NEZAPAMĆEN ŠTRAJK Nemačka u haosu
Nemačka je juče stala jer su se radnici pokrenuli u masovni štrajk, najveći u poslednje tri decenije, koji je paralisao saobraćaj, vozove, gradski prevoz u sedam od 16 pokrajina.
Dva najveća aerodroma, Minhen i Frankfurt, obustavili su sve letove, a železnički operater „Dojče ban” otkazao je sve međugradske železničke usluge. Funkcionisao je jedino aerodrom u Berlinu. Zaposleni u saobraćaju i sindikati uslužnih delatnosti obustavili su rad nezadovoljni zaradama, o kojima istovremeno pregovaraju s poslodavcima. Treća runda pregovora trajaće verovatno do sutra, kada bi trebalo da bude jasnije da li će poslodavci popustiti pred zahtevima.
Sindikati traže povećanje plate za minimalno 10 do 12 odsto, odnosno da zarade budu uvećane za 500 do 650 evra u bruto iznosu. Sindikat uslužnih delatnosti Verdi traži 10,5 odsto veće zarade, ali tako da najmanje povećanje bude 500 evra mesečno. Sindikat železničara i zaposlenih u saobraćaju (EVG) traži 12,5 odsto više plate, odnosno najmanje 650 evra mesečno. Odbijena je ponuda poslodavca da povećanje iznosi pet odsto u dva koraka, te da bude jednokratno isplaćeno po 2.500 evra.
Cenkanje je trajalo u dve runde i oba sindikata su odbila ponudu. Ukoliko i treći krug pregovora prođe bez rezultata, sindikati će opet paralisati zemlju, verovatno 24. i 25. aprila. Bolje uslove rada traži više od 2,7 miliona zaposlenih. Iako je zemlja juče bila paralisana, uz najavu da će toga biti i ubuduće, nemačka vlada ne želi da se meša u razgovore koji se vode između zaposlenih i poslodavaca.
Budući da je Nemačka počivala na demohrišćanskoj ideologiji saradnje sindikata i poslodavaca, socijaldemokratska većina govori o potrebi da se nađe kompromisno rešenje. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je optimista da će sporazum biti postignut ove sedmice. Ističe da mnogi radnici pate zbog visokih cena energije i visoke inflacije i da je zato poenta pronaći dobar dogovor.
Međutim, sindikati trpe kritike poslodavaca da preterano reaguju i da nanose štetu sveukupnom ugledu Nemačke. Iako obustava saobraćaja utiče na njihov život, više od polovine Nemaca podržava štrajkače i opravdava njihove zahteve. Uz njih su jer i sami na svojoj koži osećaju inflaciju. Zaposleni u industriji već su prošle godine uspeli da izbore povećanje od 8,5 odsto, dok su za 12,5 procenata višu zaradu dobili zaposleni u pošti.
Frank Verneke, čelnik sindikata Verdi, kaže da je ovo zapravo akcija preživljavanja za milione radnika pogođenih velikom inflacijom. NJihova strategija je da je bolje da u Nemačkoj jedan dan ništa ne funkcioniše, a da se potom postigne dogovor, nego da se borba za prava radnika proteže sedmicama, čime bi građani bili pod daleko većim pritiskom. Verneke je na javno upućene kritike poslodavaca podsetio da je od početka godine ovaj sindikat dobio 70.000 novih članova, što je nezapamćen priliv u tako kratkom periodu.
U poslednjih 20 godina zemlja je bila u ekonomskom rastu – sve do epidemije virusa korona, a potom i rata u Ukrajini. Osnovni životni troškovi skočili su više nego što je očekivano, za 9,3 odsto, a pritisak na cene ostaje uprkos pokušaju Evropske centralne banke da zaustavi skok povećanjem kamatnih stopa. Nemačka je, što se gasa tiče, pre rata u Ukrajini u velikoj meri zavisila od Rusije i vlada je pokušavala da pronađe nove izvore energije. Inflacija je počela da raste, skočila je cena potrošačke korpe, gasa, struje, kirije... Zarade, međutim, nisu pratile ove promene, a Nemci su navikli na godine prilično stabilnih cena.
Ali ne samo Nemci. Nezapamćen štrajk u najvećoj evropskoj privredi u minulih nekoliko decenija poslednji je u nizu višemesečnih sindikalnih akcija koje pogađaju velike evropske ekonomije zbog smanjenja životnog standarda. Stotine hiljada Britanaca mesecima štrajkuju zbog malih plata koje ne prate rast životnih troškova. Medicinske sestre protestuju od decembra, prvi put u poslednjih sto godina. Železničari, lučki radnici, advokati, prate ih u zahtevima koji se odnose i na poboljšanje uslova rada, sigurnost posla i penzionih reformi. U treći mesec protesta ušli su Francuzi. Inicijalna kapisla bila je reforma penzionog sistema, ali je bes građana ukorenjen u sveopštim životnim uslovima, neravnoteži posla i privatnog života, uslovima na radu, odnosa poslodavca prema zaposlenom. Globalna ekonomska kriza provlači se kroz sve ove štrajkove, koje pokreću različiti povodi. Srednji sloj pokušava da preživi. A ako i dalje bude padao životni standard u Nemačkoj, ekonomskoj sili, eskalacija tamošnjih protesta imaće velike posledice širom Evrope.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)