RUSIJA MOŽE DA ONESPOSOBI NATO! Šokantno britansko upozorenje: Ako se SAD upletu u sukob sa Kinom...

Vazduhoplovnim snagama Severnoatlantskog saveza (NATO) nedostaju iskustvo, zalihe oružja i infrastruktura za učešće u budućem vazdušnom ratu velikih razmera sa Rusijom. Preusmjeravanje na kopnenu superiornost bi podrazumevalo mukotrpne finansijske i političke troškove.

Otprilike u vreme kada su ovi nalazi objavljeni u dokumentu Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), Sjedinjene Države su najavile modernizaciju dve vazdušne baze u Rumuniji, ukazujući na to da akademici i vojni planeri verovatno koordiniraju svoje akcije.

Iako je verovatno da bi nadogradnja ovih baza mogla da bude namenjena zapadnim borbenim avionima koji se razmatraju za Ukrajinu, projekat je takođe usklađen sa preporukama materijalne i vojne infrastrukture u studiji RUSI.

Drugačije rečeno, čak i ako se SAD i Evropa na kraju odluče da ne naoružavaju Ukrajinu svojim lovcima, radovi u vazdušnim bazama i dalje pomažu NATO operacijama protiv ruskih vazduhoplovnih snaga u slučaju budućeg rata između njih.

Ministarstvo odbrane SAD (DoD) najavilo je izgradnju nove platforme za utovar municije i ubojnih sredstava, nove rulne staze, svežu inženjersku i komunikacionu opremu, osvetljenje i navigaciona pomagala na aerodromu Mihail Kogalniceanu i bazi Kampia Turzi. Informacija je pomenuta u tenderskoj dokumentaciji Pentagona.

Koristi se za borbu protiv pobunjenika bez vazdušnih snaga

Zapadne procene predviđaju da će Rusija dugoročno ostati „bezbednosna pretnja” „agresivnim nedoličnim ponašanjem”. S obzirom na preokupaciju američke vojske Kinom, oni se plaše da se sami suočavaju sa Moskvom.

Istraživanje predviđa još konkretniji scenario: Rusija koordinira svoj napad na Evropu tokom sukoba Kine sa SAD u zapadnom Pacifiku. Ovo dodatno smanjuje mogućnost i obim američke vojne pomoći, ostavljajući evropskim NATO nacijama da se bore.

Zanimljivo je da izveštaj pripisuje nesposobnost Evrope i NATO-a da sprovode „vrhunske borbene misije“ protiv „državnih protivnika“ sa „savremenom kopnenom vazdušnom odbranom i sposobnostima za udare dugog dometa“ zbog decenija borbe protiv „mirnodopskog air policing-a ili bliske vazdušne podrške protiv pobunjeničkih grupa.”

-Da bi obnovile stručnost u vrhunskim borbenim misijama, vazduhoplovne snage moraju da smanje diskrecione obaveze kao što su protivterorizam i međunarodna diplomatija, navodi se u RUSI dokumentu Džastina Bronka.

Slojevita provvazdušna odbrana Rusije - velika pretnja

U radu se identifikuju tri glavne ranjivosti evropskih NATO vazdušnih snaga: mali broj aerodroma sa koncentrisanim avionima i „ograničena zaštićena skloništa“, koja ih čine lakom metom ruskih raketnih udara dugog dometa, kao i nedostatak stručnosti i inventara za izvođenje misija Suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane/uništenje neprijateljske protivvazdušne odbrane (SEAD/DEAD).

SEAD/DEAD misije su uglavnom potrebne za Rusiju, koja je uspela da obori ukrajinske borbene pilote koji lete na samo 15 stopa (oko 4,5m). Ovo je postignuto njegovim sistemom S-400, čije rakete imaju ugrađene aktivne tragače u svom terminalnom navođenju.

Preciznost je poboljšana jer se rakete 'usmeravaju' na metu od samog lansiranja, dok radari 48IA6-1 'Podolet' obezbeđuju navođenje na sredini kursa. Sistemi protivvazdušne odbrane i raketa zemlja-vazduh (SAM) S-400, S-300 (velikog dometa), Buk-M3 (srednjeg dometa), Tor-M2 i Pancir (kratkog dometa) čine deo ruskih preklapajućih i „slojevitih“ protivvazdušnih baterija.

Evropske vazduhoplovne snage NATO-a imaju rakete sisteme i bombe kao što su GBU-53/B Stormbrejker, SPEAR 3 i AARGM-ER, mlaznjaci pete generacije poput F-35 i lovaca generacije 4++ kao što su Daso Rafale i Jurofajter Tajfun.

-Međutim, sve su to skupe sposobnosti koje se moraju koristiti u značajnom broju i redovno obučavati i vežbati u obimu kao deo zajedničkih snaga da bi bile operativno kredibilne, navodi se u izveštaju.

To podrazumeva ogromne finansijske troškove i široke ekonomske mere, što rezultira društveno-političkim reperkusijama. To znači da će Evropa morati da pronađe izlaz iz faze deindustrijalizacije i energetske krize zbog embarga na kupovinu nafte i gasa od Rusije nakon sankcija.

Udari raketama dugog dometa i operacije iz dislociranih vazdušnih baza

Rekavši da će Rusija postati značajna pretnja Evropi u „vremenskom periodu od tri do pet godina“, nadolazeći rat bi mogao dovesti do toga da Moskva ponovi svoju strategiju nadmoćnih raketnih udara dugog dometa, na način na koji je započela rat sa Ukrajinom u februaru 2022.

Tako bi ruske krstareće rakete H-101 ili brodske rakete 3M54-1 Kalibar mogle da počnu da pogađaju evropske ciljeve, onesposobljavajući njihove vazduhoplovne snage.

Rešenje je u disperziji operacija sa manjih sletnih traka i autoputeva. Ali to izbacuje čitav niz logističkih doktrina, tehničkih, taktičkih, treninga i dizajna aviona i tehno-industrijskih izazova kojima su samo švedske i finske vazduhoplovne snage uspele da ovladaju.

To što izvesštaj preporučuje sticanje ovih sposobnosti da bi se postigla vazdušna superiornost u odnosu na pretnje koje su skoro jednake kao što su Iran i Rusija, i dalje odražava dominantnu orijentaciju na vazdušnu moć u zapadnoj vojnoj filozofiji.

Rat u Ukrajini okarakterisan je raketama dugog dometa, napadima bespilotnih letelica i dvobojima teške kopnene pešadije, oklopa i artiljerije, a značaj kopnene moći istakao je načelnik Generalštaba Ujedinjenog Kraljevstva, general Patrik Sanders.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI