TURSKA ĆE IMATI F-16 PO SVAKU CENU Ako Amerika neće da proda, ima ko hoće

Odnosi Vašingtona i Ankare su ponovo na proveri: grupa američkih kongresmena je uslovila prodaju aviona F-16 poštovanjem međunarodnog prava u odnosima sa susedima. U Turskoj ne prihvataju te ucene i nadaju se da su na putu da nađu zajednički jezik sa američkim zvaničnicima, mada taj posao mesecima čeka da bude ugovoren.

Turska želi od Vašingtona da kupi 40 novih aviona F-16 i rezervne delove za modernizaciju postojeće flote koja je zastarela. Taj potez je povučen posle isključenja Ankare iz proizvodnje i nabavke najsavremenijih američkih aviona F-35 zbog turske kupovine ruskih raketnih sistema S-400.

To je izazvalo veliku zabrinutost među saveznicima u NATO-u, pogotovo u Pentagonu pošto su Rusi sada zahvaljujući tome prvi put u poziciji da „iznutra” direktno špijuniraju najmodernije naoružanje vojne alijanse. Ankara je odbacila zahtev Vašingtona da raskine taj ugovor sa Moskvom i tvrdi da drži pod kontrolom to rusko naoružanje na svojoj teritoriji.

Bela kuća je odmah posegla za sankcijama: obustavila je isporuku aviona F-35, uprkos tome što je Turska od prvog dana učestvovala u njihovoj proizvodnji i finansiranju.

U Ankari tvrde da su američki kongresmeni sada ustuknuli i nadaju se da će predsednik Bajden uskoro verifikovati prodaju aviona F-16 bez uslovljavanja da se ne mogu koristiti za letove iznad susednih zemalja, pre svega Grčke. U Beloj kući se još ne oglašavaju pošto su pogađanja u vezi s tim poslom očigledno još u toku.

„Amerika nije jedina zemlja koja proizvodi i prodaje vojne avione. To rade i Velika Britanija, Francuska, Rusija”, upozorava Erdogan saveznike sa druge strane Atlantika.

U Ankari se nadaju da su u Vašingtonu konačno shvatili da se on ne šali, ali prodaja aviona F-16 Turskoj sigurno neće skinuti sa dnevnog reda sve probleme koji poslednjih godina opterećuju odnose dve NATO savezničke zemlje. Predsednik Erdogan se, na veliko iznenađenje u vojnoj alijansi, 2017. godine okrenuo ka Moskvi i kupio rakete S-400. U Ankari za to imaju svoje objašnjenje: mi smo bili spremni da kupimo američki „patriot” ali smo se suočili sa neprihvatljivim uslovljavanjima.

„Ledeni Armagedon” okovao Ameriku

Dve vodeće NATO zemlje ne mogu da nađu zajednički jezik ni u vezi s drugim pitanjima: izručenja imama Fetulaha Gulena, koji mirno živi u SAD iako je u Ankari osumnjičen za pokušaj državnog udara 2016. godine, kao i u vezi s američkom podrškom „kurdskim teroristima” u Siriji zbog čega Ankara prošlog meseca nije primila saučešće Vašingtona povodom bombaškog napada u Istanbulu, u kome je stradalo šest lica, a 80 ranjeno. Turska za ovaj zločin tereti „kurdske teroriste”.

Hod po žici Bajdena i Erdogana počeo je 2019. godine u vreme predizborne kampanje u Americi. Sadašnji šef Bele kuće otvoreno je kritikovao predsednika Turske da ne poštuje vladavinu prava i osnovne ljudske slobode. Predsednik Erdogan priznaje: „Bio sam u dobrim odnosima sa (Barakom) Obamom, (Džordžom) Bušom i (Donaldom) Trampom, ali to ne mogu da kažem za (Džozefa) Bajdena.”

Predsednik Erdogan otkako je učvrstio pozicije u zemlji pokušava da se nametne i kao neprikosnoveni lider u regionu. On često igra na dve karte, što je u poslednje vreme dovelo do sudara Turske sa NATO saveznicima oko rešenja krize u Siriji, na Kipru, Libiji i oko razgraničenja u istočnom Mediteranu, u kome su pronađene velike rezerve gasa. Turska je sada jedina NATO zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji i Erdogan redovno ima kontakte sa Vladimirom Putinom.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI