IZBORI U AMERICI BAŠ NIKOME NISU PO VOLJI Ženski glasovi bi mogli da presude, a evo i zašto

Konzervativcima ide u korist Bajdenova nepopularnost, dok liberali računaju na ženske glasove posle ukidanja prava na abortus.

„Demokrate ukazuju na suzbijanje izborne volje, republikanci se žale na izborne prevare, a kvalitet američkih izbora je u stvari nepromenjen u poslednjih pet godina”, objašnjava Pipa Noris, profesorka na Univerzitetu Harvard i autorka istraživanja o integritetu izbornog procesa u Americi.

Pred predstojeće izbore za Kongres i guvernere saveznih država, i republikanci i demokrate tvrde da izbori nisu fer-plej, ali iz sasvim drugačijih razloga. Prvi i dalje u velikoj meri veruju da su liberali namestili pobedu Džou Bajdenu, drugi upozoravaju da konzervativni guverneri namerno otežavaju glasanje da bi suzbili volju manjinskih birača.

Integritet izbornog procesa bio je tema i na brifinzima na kojima je učestvovao i jedan beogradski medij, a koje je Stejt department organizovao za strane novinare pre izbora 8. novembra.

O američkim izborima su govorili profesori političkih nauka i istraživači javnog mnjenja, među kojima i profesorka Noris. Prema njenim rečima, danas se i o društvenim mrežama govori kao o faktoru koji utiče na kvalitet izbora. Posebno je tako posle izbora 2016, kad su lažne vesti o Hilari Klinton preplavile „Fejsbuk”. Kako podseća profesorka Noris, mnogi republikanci koji ne priznaju rezultate predsedničkih izbora 2020. imaju velike šanse da na izborima 8. novembra osvoje guvernerska i druga važna mesta u američkim saveznim državama.

„Svi se pitaju šta će biti s „Tviterom” sad kad je ovu mrežu preuzeo Ilon Mask. Moja najveća briga je dolazak na vlast republikanaca koji negiraju rezultate izbora 2020. To može ugroziti integritet predsedničkih izbora 2024. jer savezne države organizuju sve izbore, pa i predsedničke”, upozorava profesorka Noris.

Liberali se žale da je u državama s republikanskim guvernerima teže glasati nego u državama u kojima vladaju demokrate. Demokratska stranka navodi da su konzervativne države skratile „radno vreme” biračkih mesta i da insistiraju da birači pokažu identifikaciona dokumenta. Republikanci odani Trampu ne odustaju od toga da su demokratski guverneri 2020. dozvoljavali i neameričkim državljanima da glasaju, kao i da su demokrate organizovale prevaru s ranijim glasanjem (pre zvaničnog dana glasanja) i glasanjem putem pošte.

Lisa Brajant, profesorka političkih nauka na Državnom univerzitetu Kalifornije, ističe da su neke od čestih pritužbi da nema dovoljno biračkih mesta, i to obično tamo gde žive manjine, kao i da birači zbog toga odustaju od glasanja jer ne žele da čekaju u dugačkim redovima.

„Mnogi žitelji velikih gradova nemaju vozačku dozvolu, koja je glavni identifikacioni dokument u Americi. Tim biračima, uglavnom pripadnicima manjina, nije dozvoljeno da glasaju u pojedinim državama. U tim sredinama ste u problemu kad je reč o glasanju i ako vam je istekla vozačka dozvola. Ljudi se žale i na to što neke države dozvoljavaju rano glasanje ili da se glasa slanjem glasačkog listića poštom, a druge ne”, podvlači profesorka Brajant.

Na pitanje beogradskog medija zašto je američkim biračima sporno da pokažu ličnu kartu kad je to uobičajena praksa u evropskim razvijenim demokratijama, profesorka Brajant ukazuje na drugačiju političku kulturu u SAD.

„Amerikanci ne vole da se previše identifikuju pred vlastima. Ako ste jednom registrovani kao glasač, već ste dokazali da ste državljanin, nema potrebe da stalno pokazujete dokumenta. Ljudi se žale na to što ne važe ista pravila u celoj zemlji pa u nekim saveznim državama možete da glasate i ako samo pokažete studentsku i vojnu legitimaciju, a u drugima morate da imate ličnu kartu”, objašnjava profesorka Brajant.

Prema njenim rečima, nema dokaza o masovnim izbornim prevarama. Retko se dešava da jedna osoba glasa umesto druge, a i takvi slučajevi nikad nisu ništa značili za rezultat izbora.

Demokratska stranka računa na glasove manjina, u koje spadaju i Latinosi. Mark Ugo Lopez, istraživač iz Centra „Pju”, navodi da u Americi ima 35 miliona latino birača, što je deset odsto biračkog tela.

„Za Trampa je 2016. glasalo 28 odsto njih, a za Hilari Klinton 66 odsto. Na sledećim predsedničkim izborima je za Trampa glasalo 38 odsto, a za Bajdena 59 odsto. Više od 60 odsto Latinosa podržava tešnje kontrole naoružanja, a više od 55 odsto protivi se odluci Vrhovnog suda da ukine zagarantovano pravo na abortus”, kaže Mark Ugo Lopez.

Obrazovanje nije tema koja previše zanima birače, ali bi ove godine mogla da se donekle probije. Pojedini republikanski guverneri ukinuli su učenje o rasnoj diskriminaciji i polnom identitetu.

„Obrazovanje je u nadležnosti saveznih država ili nižih nivoa vlasti pa je zato izvan fokusa nacionalne politike. To se donekle menja jer mnogi republikanci i njihovi glasači ne žele da se u državnim školama uči o tome da je rasna nejednakost institucionalizovana. Ne žele da njihova deca to slušaju jer smatraju da to belcima izaziva krivicu”, ističe profesor Džefri Henig s Univerziteta Kolumbija.

Još jedan razlog zašto bi obrazovanje moglo postati interesantna tema jeste i taj što je Bajden oprostio deo studentskih kredita.

„Republikanci tvrde da je nepravedno da oni koji nisu uzimali kredite ili nisu išli na fakultet pomažu nekome ko se zaduživao da bi studirao”, dodaje Henig.

UPALJENA SIJALICA, ALI NEMA NIKOGA KOD KUĆE Džo Bajden jedva uspeo da glasa na izborima za Kongres (VIDEO)

Vladajuća Demokratska stranka priprema se za očekivani poraz, ali i veruje da joj ide u korist što je Vrhovni sud pre nekoliko meseci ukinuo zagarantovano pravo na namerni pobačaj. Otad je na saveznim državama da regulišu ovu oblast. Andra Gilespi, profesorka političkih nauka s Univerziteta Emori, ističe da su najodaniji glasači Demokratske stranke crnkinje, kao i bele žene s fakultetskom diplomom.

„Ženski glasovi su sad još važniji zbog pitanja abortusa. Veruje se da će i deo žena koje su ranije glasale za republikance glasati za demokrate”, ističe profesorka Gilespi.

 

 

Da je abortus postao važno pitanje na izborima, ističe i profesor Dag Švorc sa Univerziteta Kvinipeik: „Demokratama naruku ide ono što se dešavalo s abortusom, a republikancima Bajdenova nepopularnost i istorija, tj. to što je gotovo uvek u prošlosti stranka na vlasti gubila izbore na polovini predsednikovog mandata.”

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI