RUSKI BUMERANG Evropa talac sopstvenog plana za Ukrajinu

Statistički podaci pokazuju da od sredine septembra, 45 odsto Britanaca ima poteškoće da plati račune za struju. Zbog poskupljenja struje, nemačke kompanije, posebno hemijske i automobilske, prinuđene su da smanje proizvodnju. Energetska kriza je takođe prouzrokovala rast poljoprivrednih troškova. Od avgusta ove godine, prosečni troškovi poljoprivrede u Francuskoj porasli su za 28,7 posto, što je pogodilo mnoge uzgajivače povrća, piše "Global tajms".

Inflacija i ekonomska recesija bez presedana

Prema oceni kineskog lista, EU brzo gubi svoju ekonomsku dominaciju jer je njen udeo u globalnom BDP-u sa oko 31 procenta u 1981. pao na 17,8 odsto u 2021. godine. Energetska kriza pogodila je proizvodnu konkurentnost i  izazvala zabrinutost zbog "deindustrijalizacije". Pritisnuta sa svih strana, Evropa se suočava sa inflacijom i ekonomskom recesijom bez presedana. U avgustu je kurs evra prema američkom dolaru čak pao ispod pariteta (1 evro za 1 dolar), što je najniži kurs poslednje dve decenije.

Ovi ekonomski problemi doveli su do besa javnosti i protesta širom kontinenta. U Rumuniji, ljudi su izašli na ulice nezadovoljni zbog skoka cena. Diljem Francuske, više od 100.000 ljudi izašlo je na ulice u znak solidarnosti sa radnicima rafinerije nafte koji se bore za svoja prava. Češki demonstranti kritikovali su nesposobnost vlade u rešavanju energetske krize. Britanija je takođe bila svedok rastućih industrijskih nemira u vidu štrajkova radnika koji su tražili više plate.

Suočene sa nestašicom energije i pritiska na privredu, mnoge evropske zemlje su ušle u period političke fragmentacije, polarizacije i nestabilnosti. Velika Britanija je imala tri premijera za sedam nedelja, Italija je postala prva velika evropska zemlja koja je bila svedok dolaska na vlast krajnje desnice, prvi put od Drugog svetskog rata, dok krajnje desničarske populističke snage takođe stiču uticaj u državama kao što su Švedska i Francuska.

Sankcije protiv Rusije poput bumeranga

Sadašnje "proukrajinsko, antirusko" raspoloženje kao da je obuzelo sve. Evropa ne može da iskoči iz zamke "političke korektnosti". Sa sankcijama protiv Rusije koje se poput bumeranga vraćaju Evropi, "zamor od Ukrajine" širi se celom EU, gde je antiratno raspoloženje sveprisutno, a ljudi su zabrinutiji za sopstveni život.

Energetska kriza je primorala evropske zemalja da "ostanu zajedno da se ugreju". Prvi samit Evropske političke zajednice konačno je održan, a na jesenjem samitu EU postignut je politički konsenzus o "energetskoj mapi puta". S druge strane, postoje pukotine u "francusko-nemačkoj osovini", dok je natezanje između "razdvajanja" i "anti-razdvajanja" u političkim i poslovnim krugovima sve izraženije, navodi "Global tajms".

Evropa je sada pala od posleratnog primera prosperiteta, stabilnosti i integracije na prvu liniju geopolitičkih sukoba, gde "rane" ukrajinske krize nastavljaju da krvare, a "dividenda mira" se brzo iscrpljuje.

S obzirom da su nacionalne interese evropskih zemalja u više navrata rasparčale SAD, francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da "Francuska nije vazalna država", dok se nemački vicekancelar Robert Habek požalio na "visoku" cenu gasa koju su predložile SAD.

Ukoliko Evropa i dalje želi da brani svoje interese u geopolitičkim igrama, njena sopstvena strateška autonomija biće vitalni pregovarački instrument, od kojih je od najveće važnosti nezavisnost od SAD. U suprotnom, samo će svoju budućnost drugima baciti na milost i nemilost, zaključuje list.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI