ORBAN POVUKAO RUČNU! Turska i Mađarska koče planove NATO pakta!

Zahtev finske premijerke Sane Marin da Mađarska i Turska u što kraćem roku odobre prijavu Švedske i Finske za prijem u NATO i ratifikuju odluku o tome, među glavnim je temama svih značajnijih mađarskih medija. Dok provladina štampa citira izjave zvaničnika koji obećavaju da će mađarski parlament „uskoro” ratifikovati pristupanje Švedske i Finske zapadnoj vojnoj alijansi, mediji koji su kritički nastrojeni prema vladi podsećaju da sporost da se to učini traje predugo i bez dovoljno ubedljivog argumenta.

„Sve oči su sada uprte u Mađarsku i Tursku”, rekla je Sana Marin, nakon čega je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, objavio na „Tviteru” da je telefonom razgovarao s finskom premijerkom i švedskim premijerom Ulfom Kristersonom.

„Pošto su Finska i Švedska, pozvane u NATO, dokazale da svaka zemlja ima pravo da izabere svoj put, Rusija mora da poštuje prava drugih zemalja i da prekine svoj agresorski rat u Ukrajini”, dodao je on.

Državni sekretar zadužen za razvoj u mađarskom Ministarstvu odbrane Gašpar Marot izjavio je za državni radio da „nema potrebe za histerijom” i da će se Švedska i Finska priključiti severnom krilu NATO-a.

„Tako će se od Turske do Finske protezati linija fronta kojoj se ruska strana ne može vojno suprotstaviti”, rekao je Marot i dodao da će se na taj način razviti „neverovatna nadmoć” NATO-a.

Da problema s ratifikacijom neće biti i da je mađarski parlament spreman da odobri članstvo Švedske i Finske u NATO-u, potvrdio je i Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Viktora Orbana, tokom vladinog brifinga za štampu. Time je praktično razrešio nedoumice koje je dosadašnja sporost da se to učini izazivala u javnosti.

Očekuje se da će proces ratifikacije biti okončan do sredine decembra, kaže Guljaš, i kao obrazloženje za odlaganja takve odluke navodi to što je primarni zadatak mađarskog parlamenta od kraja letnje pauze do sada bio povezan s usvajanjem zakona koji sadrže obaveze vlade u skladu sa sporazumom s Evropskom komisijom. To je neophodno učiniti kako bi Mađarska mogla da koristi zamrznuta sredstva EU za obnovu privrede nakon epidemije virusa korona. Kako je ovaj proces sada završen, o zahtevima za pristupanje NATO-u može se razgovarati na jesenjem zasedanju, rekao je on.

Mađarska, kako naglašava, godinama radi na jačanju NATO-a i dostizanju cilja od dva odsto BDP-a za godišnju potrošnju za odbranu, što se očekuje od zemlje članice alijanse.

Na pitanje kakva bi mogla biti reakcija Kremlja na ovu odluku, Guljaš je odgovorio da mađarsku vladu „ne zanima šta je u interesu Rusije, a šta nije”.

„Pitanje je šta je u interesu Mađarske i u skladu s tim će biti doneta konačna odluka”, kaže on.

Početkom ovog meseca mađarski socijalisti (MSP) tražili su glasanje u parlamentu o članstvu nordijskih zemalja u NATO-u, ali je vlada to odbacila, što je izazvalo različite spekulacije i zaključke u zapadnim medijima. MSP je tada podsetio da je vlada pre dva i po meseca podnela parlamentu predlog za podršku pristupanju Švedske i Finske NATO-u, ali da on još nije stavljen na dnevni red za usvajanje, kako su naglasili, iz nepoznatih razloga. Stoga je MSP nameravao da ubrza usvajanje dva predloga i zatražio da oni budu na dnevnom redu zasedanja parlamenta još 2. oktobra. Međutim, predsednik najvišeg zakonodavnog tela zemlje Laslo Kever, kako je istakao MSP, to je „na svoju ruku odbio”.

Razlog za izostanak glasanja o ovom pitanju početkom meseca, prema Guljašu, ipak nije bila samo zauzetost poslanika usvajanjem novih zakona kojima će udovoljiti zahtevima Brisela za korišćenje EU fondova, već i činjenica da je, kako je rekao, vlada „odbila da bude primorana na kreiranje rasporeda koji su diktirali opozicioni socijalisti, i to o ključnom pitanju kao što je proširenje NATO-a”.

Za to vreme, na adresu vlade u Budimpešti, sve češće stižu kritike od njenog najmoćnijeg NATO saveznika – SAD. Administracija u Vašingtonu u više navrata je otvoreno izražavala neslaganje s politikom Viktora Orbana, najpre kad je reč o stanju demokratije u zemlji, a sada i prema ratu u Ukrajini. Vlada SAD posebno je zabrinuta što Mađarska odbija da se, poput ostalih saveznika, povinuje zahtevu NATO-a za direktnu isporuku oružja Ukrajini. Upitan da prokomentariše stav mađarske vlade da Ukrajini ne isporučuje oružje, Guljaš je istakao da se ono u tu zemlju može slati samo preko Karpata, što bi, po njemu, tamošnju mađarsku manjinu dovelo u opasnost od ruskih napada.

„Ukrajinci se bore za svoju domovinu i herojski se bore, što Mađarska veoma ceni, ali za nas postoji još važnija vrednost, koju ne treba zaboraviti”, zaključio je on.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI