FRANCUZI UMEŠALI PRSTE Gubi li Rusija bratskog saveznika?

Jerevan je odbio da bude domaćin vežbi ODKB, najavljuje zamenu ruskog kontingenta mirovnjacima UN, a u SB je ovlastio Francusku da zastupa njegove interese.

Otkako je na vlasti u Jerevanu premijer Nikol Pašinjan, odnosi s Moskvom su izvan onoga što obe strane očekuju i kreću se po tankoj liniji uzdržane srdačnosti, što je teško održivo u okolnostima ratnog sukoba na teritoriji Nagorno-Karabaha.

Pašinjan je u sredu odbio da bude domaćin planirane vojne vežbe „Neuništivo bratstvo – 2023” u okviru Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), ocenivši je nesvrsishodnom. Pre toga je najavio mogućnost da će Jerevan tražiti u Savetu bezbednosti UN da se ruski mirovni kontingent, uspostavljen potpisivanjem mirovne deklaracije krajem 2020, po isteku petogodišnjeg mandata zameni mirovnjacima UN. U novogodišnjem obraćanju Pašinjan je otvoreno govorio o nezadovoljstvu vlade bezbednosnim partnerima.

Uoči otkazivanja učešća Jermenije u vojnoj vežbi ODKB neki jermenski mediji su pisali da je Pašinjan Rusima izneo ultimatum da njihov mirovni kontingent do 10. januara deblokira koridor kojim Azerbejdžanci drže Nagorno-Karabah odsečen od Jermenije. Zbog blokade koju su, navodno, od 12. decembra pokrenuli azerbejdžanski ekološki aktivisti, situacija u Arcahu (kako Jermeni zovu ovu teritoriju) je kritična. Moskva pokušava diplomatskim putem i trilateralnim pregovorima da postigne dogovor o deblokadi, ali se za sada ništa pozitivno nije desilo, jer su u političku igru ušli zapadni saveznici Jerevana.

Da li je zaista bilo ultimatuma ili nije, ne može se znati, ali je Pašinjan rekao da ultimatumi nisu jezik kojim se razgovara s partnerima i da medijima nije rečeno ništa što već nije saopšteno ruskoj strani. Problem svakako postoji i veliki je, a ruska pozicija u ovoj situaciji je komplikovana. Prvo, Pašinjan očekuje pomoć Rusije kada se nalazi u teškoj vojnoj situaciji, a pritom se ne oseća delom njenog političko-vojnog bloka. Drugo, ODKB prema pravilima nije ni mogao da reaguje tokom rata s Azerbejdžanom jer nije napadnuta teritorija Jermenije (Arcah je otcepljena teritorija s većinskim jermenskim stanovništvom u okviru Azerbejdžana). Što se tiče koridora, ruski mirovni kontingent morao bi da drži situaciju pod kontrolom, ali očigledno ne uspeva, iako se trudi i na terenu i na diplomatskom planu.

S druge strane, Kavkaz, koji jeste od suštinskog značaja za Rusiju, ipak je region preko kojeg se prelamaju i interesi Turske, koja je zaštitnica Bakua. A Moskva i Ankara sada pokušavaju da zadrže prijateljske odnose, pa u tu računicu ulaze i Sirija i Kavkaz.

U novembru prošle godine, jermenski premijer je odbio da potpiše deklaraciju ODKB, ocenivši da je ona u delu u kojem se govori o zajedničkim merama za pružanje pomoći – nedovršena. Njegov uslov bio je da se azerbejdžanske trupe povuku na granice pre napada u maju 2021. godine i da se tako zaštiti teritorijalni integritet Jermenije. Međutim, otcepljeni deo Arcaha priznao je jedino Jerevan, tako da je problem što se on ne smatra međunarodno priznatom teritorijom.

Dakle, najava da bi Jermenija mogla da istupi iz ovog istočnog vojnog saveza nije nova, jer je sadašnji premijer na krilima revolucije došao na vlast upravo s tom platformom. Pašinjan ni sada nije rekao da će to učiniti, ali je naglasio da će se rukovoditi državnim interesima.

Posle plišane revolucije Pašinjan je na vlast došao kao opozicioni lider koji je bio protiv ODKB i evroazijskih integracija. Tokom svoje vladavine vodio je proevropsku politiku, gotovo u potpunosti zamenio bezbednosni kadar, smenjujući i hapseći proruske generale i postavljajući njihove političke protivnike. Posledica je bio praktično gubitak rata za Arcah, koji je, uprkos višegodišnjem nezadovoljstvu njegovom politikom, Moskva ipak sprečila teško izdejstvovanim trilateralnim mirovnim sporazumom.

U međuvremenu je Pašinjanova vlada uspevala da preživi velike proteste izazvane ratnim porazima i ekonomskom krizom, ali je nastavio da sve oštrije vodi zemlju ka zapadnim saveznicima i razvije medijski antiruski narativ. Pre nekoliko dana ponovo su organizovani antiruski protesti, tako da su ulice Jerevana već godinama poprište građanskog nezadovoljstva.

A onda je Pašinjan od Francuske zatražio posredovanje u vezi sa sukobom s Azerbejdžanom. Prema rečima zamenika stalnog predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti UN Dmitrija Poljanskog, saopštenje SB UN o situaciji u vezi s Lačinskim koridorom nije prihvaćeno zbog stava Francuske. Iako je ruska stalna misija pri UN od samog početka radila na ovom problemu, kako tvrdi Poljanski, „na zahtev Jerevana ovaj proces su preuzeli Francuzi, koji su ignorisali ogromnu većinu ruskih predloga, uzimajući u obzir ispravke drugih članica SB”.

Sada ruska inicijativa, uključujući četiri zajedničke izjave na najvišem nivou (Pašinjan, Putin i Alijev), ostaje po strani, a Jerevan se uzda u Francusku.

Iako ovim potezom Rusija očigledno gubi svoj uticaj na Kavkazu, ne može se oteti utisku da javnost, pa i visoki zvaničnici, s izvesnom dozom zluradosti kažu: „Neka vas oni onda zastupaju u svakom pogledu, ali ostaćete bez države”. 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI