"INVAZIJA NA HAG" Kako se Amerikanci štite od suda za ratne zločine?

Američki Kongres je 2002. godine, u okviru šireg Zakona o zaštiti američkih vojnika, usvojio tzv. Zakon o invaziji na Hag, koji predviđa upotrebu vojne sile ukoliko bi američki državljani pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) bili osuđeni za ratne zločine. 

Pored toga, tim zakonom se svim institucijama Vlade SAD zabranjuje saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom u bilo kojoj istrazi ili postupku protiv američkih državljana.

Kako je 2002. godine objasnio "Hjuman rajts voč", zakonom koji je potpisao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, predviđa se povlačenje američke vojne pomoći iz zemalja koje su ratifikovale sporazum o članstvu u Međunarodnom krivičnom sudu i ograničava se učešće SAD u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija u slučaju da SAD ne dobiju imunitet od krivičnog gonjenja. 

U poslednjem odeljku zakona eksplicitno je navedeno da on "ni na jedan način ne sprečava SAD da pomognu međunarodnim naporima da se privedu Sadam Husein, Slobodan Milošević i Osama bin Laden", te da ne brani da SAD "pomognu Međunarodnom krivičnom sudu povodom situacije u Ukrajini". 

Zakon je donet nešto manje od godinu dana nakon početka američke invazije na Avganistan i oko devet meseci pre početka invazije na Irak.

SAD nisu članice Međunarodnog krivičnog suda i sa tim telom su u više navrata ulazile u sukob, uključujući i uvođenje sankcija zvaničnicima koji su 2020. godine istraživali navode o američkim ratnim zločinima u Avganistanu. 

Ovaj potez Tribunal je osudio nazivajući ga pokušajem zastrašivanja i podrivanja međunarodne pravde.

"Ove prinudne radnje, usmerene protiv međunarodne pravosudne institucije i njenih državnih službenika su bez presedana i predstavljaju ozbiljne napade na Sud, sistem Rimskog statuta međunarodnog krivičnog pravosuđa i vladavinu prava uopšte", navedeno je tada u saopštenju MKS. 

Američka hipokrizija ponovo u centru pažnje

Kako je nedavno pisao "Njujork tajms", Pentagon nije dozvolio Bajdenovoj administraciji da sa Međunarodnim krivičnim sudom podeli informacije koje su prikupile američke obaveštajne agencije, a koje bi navodno pomogle da se osudi Rusija.

"Američki vojni lideri se protive saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u istrazi protiv Rusa zato što se plaše uspostavljanja presedana koji bi mogao da otvori put za krivično gonjenje Amerikanaca", preneo je "Njujork tajms".

Tribunal je osnovan je 1998. godine usvajanjem Rimskog statuta, koji je stupio na snagu 2002. godine nakon što je ispunjen uslov od 60 ratifikacija. Do sada su Statut popisale 123 države. Među članicama tribunala se, osim SAD, ne nalaze ni Ukrajina ni Rusija, ali ni Kina, Indija, Turska i Saudijska Arabija. 

SAD su u više navrata optuživane za ratne zločine na Bliskom istoku, uključujući ubistva civila, nezakonita hapšenja, zlostavljanja i mučenja zatvorenika, kao i upotrebu nedozvoljenog hemijskog oružja.

Vašington je, uprkos svemu, pozivao da se Rusiji sudi za ratne zločine, a nakon što je MKS izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, predsednik SAD Džozef Bajden je izjavio da je "jasno da je ruski predsednik Vladimir Putin odgovoran za ratne zločine" i da je odluka Suda opravdana. 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI