AUSTRIJA U PAKLU INFLACIJE Cene otišle u nebesa, ljudi šokirani troškovima života

Beč

Mala, ali ipak relativno bogata, Austrija sve više „stenje” pod ogromnim teretom inflacije i poskupljenja. Inflacija u septembru iznosila je 10,5 odsto, što je istorijski rekord u proteklih 70 godina i ujedno najveća vrednost od jula 1952. godine. Tada je u junu bilo 14,1 odsto, odnosno 17 odsto za celu godinu. Nakon toga, slično visoka inflacija zabeležena je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao posledica dve naftne krize, pokazuju podaci austrijskog državnog zavoda za statistiku „Statistika Austrije”. To je embargo koji su uvele neke arapske zemlje OPEK-a nakon Jom Kipurskog rata. Cijene nafte su eksplodirale 1974. i podigle stopu inflacije u Austriji na godišnji prosjek od 9,5 posto. Sledeće godine stopa inflacije je tek neznatno pala na 8,4 odsto, pokazuju statistički podaci.

Glavni pokretači ovogodišnje rekordne inflacije u Austriji su trenutno visoke cene energenata, kao rezultat agresije Rusije na Ukrajinu i rata koji je u toku. Naprotiv, postaje sve oštrije. Cena gasa i struje za domaćinstva i preduzeća, odnosno industriju, je naglo porasla. Drugi najvažniji pokretač poskupljenja su cene goriva. Takođe je došlo do enormnog povećanja cena hrane, posebno prehrambenih proizvoda i roba i usluga. Problem je što je de facto nemoguće bez energije i energenata, jer su svuda prisutni i svima su potrebni. I upravo to brine Austrijance i zašto se plaše šta će biti dalje.

Istraživanja pokazuju da je čak 83 odsto građana Austrije izuzetno zabrinuto zbog razvoja situacije sa poskupljenjem. Njih oko 15 odsto već sada nema dovoljno novca da plati sve pristigle račune, a 18 odsto nema dovoljno novca za rate uzetih kredita. Austrijanci, koji su do sada mogli da priušte sve što im je potrebno ili vole, odjednom su počeli sve više da štede na troškovima hrane i sve ređe izlaze u restorane, pozorišta, bioskope i noćne klubove. Dve trećine Austrijanaca, ili njih 75 odsto, sada kupuje jeftinije namirnice zbog poskupljenja, dok oko 20 odsto njih kupuje samo najneophodnije za život. 53 odsto Austrijanaca više ne ide u restorane, a 43 odsto u diskoteke i noćne klubove. 41 odsto Austrijanaca otpisalo je bioskop i pozorište zbog rasta troškova života, pokazale su ankete. Zabrinutost je velika, ali i strah da je ovo tek početak i da bi sva ova društveno-politička previranja zbog krize izazvane inflacijom, cenama energenata i ratom u Ukrajini mogla da potraje duže.

Nažalost, na to ukazuju i ekonomska istraživanja. Jozef Baumgartner, stručnjak za kretanja inflacije u Austrijskom institutu za ekonomska istraživanja (Vifo), tvrdi da se kraj poskupljenja, odnosno rasta stope inflacije, "ne nazire", uprkos svim naporima zvanične politike i Evropska centralna banka (ECB). I da se inflacija stalno povećava, i da će „ostati visoka dugi niz godina“.

Moramo da se pripremimo na to da ćemo još dugo imati veću inflaciju“, rekao je austrijski stručnjak. Baumgartner je istakao da procene ukazuju da visoka stopa inflacije neće ostati visoka kao ove i sledeće godine, ali da će biti „i dalje relativno daleko od inflacionog cilja ECB, koji je oko 2 odsto”, najavljujući poskupljenja u 2024. /2025 takođe.

Ono što posebno zabrinjava austrijske stručnjake jeste da stopa inflacije iz meseca u mesec drastično raste. U odnosu na avgust ove godine, stopa inflacije u septembru povećana je za 1,6 odsto. Harmonizovani indeks potrošačkih cena je takođe u porastu i, prema preliminarnim procenama, verovatno će porasti za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U septembru u odnosu na avgust za samo mesec dana povećana je za 2,5 odsto. Konačne brojke još nisu objavljene.

U svakom slučaju, rastući troškovi energije, inflacija koja gubi prihode i visoke kamatne stope na kredite trenutno opterećuju mnoge u Austriji. A računa se da će visoke cene gasa i struje ostati još mnogo godina. Smanjenje gasa iz Rusije već negativno utiče na Austriju, koja čak 80 odsto zavisi od ruskog gasa. Dakle, on je i protiv embarga EU na snabdevanje gasom, jer bi to moglo da izazove društveni preokret, pad industrijske i druge proizvodnje, povećanje broja nezaposlenih itd. I na kraju socijalni nemiri, jer Austrijanci oduvek žive relativno dobro posle konsolidacije posle Drugog svetskog rata, a Austrija je bila mala, ali jedna od najbogatijih zemalja na svetu. A sada ju je prvo bacila na kolena korona kriza, a zatim energetska kriza i rat u Ukrajini. Veliki broj Austrijanaca na to nije računao i polako ali sigurno pada ili će zapasti u teškoće, jer bez finansijskih rezervi očekuju eksploziju cena energenata i troškova proizvodnje. A cene hrane su na rekordnom nivou.

Austrijska politička elita dobro zna da država ne sme da zaboravi te ljude i da im mora ciljano pomoći, ako ne želi društvene nemire. I nagli uspon ekstremne desnice, koja je Austrijance već izvela na ulice da protestuju protiv vladinih korona mera, a sada ih mobiliše na proteste protiv povećanja cena.

Kako bi se zaustavila inflatorna lavina i ublažile njene trenutno alarmantne posledice. austrijska vlada je svakom odraslom austrijskom građaninu dala jednokratno 500 evra u vidu klimatskog bonusa, a deci 250 evra. Dodatnu pomoć na saveznom nivou dobijaju i oni sa niskim primanjima i socijalnim slučajevima, što je samo deo antiinflatornih mera. Austrijska vlada na čelu sa konzervativnim kancelarom (OVP) Karlom Nehamerom od 1. januara 2023. godine ukida tzv. hladnu progresiju u oporezivanju i uvodi redovnu indeksaciju plata i socijalnih davanja, tako da država ne zarađuje sve više od stalnog povećanja stope inflacije, a ljudi su sve siromašniji. Pa da radnici imaju više novca u džepu.

Vlada je odlučila da se dve trećine hladne progresije automatski vraća poreskim obveznicima. Reč je o 1,23 milijarde evra za 2023. godinu. Preostala trećina progresije će ići kao pomoć osobama sa niskim primanjima. Od ukidanja hladne progresije koristi će imati i penzioneri. Oni koji imaju prosečnu penziju od 1.582 evra sledeće godine će uštedeti 371 evro, a do 2026. taj iznos će se povećati, odnosno rasterećeni su za 1.404 evra. Uvedeni su i novi tarifni razredi poreske stope i osnovice. Osim toga, Vlada je uvela „kočnicu” ili ograničila cenu struje. Čak 7,5 miliona ljudi u Austriji će odahnuti“, tvrdi austrijska kancelarka. Da li će zaista biti tako, videće se uskoro. Međutim, svakako treba uzeti u obzir da Austrija u kontekstu ekonomskog razvoja Evrope, uprkos svemu, pokazuje natprosečnu dinamiku rasta i ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti.

Po bruto domaćem proizvodu (BDP) po stanovniku u iznosu od 45.043 (podaci za 2021-nominalno) Austrija je u samom vrhu i u Evropskoj uniji i u svetu.

Za 2023. / 2024. godinu predviđa se rast austrijskog BDP-a od 2,6 i 1,8 odsto, respektivno. Uprkos ovim procenama, ministar finansija Magnus Bruner je svojim državnim budžetom za 2023. predstavljen prošle nedelje u austrijskom parlamentu potvrdio da je i Austrija ozbiljno potresena aktuelnom krizom. Deficit Mastrihta će sledeće godine biti oko 2,9 odsto. Stoga je prezaduživanje ove alpske zemlje neizbežno. 24 milijarde evra ove godine, a sledeće 17 milijardi evra, kako je najavio Bruner, ističući da je to „krizni budžet”. Prelazak na „normalan režim“ očekuje se 2026. godine. Ako ministar uspe, jer će državni dug u narednim godinama galopirati ka cifri od 400 milijardi evra i neizvesnoj budućnosti, upozoravaju stručnjaci. Živi bili, pa videli!

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI