ZATIŠJE PRED BURU? Nova iračka vlada ima ozbiljan problem

Irak je godinu dana posle izbora dobio novog premijera i vladu, ali je pitanje da li će pronaći trajni mir jer odsustvo predstavnika najjačeg političkog pokreta u zemlji nagoveštava nastavak blizu dve decenije dugog kontinuiteta političkog haosa.

Premijer Mohamed Šia al Sudani i njegova 23 ministra dobila su podršku parlamenta, koji je odobrio vladin program za upravljanje zemljom tokom još jednog od složenih perioda. Time je, po mišljenju mnogih, samo privremeno okončan period zakulisnih igri i sukobljenih ambicija predstavnika tri najveće zajednice u zemlji – većinskih šiita, sunita i Kurda.

Sudani, koji potiče iz parlamentarnog bloka šiitskih partija bliskih Iranu, neočekivano je u septembru od predsednika Abdel Latifa Rašidija dobio mandat da formira koalicionu vladu sa sunitskim i kurdskim partnerima. Prema nepisanom dogovoru o raspodeli vlasti između tri glavne zajednice, premijer treba da bude šiit, predsednik parlamenta sunit, a šef države Kurd.

Sudani, bivši službenik u administraciji Sadama Huseina, prvi je premijer od američke invazije 2003, koji nije došao iz političkog egzila, ali to nije bilo od velike pomoći, jer se odmah suočio sa otporima oko sklapanja kabineta.

Šiiti su dobili 12 ministarstava – uključujući resore finansija i nafte, suniti šest – među njima i Ministarstvo odbrane, a Kurdi četiri – od kojih i Ministarstvo spoljnih poslova. Nijedan od oko 40 nezavisnih poslanika nije uključen u vladu.

Jedan od najvećih problema koji nije otklonjen dolazi od uticajnog, nekada radikalnog, a sada umerenog šiitskog lidera Muktade al Sadra, koji je stvorio veliki populistički pokret sa ambicijom da postane nesporni lider zemlje.

Sadašnja politička kriza i otvorena je kada je Pokret sadrista sa prošlogodišnjih opštih izbora izašao kao uverljiv pobednik sa najviše mesta u parlamentu. Sadr je želeo da formira kabinet po svom izboru i insistirao je na nacionalnoj „Vladi većine” uz partnerstvo sa sunitima i Kurdima. Predlog je alarmirao šiite iz Koordinacionog bloka naklonjenog Iranu, koji je od 2003. kontrolisao sve „Vlade konsenzusa” .

Pošto se ispostavilo da Sadr ne može da formira vladu pod svojom kontrolom, iznenada je u junu odlučio da odustane. Pozvao je svoje poslanike da izađu iz parlamenta, a sledbenike izveo na ulice kako bi mobilisao opšte nezadovoljstvo. Najavio je da napušta politiku – što je stvorilo politički vakuum.

Rezultat Sadrove rizične igre je da je Sudanijev savez, iza koga stoji Teheran, uspeo da se nametne kao liderska snaga šiita, iako u parlamentu imaju oko 50 poslanika manje od Sadrista. Sudani je istina pozvao Sadriste da učestvuju u vladi, ali je njihov lider to odbio.

Irak je tako prvi put od 2003. dobio vladu u kojoj nema Sadrista, što zaoštrava i komplikuje političku scenu jer popularni šiitski sveštenik optužuje novu vladu da se „jasno potčinila (proiranskim) milicijama”. Sudani je odmah obećao nove izbore za godinu dana, što su tumači kao ponuda Sadristima da se predomisle.

Političke podele nisu samo među šiitima. Postoje i među sunitima i posebno među Kurdima, čije se dve glavne stranke godinama bore za dominaciju i imale su različite kandidate za premijera. Odlazeći predsednik Barham Salimi nije čak želeo da ostane u Bagdadu da bi formalno predao dužnost svom nasledniku Rašidiju.

Pokazuje se da lideri iračkih rivalskih političkih i etničkih grupa, koji dominiraju nacionalnom politikom od 2003, nisu u stanju da izađu iz začaranog kruga svojih nadmetanja, koja ne samo da parališu proces upravljanja, već i ekonomiju i svakodnevni život.

Sudanijev kabinet tek čekaju najozbiljniji izazovi oštre ekonomske krize, socijalnog haosa, endemske korupcije, čiji je vrh krađa 2,5 milijardi dolara iz nacionalne poreske uprave, kraha sektora javnih službi, zdravstva, a moguće i novog talasa pandemije.

Politička situacija toliko je konfuzna da gotovo niko ne veruje da nova vlada može zemlju da uvede u eru stabilnosti i suoči se sa neizmenjenim decenijskim izazovima. Mnogi Iračani posle raznih demonstracija poslednjih meseci nemaju poverenja u ponuđenu koaliciju.

Možda najveći izazov koji stoji pred Sudanijem je da smiri proteste koji potresaju zemlju čitavih godinu dana. Masovne demonstracije pokrenute su zbog pritužbi na koje uzastopne iračke vlade ne odgovaraju: korupcija, nezaposlenost, problemi snabdevanja vodom i strujom.

Na velikom protestu u Bagdadu, nezadovoljni Iračani su vladajućoj eliti dali rok do kraja oktobra da sprovede drastične promene, uključujući vladu koja bi postavila temelje promena jednog nefunkcionalnog političkog sistema. Rok je ispoštovan i kupljeno je nešto vremena, ali pitanje je nedelja kada će uslediti novi protesti. Sudani, opšte je uverenje, nema ni moći ni liderske kapacitete da obavi reforme na odgovarajući način.

Meseci političke paralize možda se formiranjem nove vlade bliže kraju, ali veliko je pitanje koliko dugo ta kratkotrajna stabilnost može da traje. Sadristi čekaju svoju šansu u krizi, koju su sami izazvali. Bilo bi to još jedno bolno podsećanje Iračana da samo radikalna promena političkog sistema može da ih izvuče iz haosa.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI