LED KRIJE BESKRAJNO BLAGO! Zbog ove teritorije se Rusi i Amerikanci nikada neće pomiriti!
Osim popularnih ugljovodonika, na Arktiku se nalaze dragoceni i retki metali, dijamanti, gvožđe, hrom, bakar, volfram i mnogi drugi.
Kroz Arktik prolazi Severni morski put, najkraća maršruta između evropskog dela Rusije i Dalekog istoka. Dužina tog puta je oko 5,6 hiljada kilometara. On počinje od moreuza Karska vrata i prolazi kroz pet mora Severnog ledenog okeana do rta Dežnjev.
Severni morski put se nalazi u teritorijalnim vodama i u ekonomskoj zoni Rusije, što je veoma važno u vreme zapadnih sankcija protiv Rusije. Državna korporacija „Rosatom“ je jedinstveni infrastrukturni operater Severnog morskog puta. Ona je odgovorna za razvoj celokupne infrastrukture i omogućava istraživanje i izgradnju novih nuklearnih ledolomaca.
"Severni morski put može da smanji gužve na kopnu, pre svega na Bajkalsko-amurskoj magistrali i Transibirskoj železnici i da omogući brodovima da teret odvezu do železničkih pruga i reka i dalje do severnih luka. Tamo se teret utovaruje na ledolomce i šalje Severnim morskim putem dalje", rekao je ministar za razvoj Dalekog istoka i Arktika Aleksej Čekunov.
Ekosistem Severnog morskog puta
"Rosatom" radi i na stvaranju jedinstvenog digitalnog ekosistema Severnog morskog puta. U jedinstvenu platformu će biti integrisani podaci iz različitih izvora informacija koji su potrebni za poboljšanje tačnosti procene ledene, meteorološke i navigacione situacije u vodama Severnog morskog puta .
Obim prevoza tereta se značajno povećao. Najviše se prevozi gas i nafta, zatim tehnološka oprema, građevinski materijal za arktičke projekte, metali, drvo i ugalj. „Rosatom“ planira da uspostavi na toj trasi navigaciju tokom cele godine, a koja će biti instalirana krajem 2024. godine. Prognoza je da će te mere omogućiti da se poveća protok tereta najmanje 150 miliona tona godišnje. Danas su Kina, Indija i druge azijske zemlje zainteresovane za razvoj međunarodnog transportnog koridora, jer će ovaj put značajno smanjiti trase brodova.
Perspektivna nuklearna flota ledolomaca
"Rosatom" ima jedinstvenu na svetu nuklearnu flotu ledolomaca. Državna korporacija je sagradila tri nuklearna ledolomca projekta 22220 i još se dva grade. U aprilu je premijer Rusije Mihaila Mišustina dao nalog da se 2023-2030. godine dobije dodatnih 1.573.000.000 evra za izgradnju još dva nuklearna ledolomca.
"Atomflot" će do 2030. godine imati osam novih nuklearnih ledolomaca, kao i brod „50 godina pobede“. Plan je da se u okviru razvoja Severnog morskog puta izgradi četiri ledolomca iz privatnih fondova. U avgustu 2022. godine vlada Rusije je utvrdila plan za Severni morski put do 2035. godine, u koji je uključeno 150 kompanija. Ukupno je izdvojeno skoro 24 milijarde evra.
Novi ruski ledolomci imaju savremene sisteme automatizacije i informacione tehnologije. Zahvaljujući visokim tehnologijama automatizovan je rad nuklearnih brodova, izvršena je optimizacija broja osoblja za održavanje brodova. Ako je ranije bilo više od 100 članova posade na nuklearnim brodovima, danas ih ima 54.
Ploveći naučni grad
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2022. godine govorio o unikatnoj plutajućoj laboratoriji koja će se baviti sveopštim istraživanjem Arktika. Reč je o brodu „Severni pol“. Reč je o plovećoj laboratoriji u okviru koje je planirano 16 laboratorija. Tu će se obavljati veliki broj istraživanja, od sedimenata na dnu i leda do gornjih slojeva u atmosferi. Ovaj brod je bez premca, a svetska naučna zajednica je veoma zainteresovana da se on pojavi. Platforma „Severni pol“ će obezbediti novi tehnološki nivo istraživanja Arktika. Led koji okružuje laboratoriju ne može oštetiti brod. Laboratorija je u obliku jajeta i omogućava plutajućoj laboratoriji da odabere odgovarajući led i da se za njega zakači.
Na brodu koji je visine 13 spratova nalazi se 15 laboratorija i celokupna oprema.
Platforma može do dve godine da plovi zajedno sa ledenim masivom. U skladu sa projektom, na njoj se može nalaziti 34 istraživača i 14 članova posade. Platforma koja se sama pokreće je počela sa radom početkom oktobra, „Severni pol“ se zakačio za led površine 42 kvadratna kilometra.
Naučnici su na led istovarili opremu, koja će im omogućiti da tokom cele godine prate klimatske promene na Arktiku, kao i temperaturna kolebanja i promene ledenog pokrivača.
Sankcije ne smetaju ledolomcima
Zamenik generalnog direktora državne korporacije „Rosatom“ i direktor direkcije Severnog morskog puta Vjačeslav Rukša je rekao, da bi u Rusiji do 2030. godine trebalo da bude aktivno 12-14 arktičkih ledolomaca, a da će minimum osam od njih biti nuklearni. U Sankt Peterburgu se nastavlja izgradnja nuklearnih ledolomaca. „Atomflot“ je 22. novembra počeo da koristi ledolomac „Ural“. Do 2024. godine će biti izgrađen još jedan ledolomac „Jakutija“, a 2026. godine će „Atomflot“ dobiti još jedan brod "Čukotka".
Vlada je donela odluku da izgradi još dva ledolomca serije 22220. Odluka o finansiranju bi trebalo da bude doneta 2023. godine. Važno je i da na proces izgradnje nuklearnih brodova ne utiču zapadne sankcije. Sve se proizvodi u Rusiji, od nuklearnih reaktora do elektromotora. Rukša je istakao da su ruski ledolomci 92 odsto proizvedeni pomoću kompanijskog novca, a osam odsto finansija je obezbedilo Ministarstvo trgovine Rusije.
Severni morski put je u uslovima veoma složene geoppolitičke situacije jedna od maršruta koja se najaktivnije razvija. Ovaj put omogućava realizaciju najvećih projekata, uspostavljanjem novih međunarodnih veza i jačanjem ruske ekonomije. Novi ledolomci „Rosatoma“ će doprineti da se roba sa Arktika izvozi tokom cele godine prema istoku. Ruska vlada ima plan da do 2024. godine poveća transport Severnim morskim putem sa 35 miliona tona na 80 miliona tona, a do 2035. godine i na 150 miliona tona.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)