"SVIM PRASIĆIMA KOJI RADOSNO GROKĆU" Brutalna objava Medvedeva, otkrio šta čeka Zapad!

Evo šta sve, po Medvedevu, „može da se dogodi u 2023“. Niz njegovih neozbiljno ozbiljnih prognoza na Tviteru ima 10 tačaka i, s popriličnim prezirom, završava se „prazničnim pozdravom svim anglo-saksonskim prijateljima i njihovoj prasadi koja radosno grokću”.

Ti prasci – sami neka se prepoznaju.

"Epski niz" u 10 tačaka

Pod jedan, elem, navodi Medvedev u šali a u svakoj šali ima bar pola istine, cena nafte porašće na 150 dolara po barelu, dok će gas dostići 5.000 dolara za 1.000 kubika.

Dva, Velika Britanija vratiće se u Evropsku uniju.

Tri, Evropska unija doživeće kolaps posle britanskog povratka; evro će ispasti iz upotrebe.

Pod četiri, "Poljska i Mađarska okupiraće zapadne regione nekadašnje Ukrajine".

Pet, „nastaće Četvrti Rajh koji će obuhvatiti teritoriju Nemačke i njenih satelita, pored ostalih, Poljske, baltičkih država, Češke, Slovačke, Kijevske Republike i ostalih otpadnika“.

Tačka 6 – izbiće rat između Francuske i Četvrtog Rajha. Evropa će biti podeljena.

Sedam: Severna Irska otcepiće se od Ujedinjenog Kraljevstva i pripojiće se Republici Irskoj.

Osam, u Sjedinjenim Državama izbiće građanski rat. Kao rezultat, Kalifornija i Teksas postaće nezavisne države, a Teksas i Meksiko formiraće saveznu državu. IlonMask pobediće na predsedničkim izborima u nizu država koje će, nakon što se novi Građanski rat okonča, pripasti Republikanskoj partiji.

Uzgred, ovde je Tviter osetio potrebu da se umeša komentarom svojih fektčekera – u Americi neće biti predsedničkih izbora ove godine, a Ilon Mask, dodali su smrtno ozbiljni pod tačkom dva, „nije rođen u SAD, što znači da ne može da se kandiduje za predsednika po članu 2, odeljku 1, stavu 5 Ustava SAD“.

Medvedevljeva prognoza se posle ove važne napomene nastavlja predviđanjem broj 9: „Sve najveće berze i finansijska aktivnost napustiće SAD i Evropu i preseliće se u Aziju“.

I, pod 10: „Bretonvudski sistem međunarodnih finansija će propasti, dovodeći do kraha MMF-a i Svetske banke. Evro i dolar ispašće iz opticaja kao rezervne svetske valute. Umesto njih će u aktivnu upotrebu ući digitalne valute.“

"Epski niz”, prokomentarisao je ispod te objave Dmitrija Medvedeva, uz dva znaka uzvika, IlonMask. Da bi nekih pet časova potom, u sred noći u 3 sata i 33 minuta, iz nekog razloga morao da revidira i da se izjasni preciznije: „Ovo su definitivno najapsurdnije prognoze koje sam ikada čuo.“

Očekujte neočekivano

Apsurdne ili ne, po meri apsurda sveta u kome živimo, tek, i „Fajnenšel tajms“, nastojeći da deluje ozbiljno i autoritativno, u svojoj prognozi godine pred nama opominje: „Očekujte neočekivano.”

Uz takvu ogradu, britanski list svejedno ukazuje na trendove koji se – i to je ono što čitavu stvar čini naročito zanimljivom – u osnovi ne razlikuju od onih, namerno do apsurda dovedenih, prognoza Dmitrija Medvedeva.

S jedne strane, tako, ne predviđa se ni mogućnost primirja u Ukrajini, a kamoli poraz Rusije koji je inače već morao da se dogodi više puta do sada da je onako kako to zapadna propaganda prikazuje; štaviše, „Rusija se priprema za dugotrajan rat” dok se postavlja pitanje „da li će SAD nastaviti da snabdevaju Ukrajinu novim oružjem”.

Inflacija i recesija

Kina će se, prognozira dalje „Fajnenšel tajms“, vratiti eksplozivnom privrednom rastu od preko 5 odsto, ali će zato na drugoj geopolitičkoj strani sveta, širom kolektivnog Zapada, „velike makroekonomske teme 2023. biti inflacija i recesija, a pre svega pitanje da li inflacija može da se suzbije bez produbljivanja recesije“.

Prognozira to i „Blumberg“ koji, na osnovu impresivne ankete među preko 500 stratega sa Volstrita, najavljuje da će „ovo biti jedna od najočekivanijih recesija svih vremena, ali to ne znači i da neće boleti… A 2023. biće zapamćena kao jedna od najgorih za svetsku ekonomiju u poslednje četiri decenije“.

Ovo je, inače, prilično važno saznanje – svi koji su za to nadležni znaju da recesija stiže, a ne sprečavaju njeno nastupanje. Što znači da to i ne mogu da učine sredstvima koja imaju na raspolaganju; a sva su ih, od štampanja novca do niskih kamatnih stopa, već upotrebili da bi zataškali krizu 2008.
Drugim rečima, kao što je poznato, krčag ide na vodu dok se ne razbije. Da li je svet zapadnih finansija sad stigao do tog momenta?

To nećemo znati zasigurno dok se i ne dogodi, ali, dok najavljuje nastavak pada glavnih indeksa američke berze i u 2023, restrikcije struje u Evropi uz „još veće izazove naredne zime“ usled očekivanih problema sa nestašicom gasa te radničke proteste i „širenje industrijskih nemira“, „Fajnenšel tajms“ je ovu godinu započeo još jednim važnim obaveštenjem: „Novi svetski energetski poredak poprima oblik… Već je sve manje stranih kupaca američkih državnih obveznica. A rođenje petrojuana podstaći će vatru dedolarizacije.“

Raspad sistema

Znači li to da se najvažniji događaj 2023. već dogodio u 2022? Koji je sukob važniji za budućnost sveta – u Ukrajini, ili u svetu finansija? I koja će se među apokaliptičnim prognozama Dmitrija Medvedeva ponajpre ostvariti?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i novinar i sociolog Slobodan Reljić.

„Medvedev prema zapadnom svetu deluje osobenim ruskim humorom koji se nadovezuje na realno stanje stvari“, napominje Branko Pavlović. „A barem u 5-6 od 10 tačaka svoje šaljive prognoze on ispravno ukazuje na unutrašnje naboje koji zaista mogu da dovedu do ishoda na koje on ukazuje. U najkraćem, dubina raspada tog zapadnog sistema, u ovim tektonskim potresima koji se odvijaju, dozvoljava i mogućnost razvoja nekih od opisanih scenarija, pri čemu se mračna prognoza budućnosti Evropske unije čini i najostvarivijom u kraćem vremenskom okviru.“

„O propasti Zapada govori se već duže od veka, još od Osvalda Špenglera, a sada prisustvujemo završnim fazama tog dugog procesa“, skreće pažnju Slobodan Reljić. „Godina pred nama neće biti godina definitivnog raspleta te krize, ali će još više ogoliti razmere opadanja njegove moći, i u političkom i u ekonomskom smislu.“

U tom smislu, nadovezuje se Branko Pavlović, Italija je, sa svojim dugom od preko 140 odsto BDP-a, naročito ugrožena, a sa njom, budući da je reč o trećoj ekonomiji Evropske unije, i čitava evrozona. A sa njom i čitava Evropska unija.

„Još jednom možemo da vidimo da je reč o nemogućem projektu, jer jedna monetarna politika ne može da odgovara toliko različitim ekonomijama kao što su, na primer, italijanska i nemačka“, ističe Pavlović. „A problemi će sad biti utoliko veći što se restriktivne mere, neophodne za obuzdavanje inflacije, ne donose nakon perioda velikog rasta koji bi mogao da ublaži očekivane negativne posledice u budućem periodu, već naprotiv, nadovezuju se na 20 godina ekonomske stagnacije – kroz različite instrumente upumpano je u prethodnom neverovatnih 5.000 milijardi evra, što je ekvivalent ukupnog BDP-a Italije i Francuske, pa nije zabeležen praktično nikakav rast. A sada se i sa tom vrstom stimulansa prestaje, što samo najavljuje dodatne probleme, počev od Italije pa zaključno sa Francuskom čiju isuviše izdašnu socijalnu državu Nemci nastoje da slome jer ne žele to da finansiraju.“

Sudbina Jugoslavije

"Ulaskom u krizu, uz ostajanje na istom koloseku koji je do krize i doveo, samo ubrzava dolazak sloma. Drugim rečima, da su dosad donošene mere bile dobre, ne bi se do ovoga ni došlo“, objašnjava Slobodan Reljić. „A svi stari problemi, koji su u dobra vremena bili gurnuti pod tepih, tokom kriza izlaze na površinu. Odličan je primer za to sudbina Jugoslavije, a nešto slično sad čeka i Evropsku uniju, eno, Poljaci su se sad setili da od Nemaca naplate reparacije iz Drugog svetskog rata… Reč je, sve u svemu, o totalnoj krizi jednog sistema, utoliko ozbiljnijoj što protiv sebe na drugoj strani ima svet koji sve više napreduje u svakom smislu. Koji je svoje krize prevazišao, i pritom ostalim državama nudi kvalitativno nove, partnerske odnose i saradnju na zajedničku korist."

U takvom kontekstu, zaključuje Branko Pavlović, ni Srbija ne treba da bude u strahu da će, povrh kriza s kojima je suočen, Zapad imati snage da izazove još jednu, na Balkanu: „Pokazalo se, zapravo, da je popustljiva politika po Srbiju bila najopasnija. Onog trenutka kad smo pokazali da smo spremni da intervenišemo, da se suprotstavimo, videli smo da je Zapad morao da ide na smirivanje situacije. I da je on sada taj koji blefira, jer one karte koje je imao devedesetih godina, jednostavno, više nema.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI