EVROPA PRED POTPUNIM KOLAPSOM! Zatvaranje Severnog toka 1 opasno uzdrmalo Stari kontinent, a stiže duga i hladna zima
Foto: Shutterstock

Švedska vlada se sprema da podrži likvidnost domaćih proizvođača struje kako bi se zadržala finansijska stabilnost zemlje nakon odluke Rusije da zatvori gasovod Severni tok 1, a na slične korake odlučuju se i druge evropske države, piše „Fajnenšel tajms“.

Švedska premijerka Magdalena Anderson izjavila je u subotu da će vlada izdvojiti stotine milijardi kruna za finansiranje proizvođača električne energije.

Češka: Protest protiv vlade, NATO i EU

Oko 70.000 ljudi izašlo je u subotu na ulice Praga da protestuje protiv vlade, tražeći od vladajuće koalicije da uradi više po pitanju kontrole povećanja cena energenata, a takođe su digli glas i protiv EU i NATO. Organizatori demonstracija rekli su da Češka treba da bude vojno neutralna i da treba da obezbedi direktne kontakte sa dobavljačima gasa, uključujući i Rusiju.

Strah od krize

Ministri energetike članica EU takođe razmatraju kako da olakšaju likvidnost energetskih kompanija širom bloka, a Anderson je upozorila da bi rastuća potražnja za strujom mogla da se odrazi i na berzu, te da dovede do finansijske krize. Ona je saopštenje ruske strane i zatvaranje Severnog toka 1 okarakterisala kao opasno.

- To saopštenje ne nosi samo rizike od „ratne zime“ već preti i našoj finansijskoj stabilnosti - rekla je ona na konferenciji za novinare kojoj su zbog ozbiljnosti situacije prisustvovali i guverner i ministar finansija.

Rusija se kupa u parama

Prihodi koje Rusija dobija od izvoza energenata su porasli zahvaljujući zapadnim sankcijama, izjavio je televiziji RTL francuski novinar i pisac Fransoa Lengle koji je stručnjak za ekonomske teme.

- Na tržište stiže manje energenata, po mnogo većoj ceni, što omogućava mnogo veću zaradu - rekao je Lengle, stručnjak za ekonomske teme, i dodao da su od početka konflikta evropske zemlje platile Rusiji više od 84 milijarde dolara.

- Prihodi rastu 3.700 evra u sekundi - rekao je on, zaključujući da su ruski prihodi od izvoza energenata porasli za oko 40 odsto.

Dramatične akcije

Finska ministarka finansija Anika Sariko objavila je na Tviteru da će njena zemlja takođe reagovati.

„Zabrinutost je zajednička. Slične pripreme već obavljamo u Finskoj“, napisala ne ona.

Ove dramatične akcije pokazuju ozbiljnost situacije s kojom se suočava Evropa pokušavajući da obezbedi dovoljno energenata za zimu i da izbegne probleme svojih proizvođača struje, navodi „Fajnenšel tajms“.

Rekordi će padati

Nakon rekordnih cena gasa na tržištu evropski gasni i nemački energetski sektori pali su za trećinu, a što je najgore, zatvaranje Severnog toka 1 moglo bi da dovede do još većeg skoka cena.

Briselski zvaničnici rade na nekoliko varijanti pomoći energetskim kompanijama, uključujući podršku njihovoj likvidnosti, rekla su dvojica zvaničnika. Jedan od njih je dodao da su apeli na povećanje marži postali preveliki da bi ih proizvođači struje mogli sami platiti.

Nemačka: 65 milijardi za pomoć stanovništvu

Nemačka vlada će iskoristiti prihod od vanrednih poreza za snižavanje krajnjih potrošačkih cena gasa, nafte i uglja, rekao je kancelar Olaf Šolc. On je dodao da vlada planira da veže određene socijalne beneficije za sadašnju ili očekivanu stopu inflacije u budućnosti i da će izdvojiti 1,5 milijardi evra za subvencije u javnom prevozu. Te mere su deo paketa od 65 milijardi evra za pomoć građanima i kompanijama koje se bore sa rastućom inflacijom u najvećoj evropskoj ekonomiji.

Ograničenje cena

Druge mere mogle bi da uključuju ograničenja cena struje ili gasa i razdvajanje ta dva tržišta pre dugoročnih reformi.

- Rusi će se igrati sa nama, a mi nismo dobro pripremljeni da se suočimo sa tim - rekao je drugi zvaničnik.

Paolo Đentiloni, evropski komesar za energiju, smatra da Rusija mora da poštuje ugovore.

- Ne plašimo se Putinovih odluka, tražili smo od njega da poštuje ugovore, ali ako on to neće, mi smo spremni da reagujemo - rekao je on.

Svako za sebe

Zakonodavci evrozone smatraju da odluke treba donositi na nacionalnom nivou, rekao je jedan od učesnika u toj diskusiji.

Žan Fransoa Lamber, osnivač „Lamber komoditiz“ i bivši šef za robnu trgovinu u HSBC banci, smatra da će druge države verovatno same da intervenišu na svojim energetskim tržištima.

- Kriza ide na novi nivo. Ako jedna od velikih energetskih kompanija propadne, strahuje se da bi to moglo da dovede do domino efekta. Pozivi na likvidnost su enormni, pa bi jednog dana mogli da dovedu i do problema s kompletnim tržištima - kaže on.

ODLIČNA VEST! Srbija ima dovoljno gasa, neće poskupeti do kraja godine!

Srbija je obezbedila praktično sve neophodne količine gasa za predstojeću grejnu sezonu i dve trećine nabavila po povoljnoj ceni po sporazumu s Rusijom, a ostatak na tržištu, rekao je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

- Dosad je uskladišteno u Mađarskoj 350 miliona kubnih metara, a i dalje skladištimo tamo po dogovoru koji je postignut, u srpskom delu skladišta u Banatskom Dvoru imamo 270-280 miliona kubnih metara, Rusi će svojih 280 miliona kubika uskladištiti do kraja septembra, tako da raspolažemo značajnim zalihama - rekao je Bajatović, i dodao da imamo najbolju cenu gasa u Evropi po naftnoj formuli koju su dogovorili predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin.

On je rekao da po zalihama i onome što smo do sada obezbedili, Srbija već ima količine na nivou onih potrošenih prošle godine, pa se ne očekuju problemi u snabdevanju gasom.

Bajatović je rekao i da cena gasa do kraja godine neće da raste i da će se država truditi da koliko god može ne povećava cenu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading