DVA PRECIZNA UDARA I GOTOVO Američki general predviđa kraj za Putina

On, takođe, tvrdi da ima plan kako da se Krim izoluje.

U avgustu 2022. ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao je značajan govor u kojem je citirao frazu: "Počelo je sa Krimom i završiće se sa Krimom".

Okupacija Krima je nesumnjivo bila ključni momenat koji je pokrenuo niz drugih značajnih događaja. U Ukrajini je to označilo početak ruske agresije, koja se ubrzo proširila na region Donjecka i Luganska.

U Rusiji je uspostavljen "Krimski konsenzus", a Putinu je udario jak vetar u leđa. Analitičari smatraju da je na Putinovu odluku da napadne Ukrajinu u februaru 2022. u velikoj meri uticao slab odgovor Zapada na aneksiju Krima.

U februaru 2022. Rusi su pokrenuli najefikasniju ofanzivu na Ukrajinu upravo sa Krima, rasporedivši otprilike 25 bataljonskih taktičkih grupa. Za samo dva dana napredovali su preko 100 kilometara i zauzeli područje veće od Švajcarske.

Do sredine marta, krimska grupa ruskih oružanih snaga zauzela je Herson, opkolila Nikolajev i predstavljala pretnju za Odesu. Iako je na kraju morala da se povuče sa mostobrana na desnoj obali Dnjepra i iz Hersona, osvojeni "kopneni koridor" ostaje najznačajniji ruski vojni poduhvat.

Predlog generala Hodžisa je sledeći: da se izoluje poluostrvo u ruskom posedu preciznim udarima na dva kopnena puta koja ga povezuju sa ruskom teritorijom. Kerčki most i koridor za Krim koji ide duž Azovskog mora već su oštećeni u diverziji.

Kada se ova logistička uska grla preseku, usledio bi veliki oklopni napad na Azovsko more, praćen probojem ruskih odbrambenih linija severno od Krima. Kada ukrajinski raketni i artiljerijski sistemi budu u neposrednoj blizini, ruske vazdušne, kopnene i pomorske snage na poluostrvu bile bi napadnute preciznim dalekometnim udarima i bombardovanjem, sve do poslednje tačke kada bi ukrajinska vojska mogla da pokrene kopnenu ofanzivu duž Perekopske prevlake na sam Krim.

Ovaj usaglašeni napad na poluostrvo – njegovo izolovanje, neutralisanje i nanošenje velike štete Putinovoj vojnoj infrastrukturi udarima dugog dometa – bio bi veliki udarac za ruski moral.

U nedostatku drugih odlučujućih uspeha na bojnom polju, ovo bi za Moskvu predstavljalo poraz koji ne bi mogla da prikrije. Pad Krima bi svakako doveo do potpunog kolapsa ruskih snaga na terenu, a možda čak i do pada Putina.

Ali sve je lakše reći nego učiniti. A britanski penzionisani oficir smatra da plan nema šanse za uspeh ako ukrajinskim snagama nema veće vojne i druge podrške Zapada. Čak i ograničenija operacija oslobađanja zahtevala bi masovno povećanu pomoć zapadnih zemalja, uključujući mnogo više tenkova nego što je obećano, mnogo veće količine municije i raketne sisteme dugog dometa koji ranije nisu razmatrani ili obezbeđeni.

Ova dodatna podrška bi morala biti dugoročno održiva, a to bi značilo povećanje odbrambene industrijske proizvodnje i u SAD i u Evropi iznad prethodno razmatranih vrednosti, piše Jutarnji list.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI