POVRATAK OTPISANOG! Amerikanci izlaze na "međuizbore," a zbog ovoga mogu biti ključni i za Srbiju!

U Sjedinjenim Državama 8. novembra 2022. održavaju se izbori na polovini prededničkog mandata. Ishod će imati veliki uticaj na preostale dve godine predsedavanja Džoa Bajdena, a i nakon toga.

Ovi izbori se organizuju za Kongres koji se sastoji iz dva dela – Predstavničkog doma i Senata.

Održavaju se svake dve godine i kada padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata - nazivaju se ''međuizbornim'' mandatima.

Kongres donosi zakone na nivou cele zemlje. Dom odlučuje koji će se zakoni staviti na izglasavanje, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi imenovanja predsednika i, ređe, vodi istrage protiv njega.

EPA

Svaka savezna država ima po dva senatora, čiji mandat traje šest godina. Predstavnicima službovanje traje dve godine i oni su predstavnici manjih državnih okruga.

Sva mesta u Predstavničkom domu će se birati na izborima u novembru, zajedno sa jednom trećinom Senata.

Nekoliko velikih država, takođe, ima izbore za svog guvernera i lokalne zvaničnike.

Ko bi mogao da bude pobednik?

Demokratska stranka je u poslednje dve godine imala većinu i u Domu i u Senatu. To je pomoglo predsedniku Džozefu Bajdenu da donese zakone koje je želeo.

Ipak, demokrate drže tu moć nad republikancima na kratkim uzdama, što stvara tešku konkurenciju. Sprovedene ankete javnog mnjenja nagoveštavaju da bi republikanci mogli da zauzmu Dom, ali bi demokrate mogle da zadrže Senat.

Foto: Tanjug Win Mcnamee

Od 435 mesta u Predstavničkom domu, većinu bezbedno drži bilo koja strana, a samo 30 se trenutno izbacuje iz oba tabora. Predgrađa oko gradova u državama kao što su Pensilvanija, Kalifornija, Ohajo i Severna Karolina biće ključna.

U Senatu, sada izgleda da bi 4 od 35 mesta koja su opravdano osporavana mogla da prođu u obe opcije. Konačnu odluku će dati birači u Nevadi, Arizoni, Džordžiji i Pensilvaniji.

S obzirom da se očekuje da će izborni ishod biti veoma tesan, mogli bi da prođu dani pre nego što dobijemo konačne rezultate.

Šta će biti glavni problemi?

Na početku 2022. izgledalo je da će najveći problemi biti imigracija, kriminal i troškovi života, koji su pobednici glasova konzervativnih republikanaca.

To se promenilo u junu kada je američki Vrhovni sud poništio Zakon o nacionalnoj zaštiti od pobačaja, dajući podsticaj demokratama, koje podržavaju pravo da žene biraju i koje su se izborile da to bude centralna tema mnogih političkih kampanja.

Ali, kako trenutni uticaj te odluke bledi, republikanci pokušavaju da vrate fokus na inflaciju, imigraciju i kriminal.

Kakav će efekat imati izborni rezultati?

''Međuizborni'' mandati često služe kao presuda predsednikovom ponašanju, a stranka koja vlada Belom kućom ima tendenciju da tu vlast izgubi.

To zabrinjava predsednika Bajdena, čiji je procenat podrške među biračima opao za 50 odsto od prošlog avgusta.

Foto: EPA/AP/Alex Brandon

Ako se demokrate pak zadrže na vlasti, predsednik Bajden će moći da nastavi sa svojim planovima koji se tiču klimatskih promena, da proširi zdravstvene programe koje zastupa vlada, te da zaštiti prava na abortus i pooštri kontrolu vatrenog oružja.

Ako republikanci preuzmu kontrolu nad bilo kojim domom, moći će efikasno da zaustave taj politički kurs.

Oni će takođe moći da kontrolišu istražni odbor, kako bi mogli da okončaju istragu o napadu na američki Kapitol od 6. januara 2021. od strane pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa - iako bi njegov rad trebalo da bude završen do kraja godine.

Oni bi takođe mogli da pokrenu nove istrage o temama koje se tiču kineskih poslova sina Džoa Bajdena ili iznenadnog povlačenja američkih trupa iz Avganistana.

Bajdenu bi bilo teže da izvrši nova imenovanja, uključujući i ona za Vrhovni sud Sjedinjenih Država. Republikanska dominacija bi takođe omela njegovu spoljnu politiku - posebno bi pomogla Ukrajini, jer se zalaže protiv ruske invazije na tu zemlju.

Zauzvrat, predsednik Bajden bi mogao da stavi veto i blokira konzervativne zakone o abortusu, imigraciji i porezima.

Rezultat bi mogao da prouzrokuje zastoj do narednih predsedničkih i kongresnih izbora.

Uticaj na predsedničku trku 2024.

''Međuizborni'' mandati bi mogli da nam daju nagoveštaj ko bi se mogao kandidovati za republikanskog predsedničkog kandidata 2024. godine.

Ako kandidati koje podržava Tramp prođu loše, manje je verovatno da će on dobiti podršku republikanske stranke da se ponovo kandiduje za prvog čoveka SAD. U Floridi i Teksasu, republikanski guverneri Ron DeSantis i Greg Abot nadaju se da će ih reizbor podstaći da se kandiduju za Belu kuću.

Ako demokrate mogu da ostanu na vlasti u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, to bi trebalo da im da vetar u leđa dok osmišljavaju svoju kampanju za izbore 2024. i da ponovo izaberu Bajdena za predsednika.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI