ŠAMAR U LICE DŽOA BAJDENA Trampova odluka ostaje na snazi

Uprkos nameri vlade Džozefa Bajdena da tome stane na put, američke savezne države i dalje će proterivati ilegalne migrante po hitnom postupku, kao što je postalo praksa za vreme administracije Donalda Trampa.

Vrhovni sud je prekjuče odlučio da Bela kuća ne može da zaustavi savezne države koje deportuju strance bez papira po ubrzanom i skraćenom postupku. Demokratska federalna vlada i brojni republikanski guverneri vode spor pred Vrhovnim sudom zbog ovog pitanja, ali je Bajdenova administracija htela da blokira program i pre nego što delioci pravde kažu svoje. Ipak, Vrhovni sud će doneti konačnu odluku sledeće godine, a u međuvremenu je naredio da sadašnja politika ostane na snazi, prenosi „Ju-Es-Ej tudej”.

Trampova vlada je uvela hitne deportacije za vreme epidemije virusa korona 2020. Uz objašnjenje da zaraza opravdava vanredne mere, tadašnja administracija je dala „zeleno svetlo” za ubrzani progon ilegalaca. Američka granična služba sada vraća veliki broj nesuđenih useljenika čim nezakonito pređu meksičko-američku granicu, uskraćujući im dosadašnje pravo da idu na sud. Kad je Bajdenova vlada istakla da treba omogućiti migrantima da na sudu zatraže pravo na boravak ili azil, što je bilo praksa pre epidemije, guverneri država poput Teksasa i Arizone su se usprotivili, tvrdeći da bi povratak na staro bio ravan „katastrofi”. Države pod vlašću Republikanske stranke zahtevaju da Trampove mere ostanu na snazi jer ne bi mogle da se izbore s još većim brojem ilegalaca na svojoj teritoriji.

Kako pokazuju podaci američkih graničnih službi, u poslednje tri godine u Meksiko je po hitnom postupku vraćeno oko 2,5 miliona ljudi. Zbog američke politike koja je počela da se primenjuje u poslednjoj godini Trampove vladavine, migranti su ostali „zaglavljeni” s meksičke strane granice. Mnogi od njih odbijaju da se vrate u zemlje porekla, već ostaju u Meksiku u nadi da će uskoro ponovo ući u Ameriku. Vlada predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora je u nezahvalnoj situaciji, jer se na njenoj teritoriji nalazi ogroman broj ljudi koji uporno pokušavaju da pređu granicu stvarajući Meksiku probleme s Amerikom. Dok se brine o migrantima, Meksiko se suočava s kritikama pojedinih organizacija da su uslovi u kampovima loši.

Pretrpani su i centri za pritvor migranata u Americi. Zbog toga pogranične države upozoravaju da se suočavaju s „humanitarnom katastrofom”. Grad El Paso u Teksasu je pre nekoliko dana proglasio vanredno stanje da bi zbrinuo ogroman broj novopridošlih migranata.

Republikanski guverneri optužuju Belu kuću za stanje na granici, tvrdeći da je savezna administracija dovela do rekordnog broja ilegalaca jer je vodila meku politiku prema migrantima. Samo u novembru u nezakonitom prelasku granice uhvaćeno je skoro 250.000 ljudi, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine, prenosi Ej-Bi-Si njuz. U proteklih godinu dana na granici je uhvaćeno oko 2,4 miliona ilegalnih migranata, što je skoro 40 odsto više nego prošle godine. Reč je o rekordnom broju ilegalnih prelazaka, dvaput većem nego u „najgoroj” godini za vreme Trampa, pa republikanci koriste ove podatke u političkoj borbi protiv demokrata.

Među migrantima prevladavaju stanovnici Centralne Amerike i Meksika, a poslednjih godina sve više i Venecuelanci i Kubanci. Najviše su po hitnom postupku na osnovu Trampovih mera proterivani građani Salvadora, Gvatemale, Hondurasa i Meksika. Deportovani su i Venecuelanci, Kubanci i Nikaragvanci, ali u manjoj meri, pošto je ovim migrantima često i dozvoljavano da ostanu u Americi i zatraže azil.

Zbog teške ekonomske situacije, Venecuelanci sve više napuštaju svoju zemlju i iseljavaju se u Ameriku, pa sad već čine drugu najveću grupu koja pokušava da pređe meksičko-američku granicu. Vlada u Vašingtonu poručila je Venecuelancima da ne kreću na opasan put preko Meksika, već da zatraže azil dok su još u domovini. Bajdenova administracija je obećala da će primiti 24.000 Venecuelanaca na humanitarnoj osnovi, ali da oni moraju da pronađu nekog ko će garantovati njihovo izdržavanje (na primer, rođaci koji su se već uselili u SAD) i ako u Ameriku uđu avionom umesto meksičkom rutom.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI