RUSKA GRDOSIJA PLOVI IVICOM SVETOVA Ratni brod zamaskiran u skupocenu jahtu?

Čija je reč jača: Vinsenta Magvenja, portparola predsednika Južnoafričke Republike Sirila Ramapoze, ili Džordina Hil-Luisa, opozicionog gradonačelnika luke Kejptaun? Ishod tog duela, u sledećih nekoliko dana pokazaće, između ostalog, dokle u ovom trenutku može Svetskim morem da doplovi mega jahta „Nord” ruskog milijardera Alekseja Mordašova, nakon što je bezbrižno isplovila iz Hongkongške luke.

Plovidba Indijskim okeanom, tog 142 metra dugog broda, vrednog oko pola milijarde američkih dolara, sa dva helipeda, šest paluba, bazenima i 20 kabina za goste, privlači ozbiljnu pažnju Zapada. Jedan od najbogatijih Rusa, Mordašov je sa suprugom Marinom i dvojicom sinova Kirilom i Nikitom – nakon početka specijalne vojne operacije Moskve u Ukrajini, pod sankcijama SAD i EU, ali ne i UN. Kako je od marta u Evropi počela plenidba ruskih jahti od Hamburga do Sardinije, Mordašov (i drugi ruski bogatuni) počeli su da dižu sidra svojih luksuznih jahti ka bezbednijim sidrištima.

Rat u Ukrajini, 260. dan - Alo.rs

Rim je u slučaju manje jahte Mordašova zvane „Ledi M” (dugačke 45 metara, kapaciteta 12 gostiju), ipak bio brži od tajkuna. U italijanskoj luci Imperija, prisvojili su plovilo. Obrazloženje je bilo lakonsko: Mordašov je prebogati Rus, blizak šefu Kremlja Vladimiru Putinu, koji je pokrenuo „ilegalni rat” protiv Ukrajine. Sa „Nordom” stvari su bile drugačije, budući da je krajem zime bio usidren najpre na Maldivima, a potom na Sejšelima. Odatle je brod Mordašova koji „Njujork tajms” opisuje kao „ratni brod zamaskiran u jahtu” isplovio put luke Vladivostok.

Studeno vreme na krajnjem severoistoku Rusije, ne prija baš brodu čije dnevno održavanje košta, prema zapadnim procenama, između sto i dvesta hiljada dolara. Iz Vladivostoka, „Nord” je potom isplovio put Južnog kineskog mora, baš kao i nekoliko godina ranije „Akademik Čerski”, specijalizovani brod za podvodno postavljanje cevi gasovoda, zaustavljenog „Severnog toka 2”.

Plovidbe dva ruska broda: „Čerskog” i „Norda” danas bi mogla da ima svojevrsnu geopolitičku simboliku. Naime, „Čerski” je pod pratnjom dva ruska ratna broda uspeo tokom plovidbe 2019-2020. godine, da često menjajući najavu daljeg pravca kretanja, kao i ime sledećeg lučkog odredišta, preplovi 22.000 kilometara i stigne do luke Kaljiningrad na Baltiku, i odatle do nemačke luke Mukran. Ishod pomorskog putešestvija „Norda”, jednog od još pokretnih simbola privatnog bogatstva u Rusiji, daleko je od izvesnog.

Bajden na korak do sunovrata, evo kada pada konačna odluka! - Alo.rs

Za početak, „Nord” je u Hongkongu, na zaprepašćenje i otvoreno nezadovoljstvo Stejt departmenta, dočekan sa otvorenim odobravanjem. Čim je „Nord” spustio sidro u Hongkongu, zvanični Vašington zatražio je od lokalnih vlasti Hongkonga da ga zaplene. U protivnom, upozorili su, Hongkong bi rizikovao sopstvenu reputaciju, globalnog finansijskog centra.

„Moguća upotreba Hongkonga kao sigurnog pribežišta, individuama koje izbegavaju sankcije dovodi u pitanje transparentnost poslovnog okruženja. Reputacija Hongkonga kao finansijskog centra zavisi od pridržavanja međunarodnih zakona i standarda”, naveo je Stejt department u saopštenju.

Šef uprave Hongkonga Džon Li (inače, takođe pod sankcijama SAD zbog gušenja protesta u tom gradu 2020), prema sopstvenim rečima, nasmejao se kada je čuo ove signale iz Vašingtona.

„Ne možemo da uradimo ništa što nema pravnu osnovu. Poštovaćemo UN sankcije, to je naš sistem i naše (shvatanje) vladavine prava”, dodao je Li. „Nord” se potom danima ljuljuškao u centru zaliva Hongkong, birajući da se ne ukotvi u specijalizovanom delu tamošnje luke, namenjenom opsluživanju privatnih brodova tih dimenzija. Prilježni posmatrači i privatne agencije za satelitsko praćenje interesantnog brodovlja na Svetskom moru, registrovali su oko 20. oktobra da snabdevački brodovi sa cisternama za gorivo prilaze „Nordu”, koji je ubrzo potom isplovio. „Nord” se uputio u Kejptaun, objavila je zatim agencija Marin trafiker.

Nakon toga, zvanična Pretorija i gradske vlasti Kejptauna, digli su se na noge. Primiti ili ne primiti „Nord” za Pretoriju, nije postojalo dileme.

„Južnoafrička Republika nema nikakvu pravnu obavezu da se pridržava sankcija koje su uvele SAD i EU. Obaveze Južnoafričke Republike odnose se samo na sankcije koje uvedu Ujedinjene nacije, čiji smo mi osnivački član”, istakao je portparol predsednika JAR Sirila Ramapoze.

U luci Kejptaun, gde „Nord”, prema najavama sa strane, treba da pristigne ovih dana, o sidrenju „ruske tajkunske jahte” imaju sasvim drugačije mišljenje.

Gradonačelnik Kejptauna Hil-Luis odmah je istakao da ne želi da jahti Mordašova bude dozvoljen ulazak u južnoafričke vode i njeno pristajanje u bilo koju tamošnju luku. „Zvanično sam zatražio od ministra za međunarodne odnose JAR Naledi Pandora da blokira dolazak jahte Mordašova. Reč je o pomagaču Putinovog ilegalnog rata u Ukrajini. Uplovljavanje ’Norda’ u naše vode, predstavljalo bi međunarodnu blamažu za zemlju Rta dobre nade”, naveo je Hil-Luis.

Kuda plovi „Nord” i dokle u današnjim nadgornjavanjima Zapada protiv Rusije, može da stigne taj veliki brod, biće verovatno jasnije ovih dana. Upućeni tvrde da Mordašov – koji je EU tužio sudu zbog podvrgavanju sankcija, nije na „Nordu”, već da je iz Hongkonga odleteo za Moskvu.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI