi do daleko gorih posledica od onih koje su se desile posle černobiljske katastrofe, pošto je u ovom mnogo jače nuklearno gorivo. Da se razumemo, teško je probiti taj kontejner od nekoliko metara betona u kom se gorivo nalazi, ali nikada ne znate gde đavo spava, pošto se danas koriste izuzetno opasna oružja - kaže dr Plećaš.

DRAMA! ZAPOROŽJE DESET PUTA OPASNIJE OD ČERNOBILJA! Bitka oko ukrajinske nuklearke mogla bi da dovede do neviđene kataklizme

Printscreen

 

Kako objašnjava naš sagovornik, situacija je ozbiljna, ali do sada nijedan od šest reaktora nije pogođen.

- Ne daj bože da se to desi - dodaje dr Plećaš.

Jučerašnja drama oko toga da li je nuklearna elektrana Zaporožje u jednom periodu bila isključena, što je moglo da dovede do prestanka hlađenja reaktora i topljenja jezgra, samo je jedan deo opasnosti.

- Mi smo se 1999. godine veoma plašili, iako gorivo nije bilo u reaktoru u Vinči godinama, da će NATO bombardovati baš mesto na kom se potrošeno gorivo nalazi, pošto bi u tom slučaju došlo do katastrofe po Beograd i okolinu. Sada se ponovo plašim nekog suludog akta tog tipa, pošto je ovde u pitanju objekat koji se zapravo sastoji od šest elektrana. Najveći je objekat te vrste u Evropi, tako nešto nemaju ni Francuzi ni Rusi, koji su poznati po svojim nuklearnim elektranama - objašnjava dr Plećaš.

On dodaje da bi radijacija u slučaju nesreće lako došla i do nas.

- Radijacija se širi putem oblaka, vode... Lako bi došla i do nas. Ukrajina ima još osam nuklearnih elektrana, najbogatija je uz Rusiju po tom pitanju u Evropi - dodaje naš sagovornik.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je još na početku rata rekao da bi nuklearka u Zaporožju, ukoliko dođe do havarije, dovela do deset puta težih posledica od eksplozije u Černobilju, a Džejms Ekton, kodirektor Nuklearnog programa pri Institutu Karnegi, rekao je nedavno da najveći problem s nuklearnim elektranama predstavlja to što one nisu dizajnirane za rad u ratnim zonama.

- Pod tim okolnostima svi sistemi elektrane mogli bi da omanu - rekao je on, dok Leon Cizelj, predsednik Evropskog nuklearnog društva, smatra da nasumično gađanje elektrane ne bi moglo da probije betonski kovčeg, ali da bi plansko granatiranje bilo veoma opasno.

Evropski eksperti smatraju da je najgori mogući scenario u slučaju Zaporožja prestanak hlađenja jezgra reaktora usled pada električnog napajanja, što bi dovelo do topljenja jezgra.

- Najveća opasnost je oštećenje sistema hlađenja reaktora. U ratu bi popravka tih sistema mogla da bude nemoguća, a u najgorem scenariju nuklearno gorivo bi moglo da dovede do topljenja i curenja ogromne količine radioaktivnosti. Napad na strukture u kojima se čuva istrošeno nuklearno gorivo takođe predstavlja rizik, jer bi radijacija veoma lako mogla takođe da se raširi - dodao je Ekton.

Nuklearna elektrana Zaporožje nalazi se na levoj obali Dnjepra, u blizini grada Energodara. Od marta je pod kontrolom ruskih snaga, ali u njoj i dalje rade inženjeri iz Ukrajine.

Nepoznate tačne posledice Černobilja

DRAMA! ZAPOROŽJE DESET PUTA OPASNIJE OD ČERNOBILJA! Bitka oko ukrajinske nuklearke mogla bi da dovede do neviđene kataklizme

Tanjug/Ap

 

Zbog greške u rukovanju i nedostataka u bezbednosnom sistemu, reaktor broj četiri nuklearne elektrane u Černobilju, u Ukrajini, eksplodirao je 26. aprila 1986. godine.

Od eksplozije nuklearnog reaktora poginula su dva radnika elektrane, a narednih dana od posledica radijacije još 28 ljudi. Evakuisano je više od 100.000 ljudi iz okoline. Posledice katastrofe nikad nisu precizno izmerene, pa i predstavljaju pretnju po okolinu.

Nuklearna elektrana Černobilj trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine, a njeni reaktori trebalo bi da budu demontirani do 2064. godine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading