ČOVEK KOJI JE SRUŠIO SSSR Različite reakcije zbog smrti Mihaila Gorbačova, jednog od najznačajnijih političara 20. veka

Glasnost i perestrojka

Mihail Gorbačov pokušao je da pokrene reforme radi podizanja životnog standarda i sprečavanja raspada SSSR. Glavne okosnice bile su glasnost (otvorenost), perestrojka (restrukturiranje) i uskorenija (ubrzanje ekonomskog razvoja), koje je pokrenuo na 27. kongresu KPSS februara 1986. Dozvolio je privatno vlasništvo u delatnostima usluga, zanatstva i spoljne trgovine, kao i veću slobodu govora.

Najveća greška - pao na obećanje o neširenju NATO

Gorbačov je s Reganom potpisao dogovor o smanjenju nuklearnog arsenala, a dobio je i usmene garancije da se NATO neće širiti na istok. To mu je bila najveća greška.

- Gorbačovljeva greška je bila u tome što nije razumeo Vašington. Američki predsednik može da zaključi sporazum koji će njegov naslednik odbiti, čak i ako postoje potpisani dokumenti. U nedostatku dokumenata, korumpirani Klintonov režim je mogao da tvrdi da sporazumi o neširenju NATO ka granicama Rusije nikada nisu postojali - objasnio je bivši pomoćnik ministra finansija Pol Roberts , koji je služio u Reganovoj administraciji.

Nobelova nagrada za mir

Mihail Gorbačov je 1990. godine dobio Nobelovu nagradu za mir jer je odbio da, kada su počele revolucije po Istočnoj Evropi, angažuje vojnu silu. U to vreme u članicama Varšavskog pakta bilo je mnogo sovjetskih vojnika, ali je Gorbačov odlučio da ih ne upotrebi.

Avgustovski puč i raspad SSSR

Slabljenje moći Komunističke partije SSSR, do koje je došlo zbog njegovih reformi, kao i zahtevi za nezavisnost pojedinih republika (isticale su se pribaltičke: Estonija, Letonija i Litvanija), kao i odbijanje šest od 15 republika da budu deo nove federacije te teška ekonomska situacija i nestašice doveli su do avgustovskog puča 1991. godine, kao pokušaj da se Gorbačov zbaci s vlasti i spase SSSR. Uhapšen je i proveo je tri dana u kućnom pritvoru, da bi potom ipak bio vraćen na vlast. Ostavku je podneo 25. decembra 1991. i SSSR je bio i zvanično raspušten.

Debakl protiv Jeljcina

Po odlasku s vlasti osnovao je 1992. međunarodni fond socioekonomskih i političkih studija poznat pod imenom Gorbačovljeva fondacija, a 1993. i Međunarodni zeleni krst. Kandidovao se za predsednika Rusije 1996, ali je dobio samo jedan odsto glasova u duelu protiv Jeljcina.

Putin mu se nije javljao na telefon

Gorbačov godinama nije uspevao da stupi u kontakt s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

- On ga nikada nije nazvao. Nije čak ni podigao slušalicu. Sastajali su se jednom godišnje, inače ne bi bilo kontakta - rekao je mađarski televizijski producent Janoš Zolsar, jedan od najbližih prijatelja Gorbačova.

Tugovao zbog rata u Ukrajini

Gorbačovu je teško pao rat u Ukrajini, rekao je njegov prijatelj Janoš Zolsar.

- On misli da je sve to rat između braće. Otac mu je bio Rus, a majka Ukrajinka. Da je bilo do njega, rat bi odmah stao - rekao je Zolsar.

Dobro veče, Sovjetski Savez više ne postoji!

Na dan 21. decembra 1991. godine, večernje vesti na ruskoj državnoj televiziji su počele dramatičnom objavom koja je glasila „Dobro veče, ovo su vesti. SSSR više ne postoji...“. Nekoliko dana ranije, lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine sreli su se da bi formirali Zajednicu Nezavisnih Država. Ubrzo je još osam sovjetskih republika rešilo da im se pridruži.

Reklamirao američku picu 

Gorbačov se pojavio u nekoliko reklamnih kampanja za zapadne robne marke kako bi prikupio novac za svoje NVO, suprotno savetima njemu bliskih ljudi. Najupečatljivija je bila reklama za „Pica Hat“ u kojoj je prešao Crveni trg kako bi ušao u restoran poznatog američkog brenda. Tamo se žestoko raspravlja o nasleđu Gorbačova, ali na kraju pozdravljaju činjenicu da je on „doveo Pica Hat u Rusiju“.

 

REAKCIJE IZ SVETA

Bajden: Čovek vizije

Američki predsednik Džozef Bajden naglasio je da je reč o „čoveku izuzetne vizije“, koji je „verovao u bolji svet“, te da je bio dovoljno hrabar da prihvati demokratske reforme i nuklearno razoružanje".

Džonson: Neumorno predan

Britanski premijer Boris Džonson pozdravio je „hrabrost i integritet“ koje je Gorbačov pokazao u okončanju  Hladnog rata. Dodao je da je njegova „neumorna predanost“ primer danas, u vreme ruskog napada na Ukrajinu.

Makron: Posvećen miru

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je njegova „posvećenost miru u Evropi promenila našu zajedničku istoriju“.

Nehamer: Srušio gvozdenu zavesu

Austrijski kancelar Karl Nehamer saopštio je da je Gorbačov „oblikovao približavanje Istoka i Zapada nakon pada gvozdene zavese u Evropi“.

Rute: Hrabri reformator

I holandski premijer Mark Rute izrazio je žaljenje zbog gubitka „hrabrog reformatora s ogromnim uticajem na istoriju“.

Lajen: Oslobodio Evropu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Gorbačov odigrao ključnu ulogu u okončanju Hladnog rata i „otvorio put ka slobodnoj Evropi“.

Gutereš: Jedinstven državnik

Generalni sekretar UN Antonio Guteres naglasio je da je Gorbačov bio „jedinstveni državnik koji je promenio tok istorije“.