"MI SMO U RATU SA AMERIKOM!" Dramatičan govor Si Đinpinga u Pekingu!

Prošle nedelje počelo je prvo zasedanje 14. saziva Svekineske skupštine narodnih poslanika, koje je obeležilo zvanično imenovanje novog rukovodstva.

Potvrđen je novi, treći petogodišnji mandat predsednika Si Đinpinga na kormilu države, dok je na dužnost ministra spoljnih poslova umesto iskusnog Vang Jia stupio bivši kineski ambasador u Vašingtonu Ći Gang.

Donekle u zapećku događaja u Ukrajini ostala su obraćanja ta dva kineska lidera sedmog marta, koje komentatori u Istočnoj Aziji smatraju neobičnim i vrlo bitnim u smislu da je u njima jasno formulisana svest kineskog rukovodstva da se zemlja praktično nalazi u hladnoratovskom sukobu sa SAD i nedvosmisleno imenovane zemlje oponenti koje ometaju ekonomski razvoj zemlje.  

Kineski predsednik označio SAD kao remetioca kineskog ekonomskog razvoja

Predsednik Si je u razgovoru sa predstavnicima Kineskog udruženja građevinara i Svekineske industrijske i trgovačke asocijacije koji prisustvuju zasedanju skupštine rekao da se Kina suočava s jakim vetrovima i nemirnim vodama u međunarodnim odnosima, da se spoljna sredina kada je u pitanju ekonomski razvoj zemlje drastično promenila, te da je sve više neizvesnosti i neočekivanih događaja. On je otvoreno rekao da zapadne zemlje predvođene SAD na sveobuhvatan način "rade na obuzdavanju, opkoljavanju i sputavanju Kine, čime su pred njen razvoj postavile do sada nezabeležene izazove".

To izlaganje, ocenjuju pojedini analitičari u Istočnoj Aziji i drugde, bilo je neobično otvoreno za jedno javno obraćanje pošto je predsednik Si, kao i drugi najviši kineski lideri pre njega, u prošlosti u nastupima koje prate mediji težio diskreciji i uzdržavao se od konkretnog imenovanja zemalja s kojima postoji političko, diplomatsko ili ekonomsko trvenje. Ti komentatori ističu da se kineski vrh po pravilu izražava diplomatski, indirektno i kroz metafore, dok kritiku pojedinih zemalja prepušta glasnogovornicima Ministarstva inostranih poslova i drugim nižim činovnicima. 

Foto: EPA/XINHUA/YAO DAWEI

 

Takođe, s obzirom da su obuzdavanje i opkoljavanje Sovjetskog Saveza bili suština američke strategije tokom Hladnog rata, oni smatraju da je predsednik Si u svom obraćanju kineskim privrednicima zapravo svesno izrazio shvatanje da je u toku novi hladni rat usmeren protiv njegove zemlje.

Kineski otpor hladnoratovskom razmišljanju

S tim u vezi interesantno je da je novi ministar spoljnih poslova Narodne Republike Kine Ćin Gang na svojoj prvoj konferenciji za štampu takođe održanoj 7. marta u Pekingu izjavio da Vašington vodi hladni rat protiv njegove zemlje, te da Kina ne želi takav sukob.

Ćin se osvrnuo na politiku SAD, koje poslednjih godina sve intenzivnije nastoje da kroz dirigovanu medijsku kampanju ocrne međunarodni ugled Kine i jačanjem svojih vojnih saveza sa zemljama u Indo-pacifičkom regionu osujete širenje njenog političkog uticaja, te suzbiju njen ekonomski rast i razvoj kroz špalir ekonomskih sankcija, kao što su određivanje visokih carina na uvoz kineske robe, uskraćivanje korišćenja američkih tehnoloških patenata i odbijanje investicija kineskih preduzeća u važnu saobraćanju, telekomunikacionu i energetsku infrastrukturu zemalja Zapada. 

Koreni američkog stava iz kojeg proističe takva politika po Ćinu leže u potpuno iskrivljenoj percepciji Kine, odnosno, na pogrešnom logičkom polazištu da je Kina njegov najveći rival i geopolitički izazov Vašingtona.

EPA/MARK R. CRISTINO

 

Reagujući na izjave visokih američkih zvaničnika da je Kina "najveći američki suparnik" s kojim će se Vašington "nadmetati na svetskoj sceni", Ćin je rekao da politički vrh u Vašingtonu govori o takmičenju s njegovom zemljom i tome da ne želi sukob, ali da je "to nazovi takmičenje zapravo nastojanje da se Kina na sve načine obuzda i sputa". On je izneo mišljenje da tu nije reč o fer nadmetanju, već o "zlonamernom suprotstavljanju", jer se SAD ponašaju kao atletičar koji umesto da se trudi da brže trči nastoji da saplete svog suparnika.

U onome što se tumači kao aluzija na američki pritisak i diskurs o "međunarodnom poretku zasnivanom na pravilima", koji je naročito bio vidan u programatskom govoru posvećenom odnosima s Pekingom njegovog kolege državnog sekretara SAD Entoni Blinkena, Ćin je rekao da se Kina snažno protivi svakoj formi hegemonije, politici moći, kao i hladnoratovskom mentalitetu i deljenju na suprotstavljene tabore. On je naglasio da se njegova zemlja zalaže za to da upravljanje svetom bude zasnovano na principima međunarodnog prava otelotvorenim u Povelji Ujedinjenih nacija.

Važno izlaganje Blinkena

Naime, u maju prošle godine državni sekretar Blinken je u izlaganju pod jednostavnim naslovom "Pristup administracije Narodnoj Republici Kini" na Univerzitetu Džordz Vašington rekao da je Kina "najveći dugoročni izazov međunarodnom poretku", odnosno, "jedina zemlja koja ima i želju da izmeni međunarodni poredak i, sve više, i ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da to učini." 

Blinken je tada optužio Peking da želi da dominira tehnologijama budućnosti i da ubrzano modernizuje armiju kako bi došao u posed najjačih oružanih snaga na svetu. On je rekao i da je Kina javno saopštila da želi da izgradi svoju sferu uticaja u Indo-Pacifiku te postane vodeća sila sveta i dodao da je ona pod predsednikom Sijom postala "represivnija kod kuće i agresivnija u inostranstvu". 

Kao primere kineske autoritarnosti i svojevolje Blinken je naveo to da je Kina tehnologiju za nadzor stanovništva izvezla u 80 zemalja sveta, to da je "svojim nezakonitim polaganjem prava na akvatoriju Južnog kineskog mora podrila mir, bezbednost i slobodu navigacije i trgovine", kao i to da je "stala uz zemlje koje krše međunarodno pravo", jer je objavila strateško partnerstvo bez granica s Rusijom u trenutku kada je ova gomilala trupe za intervenciju u Ukrajini.

Šef američke diplomatije Kinu je teretio i za nefer postupanje u trgovini, optuživši vladu u Pekingu da daje velike subvencije kineskim preduzećima koje pokrivaju njihove gubitke, što im omogućava da se u poslovanju ne rukovode profitabilnošću i ekonomskom racionalnošću, te istiskuju druge subjekte i osvajaju svetsko tržište nudeći svoje usluge i robu po nerealno niskim cenama.     

Obraćajući se diplomatama, senatorima i akademicima u Vašingtonu, Blinken je praktično objavio da njegova zemlja iz svih tih razloga želi da politički, ekonomski i vojno obuzda Kinu rekavši da "pošto se ne može očekivati od Pekinga da sam promeni svoju putanju", da će SAD "oblikovati stratešku sredinu koja ga okružuje" kako bi sprovele "svoju viziju otvorenog i inkluzivnog međunarodnog sistema".

Poziv da se "spusti lopta"

U svom prvom obraćanju novinarima po stupanju na dužnost novi ministar inostranih poslova Kine, koja trpi pritisak Zapada da uskrati svaku vojnu i ekonomsku pomoć Rusiji, izjavio je da se odnosi Pekinga i Moskve zasnivaju na nesvrstavanju i nesuprotstavljanju, te da nisu usmereni protiv bilo koje treće zemlje. On je i dodao da demonizacija Kine (u zapadnim medijima) u vezi s konfliktom u Ukrajini mora prestati, jer ona niti nije učestvovala u generisanju tog problema niti je ikome isporučila oružje.  

Po njemu, SAD pokušavaju da nametnu igru čiji je zbir nula, tj. odnose u kojem jedna strana mora da izgubi ili pretrpi štetu da bi druga profitirala, dok se njegova zemlja zalaže za harmoničnije odnose u kojima svaka strana može da stekne nešto.

Ćin je takođe upozorio "da ako Sjedinjene Države ne prikoče i nastave da jure pogrešnim putem, nikakve bankine više neće moći da zaustave izletanje vozila, te će sigurno biti sukoba i suprotstavljanja". On je dodao da je takmičenje o kojem govore SAD zapravo "nemarno kockanje u kojem su ulog osnovni interesi dva naroda, pa i budućnost čovečanstva" i istakao da se njegova zemlja tome protivi. 

Ćin je pozvao SAD na kompromis i normalizaciju odnosa, rekavši da njegova zemlja ne priželjkuje Hladni rat, već bolje donose sa Vašingtonom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI