AUTSAJDER ILI RAZOČARENJE Detalji razgovora Đorđe Meloni sa Bajdenom

Na stogodišnjicu od Dučeovog marša na Rim Italija je zakoračilo udesno, ali uprkos tome što neki u tome naziru zloslutnu simboliku, daleko od toga da je u ovoj članici EU započeo „vaskrs fašizma”.

Đorđa Meloni, prva žena premijer, koja je posle polaganja zakletve zatražila da joj se u zvaničnoj komunikaciji obraćaju u muškom rodu, nije novi Benito Musolini. Pre bi se moglo reći da želi da bude italijanski Tramp ili Viktor Orban.

Ipak, za bivšeg glavnog urednika rimskog dnevnika „Republika” Ecija Maura, nova italijanska vlada, 68. od Drugog svetskog rata, simbolički označava kraj antifašizma. I dok analitičari još ne mogu da se slože da li je liderka do juče marginalne desničarske stranke Braća Italije neofašista ili postfašista, sama Melonijeva je u uvodnom izlaganju u parlamentu pred glasanje o vladi nastojala da razuveri kritičare i zapadne saveznike da je raskrstila s mračnom totalitarnom ideologijom:

„Nikada nisam osećala simpatije ili bliskost s antidemokratskim režimima, uključujući fašizam”, poručila je liderka vladajuće desničarske koalicije obećavši da će se boriti protiv svakog oblika rasizma, antisemitizma, političkog nasilja i diskriminacije.

U strastvenom 70-minutnom obraćanju, u kojem je sebe definisala kao „autsajdera” koji se uzdiže s margine italijanskog političkog pejzaža, Melonijeva je iznela viziju zemlje, koju su komentatori opisali kao mešanje krajnje desničarskih i progresivnih elemenata. Iako njena partija i dalje nosi problematičan logo posleratnih ultradesničarskih stranaka: trobojni plamen, često doživljavan kao vatra koja gori na Musolinijevom grobu, Đorđa Meloni (45) je shvatila da joj je, ako želi da istraje na vlasti, neophodna podrška evropskog i američkog establišmenta.

Zato je u obraćanju u parlamentu nova premijerka ponovila „atlantističku mantru”, koja ne bi trebalo da previše uznemiri neoliberalni Zapad. Iako u svojoj koaliciji ima „igrače” kao što su Silvio Berluskoni (Forca Italija) i Mateo Salvini (Liga), koji ne skrivaju simpatije prema Vladimiru Putinu, ona je obećala da će Italija i ubuduće biti pouzdan partner NATO-a. To podrazumeva, kako kaže, da će se suprotstaviti ruskoj „uceni”, ali i uzdržati od sabotiranja Evropske unije.

Foto: Alo ilustracija

Govoreći u Senatu o ukrajinskoj krizi, uoči glasanja o poverenju njenoj novoimenovanoj desničarskoj vladi, ona je poručila: „Jedini način da se omogući mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine je da se pomogne Kijevu da se vojno odbrani”.

Da je ta poruka dobro primljena u Vašingtonu vidi se po tome što je odmah telefonom pozvao američki predsednik. Kako je saopštila Bela kuća, Džozef Bajden i Đorđa Meloni su razgovarali o njihovoj predanosti u nastavku pružanja pomoći Ukrajini.

Možda je neko očekivao drugačiji ton iz Rima, više „u stilu Orbana”, ali Melonijeva razume da je na čelu vlade visoko zadužene zemlje, koja umnogome zavisi od odluka Evropske centralne banke. Očito ne želi da je zadesi sudbina populističke Lige pet zvezdica, koju je EU slomila za manje od godinu dana nakon što je sa Salvinijevom Ligom došla na vlast 2018. godine.

Za razliku od ranijih istupa dok je bila u opoziciji, Melonijeva u inauguracionom govoru, kao pronicljiv lider koji želi da „trči” na duge staze, nije osuđivala LGBTQ+ lobi ili zaverenički govorila o „međunarodnim spekulatorima”, niti tražila napuštanje problematične rodne ideologije... Ipak, ostaje da se vidi koliko će njena politika istrajati na onome što Melonijeva naziva konzervativizam, a ne krajnja desnica. U njenom prvom istupu i dalje se vidi potencijalna borbenost prema Evropskoj uniji. Naglasila je da će njena vlada poštovati pravila koja su na snazi, ali će raditi i na promeni onih koja ne funkcionišu, kao što su pravila o javnoj potrošnji u uniji koja su u fazi revizije: „EU je zajednička kuća za rešavanje izazova koje zemlje članice teško mogu rešiti same”, ocenila je, dodavši da EU dosad nije činila dovoljno na tom polju. Iako se ranije zalagala za labaviju EU, u kojoj nacije nisu suviše integrisane, Melonijeva je ovog puta rekla kako je njen cilj da usmeri „Evropu ka većoj efikasnosti”.

Po svojoj prilici, na osnovu nacrta politike buduće italijanske vlade, Brisel za sada može da odahne, ali ne i Pariz. Emanuel Makron je prvi lider koji se, doduše neformalno, susreo s Đorđom Meloni u Rimu, dan pošto joj je predsednik Serđo Matarela dao mandat da formira vladu. Posle jednočasovnog razgovora na terasi jednog rimskog hotela utisak zvaničnika iz Jelisejske palate je da će se „francusko-italijanska romansa” koju su započeli Makron i Mario Dragi suočiti s velikim iskušenjima, pa možda i razlazom. Za Makrona prevelika bliskost sa italijanskom premijerkom, koja više gleda prema Budimpešti i Varšavi nego Parizu, može imati skupu cenu kod kuće. Levica je već žestoko kritikovala francuskog predsednika što se rukovao s Melonijevom.

„Biće uznemirenosti kad je reč o retorici i izjavama, ali će, u stvari, biti potrebe da Makron i Melonijeva nađu dogovor o raznim temama, koji, uključujući i reformu fiskalnih pravila EU”, za „Politiko” optimistično predviđa Mark Lazar, profesor s pariskog Instituta političkih nauka.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI