NEMCI HTELI DA PUTIN PREGAZI UKRAJINU! Bivši britanski premijer otkrio detalje koji bi mogli da uzdrmaju zapadne saveznike

- Ova stvar je bila veliki šok... Mogli smo da vidimo kako se gomilaju ruski taktički bataljoni, ali različite zemlje su imale veoma različite poglede - izjavio je on.

Džonson je rekao da su pre ruskog napada 24. februara postojali različiti pogledi na tenzije između zaraćenih zemalja, ističući tri najistaknutije nacije EU.

- Nemački stav je u jednom trenutku bio da ako bi se to dogodilo, što bi bila katastrofa, onda bi bilo bolje da se cela stvar brzo okonča i da Ukrajina odustane od borbe. Mislio sam da je to katastrofalan način gledanja na stvari. Ali mogu da razumem zašto su tako mislili - rekao je bivši britanski premijer, dodavši da je takav stav bio utemeljen na brojnim ekonomskim razlozima, prvenstveno energetskim, te da je nemačka posle početka rata pokušala da smanji zavisnost od ruskog gasa, ali da je i dalje suočena sa zimom u kojoj će biti potencijalnih nestanaka struje.

Alo

Francuski predsednik Emanuel Makron se, pak, našao na udaru kritike jer je do samog početka ruskog napada verovao da to toga neće doći, kao i zbog rukovođenja krizom, pošto je posetio Putina samo nekoliko nedelja pre nego što je Ukrajina napadnuta, ne bi li ga ubedio da to ne radi.

Džonson je izjavio i da je italijanska vlada pod Mariom Dragijem „jednostavno rekla u jednoj fazi da neće moći da podrži stav koji smo zauzeli“ - uprkos tome što je ranije za list „Republika“ izjavio da su se međusobno složili po tom pitanju. On je ponovo povezao oklevanje Italije sa zavisnošću te zemlje od ruskog gasa, ali je i rekao da je Zapad brzo shvatio da se s Putinom ne može pregovarati i da je potreban jedinstveni front. Dodao je da je „EU radila briljantno“ od invazije, te da joj odaje priznanje.

Kako je rekao, mnogi su smatrali da će ruska invazija na Ukrajinu biti završena u roku od nekoliko dna ili eventualno nedelja, ali kijevske snage su umesto toga pružile snažan otpor u prvoj fazi rata, naročito u trenucima kada se odlučivalo o sudbini prestonice, odakle su oterale ruske snage, kao i na drugim delovima fronta.

Džonson tvrdi da je tada došlo do promene u stavovima kod zapadnih saveznika.

- Desilo se to da su svi - Nemačka, Francuska, Italija, svi, Džo Bajden - videli da nema jednostavnih opcija, pošto s tim tipom (Vladimir Putin, op. aut.) ne može da se pregovara. To je bio ključni trenutak - rekao je Džonson.

Posle serije skandala i ostavke nekoliko desetina ministara i njegovoj vladi, Džonson je u julu podneo ostavku na mesto premijera.

Portparol nemačke vlade odbio je da komentariše Džonsonove izjave, isto kao i iz Dragijevog kabineta, dok Jelisejska palata nije odgovorila na zahteve za komentar, navodi CNN.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI