REALNA SIMULACIJA! Evo kako bi izgledao nuklearni rat između Rusije i Amerike!

Četvorominutni video pod nazivom „Plan A“, koji su razvili istraživači povezani sa Programom nauke i globalne bezbednosti (SGS) Univerziteta Prinston, izazvao je novo interesovanje nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Ruske snage su 24. februara počele da napreduju na ukrajinsku teritoriju preko nekoliko frontova, što je označilo veliku eskalaciju sukoba koji je počeo 2014.

Iako nije jasno da li bi ruski predsednik Vladimir Putin ikada otišao toliko daleko da upotrebi nuklearno oružje, eskalacija sukoba u Ukrajini dovela je do sve veće debate o potencijalnom izbijanju nuklearnog rata. „Ovo je najozbiljnija kriza od Hladnog rata, sa potencijalnom nuklearnom dimenzijom koja uključuje Rusiju i SAD/NATO, iako se smatra da je rizik od nuklearnog rata nizak“, rekao je Aleks Glejzer, jedan od kreatora „Plana A“.

 

„Kriza kojoj smo sada svedoci često dovodi do pogrešne komunikacije između uključenih strana, što je dodatno pogoršano činjenicom da postoji vrlo malo aktivnih linija komunikacije između Rusije i SAD/NATO“, rekao je Glaser, vanredni profesor na Škole za javnu politiku, rekli su za Nevsveek i međunarodne poslove i Odeljenje za mašinstvo i vazduhoplovstvo na Prinstonu.

Simulacija Plana A prvobitno je pripremljena za izložbu u galeriji Bernstein u Prinstonu 2017. godine, a kasnije je stavljena na raspolaganje javnosti kao IouTube video 2019. Cilj je da se istakne „potencijalno katastrofalne” posledice nuklearnog rata između Rusije i NATO. Popularnost snimka je naglo porasla krajem februara 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju, a Putin aludirao na moguću upotrebu nuklearnog oružja.

Plan A pokazuje kako bi lokalizovana nuklearna razmena mogla brzo da eskalira u globalnu katastrofu. Scenario predstavljen u prilogu je verovatan na osnovu dostupnih dokaza.

„Naš tim je koristio nezavisne procene trenutnih položaja američkih i ruskih snaga, planova nuklearnog rata i ciljeva nuklearnog oružja. Simulacija je takođe podržana skupovima podataka o trenutno raspoređenom nuklearnom oružju, snazi oružja i potencijalnim ciljevima, kao i borbenom poretku, sve sa ciljem da se prikaže evolucija nuklearnog sukoba“, kaže Glejzer, napominjući da nisu imali pristup poverljivim informacijama.

„Procenjuje se da bi u prvih nekoliko sati sukoba bilo više od 90 miliona mrtvih i povređenih“, rekao je Glejzer. „Stvarni broj smrtnih slučajeva bi se značajno povećao zbog smrti uzrokovanih kolapsom medicinskih sistema, kao i nuklearnih padavina i drugih dugoročnih efekata, uključujući moguću globalnu nuklearnu zimu.

Simulacija počinje tako što Rusija ispaljuje signal upozorenja iz baze u blizini grada Kalinjingrada u pokušaju da zaustavi napredovanje snaga SAD/NATO. NATO tada uzvrati jednim, taktičkim, nuklearnim vazdušnim udarom.

Nuklearna razmena ubrzano eskalira u Evropi, a Rusija je ispalila 300 bojevih glava na baze i trupe NATO-a. Znatan deo Evrope je već uništen u tom scenariju, a NATO potom ispaljuje 600 bojevih glava sa američkog kopna. Pre nego što njeni sistemi naoružanja budu uništeni, Rusija ispaljuje rakete iz silosa, drumskih vozila i podmornica.

U završnoj fazi sukoba, i Rusija i NATO gađaju 30 najnaseljenijih gradova i ekonomskih centara druge strane, koristeći 5-10 nuklearnih bojevih glava na svaki, u zavisnosti od veličine stanovništva, u pokušaju da spreče potencijal za oporavak.

Globalni termonuklearni rat ovih razmera bi se, prema Glejzeru, svakako mogao smatrati „najgorim mogućim scenarijem”, iako naslov snimka aludira na činjenicu da je prikazani niz događaja jednostavno deo standardnog „vodiča”.

„Kada se pređe nuklearni prag, može biti veoma teško sprečiti eskalaciju do sveopšteg nuklearnog rata, tj. ciljajući gradove i privredne centre sa ciljem da se spreči oporavak druge strane“, rekao je Glejzer.

Posledice nuklearnog rata po život na Zemlji bile bi „nezamislive“. „Ne bih želeo da nagađam koliko dugo će čovečanstvu biti potrebno da se oporavi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI