PODVODNA DIPLOMATIJA Šta se krije na dnu Baltičkog mora?

Rusko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je objašnjenja od Danske, Švedske i Norveške zbog čega vlasti u Moskvi i kompanija "Gazprom" nisu uključeni u istragu o eksplozijama koje su 27. septembra onesposobile gasovode Severni tok 1 i 2.

"Rusija, naravno, neće priznati kvazi-rezultate takve istrage, ukoliko ne budu uključeni ruski stručnjaci", saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova nakon sastanka da diplomatama iz ove tri države.

Ruska reakcija usledila je pošto su danske vlasti obavestile kompaniju "Nord strim AG", koja je vlasnik gasovoda, da neće moći da pošalje istražitelje do okončanja zvaničnih istraga.

"Ukoliko pozivi na saradnju i dalje budu ignorisani, smatraćemo da ove tri evropske zemlje nešto kriju ili prikrivaju počinioce terorističkog napada", saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Istrage, paralelno, vode istražitelji iz Švedske, Danske i Nemačke.

"Nije nam omogućeno da pregledamo oštećeni deo gasovoda", saopštio je "Gasprom". "Prema informacijama koje smo dobili od danskih vlasti, za procesuiranje našeg zahteva biće potrebno više od 20 radnih dana".

Mesta na kojima su eksplodirale cevi gasovoda prvi su istražili Šveđani, čiji su stručnjaci obznanili da je havarija najverovatnije rezultat sabotaže, te da će dalje pojedinosti saopštiti posle analiza materijala prikupljenog na mestu događaja.

Danske vlasti se izjašnjavale o uzrocima havarije, navodeći da će sve biti jasnije posle okončanja istrage, dok su nemački istražitelji do cevi u Baltičkom moru stigli u ponedeljak, na milolovcu "Dilingen" i pratećem brodu "Mitelgrund".

Još pre nego što su se ronioci spustili u Baltik, nemački obaveštajni eksperti su ocenili da su napadi na gasovode kompleksna operacija, koju nije mogla da izvede teroristička organizacija, već samo dobro opremljene i obučene specijalne snage.

Obaveštajna služba BND je procenila da su cevi gasovoda dignute u vazduh u eksplozijama oko 500 kilograma TNT-a, koliko je bilo potrebno da se uništi nekoliko centimetara čelične obloge i isto toliko armiranog betona u koji su postavljene cevi.

Cevi Severnog toka 1 i 2 postavljene su na dubini od 80 do 110 metara što, navode nemački eksperti, isključuje mogućnost da su za napad odgovorne terorističke organizacije.

Gotovo istovremeno, danski istražitelji objasnili su da ceo tok istrage usporavaju mine koje se u vodama oko ostrva Bornholm nalaze još od Drugog svetskog rata. Jednu takvu minu nemački razarač pronašao je i onesposobio u blizini gasovoda 2015. godine. Zbog tog incidenta nakratko je bila obustavljena isporuka gasa Severnim tokom 1.

Tenzije zbog eksplozija na gasovodu izazvale su i polemiku da li Danska treba da vrati vojsku na Bernholm, 22 godina od zatvaranja baze.

Deo političara i oficira smatra da bi, u slučaju sukoba, Danska morala da prebaci brodove i avione na ovo ostrvo, ali je ta ideja daleko od realizacije, pošto joj se većina stranaka protivi, smatrajući da na Baltičkom moru neće izbiti rat sa Rusijom.

Strah Danaca od ruske invazije potiče od događaja iz maja 1945. godine, kada su se sovjetske snage, posle žestokog bombardovanja, iskrcale na ostrvo i nakon žestokih borbi zarobile oko 12.000 pripadnika tamošnjeg garnizona, mahom sačinjenog od boraca "SS" iz baltičkih država.

Sovjeti su Bornholm napustili godinu dana kasnije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI