NOVA FAZA EVROPSKE ENERGETSKE KRIZE Tržište je izmaklo kontroli, berze bezobzirno koriste političku situaciju u Evropi
Odlučna da se što pre liši sibirskog gasa, Evropska unija ovih dana uočava da međunarodne berze sve brutalnije odmeravaju njene poteze ka tom cilju.
Cene prirodnog gasa za isporuku u septembru skočile su juče za 15,95 evra na ključnoj evropskoj energetskoj berzi TTF u Holandiji, dostigavši vrednost od 315,95 evra za megavat-sat. Istovremeno, cena istog gasa za isporuku u decembru porasla je za 30,55 evra ili oko 319,75 evra za megavat-sat. Za političke aktere u EU takvi skokovi ukazuju da su berze izgubile kompas.
- Tržište je u određenoj meri izmaklo kontroli. Prestaje da reaguje na dobre vesti, a loše vesti se akumuliraju i podižu cene - ocenio je Jozef Sikela, ministar industrije Češke, predsedavajuće EU do Nove godine.
LOŠE VESTI ZA AMERIKU Neprijatna analiza za Bajdenovu nesanicu - Alo.rs
S tom ocenom, zvanični Prag objavio je da razmatra sazivanje vanrednog samita EU (redovni je zakazan za oktobar), kako bi se unija pre zime izborila sa sve skupljim energentima, koji katapultiraju inflaciju, sputavaju privredu i evro i potpiruju strepnje od društvenih nemira. U međuvremenu, evropski energetski eksperti nisu uvereni da su nevolje EU s energentima oročene samo na predstojeću zimu.
- Evropskoj uniji ni 280 milijardi evra (koliko je Brisel lane izdvojio) neće biti dovoljno da se izvuče iz ove energetske krize. Cene energenata ostaće i tokom zime visoke. Vlade (članica EU) treba da se spreme za najgori scenario. Odnosno, da tu nije kraj energetskim nevoljama - upozorio je u sredu Đovani Zgaravati, analitičar briselskog instituta „Brojgel”.
Na berzama, u međuvremenu, imaju precizan pregled pokazatelja koji govore da EU neće ni jeftino, a ni uskoro obezbediti dovoljno prirodnog i tečnog gasa (LNG) do zime, zbog čega nemilice igraju „protiv” evra i cene energenata na Starom kontinentu.
S one strane Atlantika, ponovno puštanje u rad jednog od vodećih američkih terminala za izvoz LNG (doživeo je u junu „manju eksploziju”), još jednom je odloženo, i to tek za novembar. Istovremeno, ponovno pokretanje niza francuskih EDF-ovih nuklearnih energetskih reaktora pomereno je „najranije za sredinu novembra”, što dodatno odlaže snabdevanje od 5,2 gigavata i to u vreme istorijskog manjka energenata u drugoj najvećoj ekonomiji EU.
Inače, jedan od dva ključna jučerašnja okidača rekordnog rasta cene prirodnog gasa bila je upravo vest o nestašici nuklearne energije u Francuskoj, javio je „Blumberg”. U takvom energetskom košmaru Francuske, šef Jelisejske palate Emanuel Makron otputovao je juče u trodnevnu posetu Alžiru, vodećem gasnom izvozniku Afrike.
U delegaciji od 90 članova je, inače, i Katrin Makgregor, izvršni direktor francuskog energetskog džina „Anži” (jedog od sufinansijera „Severnog toka 2”). Francuska je lane i tokom prvog tromesečja 2022. povećala uvoz fosilnih goriva iz Alžira za 87 odsto, a prirodnog gasa za 168 odsto, navode podaci francuskog ministarstva finansija.
Da li će Alžir, odnedavno zvanično zainteresovan za članstvo u BRIKS-u, ovog puta biti naklonjen novim energetskim sporazumima s Francuskom, ostaje da se vidi. Procena s Volstrita je da novi energetski poslovi Alžira i Pariza ovog puta nisu izgledni.
Drugi okidač jučerašnjeg skoka cena energenata je najnovija misterija oko daljeg protoka sibirskog gasa kroz „Severni tok 1” krajem avgusta. Naime, „Gasprom” je 19. avgusta objavio da zbog remonta jedne turbine između 31. avgusta i 2. septembra obustavlja rad ključnog gasovoda koji snabdeva Nemačku i EU. Na berzama se odmah digla neviđena panika: da li je reč o „samo tri dana”, ili bi „Gasprom” mogao da taj period gasne suše na „Severnom toku 1” produži unedogled.
U igri s basnoslovnim ulozima, „Gasprom” je potom 23. avgusta objavio da je „Kompresorska stanica ’Portovaja” locirana u uzvodnom transportnom sistemu i samim tim i izvan oblasti odgovornosti firme ’Severni tok AG’. Shodno tome, održavanje turbine u kompresorskoj stanici neće izvršiti firma ’Severni tok AG’”, navodi se u saopštenju. Reč je, inače, o „Simensovoj” turbini dugoj 12 metara i teškoj 20 tona, koju je početkom prošle decenije proizveo britanski „Rols-Rojs”.
Kineski zvaničnik: "NATO će se boriti do poslednjeg Ukrajinca" - Alo.rs
Hoće li sada, krajem avgusta, doći do prekida dotoka poslednjih 20 odsto gasa, koliko „Gasprom” od sredine leta isporučuje kroz „Severni tok 1”, na berzama se ne zna.
„Gasprom” je juče saopštio da nijedna turbina koja se koristi na gasovodu „Severni tok 1” nije na održavanju u Kanadi, dan nakon što je iz Kanade najavljeno da će biti vraćeno pet turbina koje se tamo nalaze. Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli, koju je citirala televizija Si-Bi-Es njuz, izjavila je da Kanada planira da vrati u Nemačku pet turbina za „Severni tok 1”, preneo je Rojters.
Cene gasa u Evropi prema Londonskoj beri - Alo.rs
Međutim, u saopštenju „Gasproma” objavljenom na „Telegramu” kaže se da „nijedna turbina za kompresorsku stanicu ’Portovaja’ nije na remontu u Kanadi”. Ruski gasni holding nije naveo gde se trenutno nalaze turbine.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)