IZMEĐU DVE VATRE Bajden hoće da uništi malu zemlju, Ortega mu pomrsio planove!

Vašington je zapretio novim sankcijama Nikaragvi zbog kršenja ljudskih prava, a do povećanog američkog pritiska dolazi i usled sve izraženije saradnje između vlade u Managvi i Rusije.

Šef Bele kuće Džozef Bajden u ponedeljak je potpisao uredbu u kojoj se navodi da bi Vašington mogao da zabrani američkim biznismenima da posluju u Nikaragvi. Kako prenosi AP, Bajdenova administracija predočava da bi mogla da uvede i ograničenja u trgovini s centralnoameričkom zemljom. Prema odluci Stejt departmenta, oko 500 zvaničnika i službenika vlade u Managvi, kao i osoba povezanih s Ortegom, ostaće bez američkih viza.

U Zapadnom krilu optužuju nikaragvanskog predsednika Danijela Ortegu za autoritarnu vladavinu, ukidanje demokratskih procedura, pritvaranje političkih zatvorenika, nasilje protiv neistomišljenika i pripadnika nevladinog sektora. Kao jedan od poslednjih primera navodi se i da je Ortega letos naredio upad u kuću biskupa, koji je pritvoren s još nekoliko crkvenih lica.

Američko Ministarstvo finansija stavilo je na „crnu listu” nikaragvansku industriju eksploatacije zlata, čime je američkim kompanijama gotovo zabranjeno da ulažu u ovaj sektor u centralnoameričkoj zemlji. Bajdenova uredba skreće pažnju na to da bi Vašington mogao da ograniči američke investicije i trgovinu s Nikaragvom kao osamdesetih godina prošlog veka, kad je Ortega prvi put došao na vlast. Za Nikaragvu je zlato najveći izvozni proizvod, a tamošnja vlada je objavila da će za pet godina udvostručiti proizvodnju.

EPA

Američki predsednik se dosad uzdržavao da uvede oštrije sankcije Nikaragvi iz straha da bi ekonomske kazne pogoršale uslove života i pokrenule novi talas migranata ka Sjedinim Državama. Prema podacima američkih migracionih službi, oko 164.000 Nikaragvanaca je u poslednjih godinu dana probalo da nezakonito pređe meksičko-američku granicu, što je triput više nego godinu dana ranije.

Američko Ministarstvo finansija u ponedeljak je zamrzlo i imovinu jednog Orteginog savetnika. Ranije su vašingtonske vlasti blokirale svojinu nikaragvanskog ministra odbrane, koji se dovodi u vezu sa zatvaranjem hiljadu nevladinih organizacija u Nikaragvi. Bajdenova administracija uvela je sankcije i nikaragvanskoj državnoj rudarskoj kompaniji i smanjila kvote za uvoz nikaragvanskog šećera. Još prošle godine šef Bele kuće je zabranio Ortegi i ostalim članovima nikaragvanske vlade ulazak u Ameriku. Avenija Pensilvanija se odlučila na takav korak posle Ortegine pobede na izborima, koji su, prema oceni Vašingtona, bili namešteni. Nikaragvanski predsednik nije primio poziv ni da dođe na Samit američkih država, koji je Bajdenova vlada u junu organizovala u Los Anđelesu.

Odnosima između Amerike i Nikaragve ne doprinosi ni to što Ortega pokušava da se što više približi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i to u vreme kad između Vašingtona i Moskve bukti novi hladni rat zbog rata u Ukrajini. Nikaragvanski predsednik letos je najavio da će još tešnje sarađivati s Putinom na polju bezbednosti i primiti još više ruskih vojnika, brodova i aviona u okviru „vojne razmene, obuke i humanitarnih operacija”. Ortega je podržao ruski napad na Ukrajinu i priznao ruski suverenitet nad Krimom, gde je otvorio i nikaragvanski konzulat.

U Vašingtonu se s podozrenjem gleda na rusku vojnu saradnju s latinoameričkim zemljama. Prema Monroovoj doktrini, Amerika neće tolerisati mešanje evropskih zemalja u zapadnu hemisferu. Venecuela, još jedna latinoamerička država koja nije u dobrim odnosima s Vašingtonom, čak je koketirala s idejom da na svojoj teritoriji dozvoli ruske vojne baze. Iz Vašingtona su upozorili venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura da to ne čini.

Vlada s Crvenog trga često poredi američke stavove prema Latinskoj Americi s ruskim stavovima prema Ukrajini, tvrdeći da je Ukrajina ruska interesna zona isto onoliko koliko je zapadna hemisfera američka interesna zona. Ruska državna televizija je o slanju ruskih vojnika u Nikaragvu izveštavala uz ocenu da je konačno došlo vreme da Moskva pokaže vojnu silu „u blizini američkih gradova”. Ipak, glasnogovornica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova umanjila je značaj rusko-nikaragvanske vojne saradnje saopštavajući da je reč o „rutinskoj operaciji”.

I španski list „Pais” piše da ne treba preuveličavati značaj rusko-nikaragvanske vojne saradnje. Iako je Moskva poslednjih godina prodavala oružje Nikaragvi, današnja situacija se ne može porediti sa saradnjom između Nikaragve i SSSR-a, ili s bliskošću između Moskve i Havane za vreme kubanske raketne krize. Kako se dalji navodi, ovo je pre pokušaj da Rusija skrene američku pažnju s Ukrajine ili da Ortega pokaže Vašingtonu da ima alternativu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI