NAPADNUT IZRAEL! Probijen "gvozdeni štit," ima žrtava!

Ukupno 34 rakete ispaljene su sa teritorije Libana ka Izraelu u najžešćem napadu ove vrste još od 2006. godine, ali je svega nekoliko projektila prošlo kroz štit izraelske protivvazdušne odbrane, ranivši pritom dve osobe.

Izraelska "Gvozdena kupola" pogodila je 25 projektila, dok su pronađene lokacije na kojima je eksplodiralo pet raketa, saopštila je izraelska vojska, navodeći da nema informacija gde su završila preostala četiri projektila.

 

Za sada nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za ove napade, ali je libanska vojska odmah pokrenula potragu na lokacijama sa kojih su, navodno, lansirane rakete, javljaju mediji u Bejrutu.

Hezbolah, najmoćnija šiitska organizacija u regionu, odbacila je bilo kakvu vezu sa raketnim napadima, javlja "Al Arabija", ali lokalni analitičari smatraju da je ovakvu operaciju bilo teško izvesti bez, makar prećutnog, pristanka lidera ove organizacije.

Istovremeno, Hezbolah je žestoko osudio akciju izraelske policije u Al Aksi, navodeći da ovakva operacija "pogađa sve muslimane, hrišćane i vernike širom sveta", kao i da "ogoljava istinski lik neprijatelja, njegov terorizam i kriminalne namere".

Odmah zatim, u Bejrutu su se sastali lideri Hamasa i Hezbolaha, Ismail Hanije i Hasan Nasrala. Hezbolah je pokrenuo sopstvenu istragu o raketnim napadima, a izraelske bezbednosne službe su za ove događaje okrivile palestinske frakcije u Libanu.

Osim salve raketa ispaljenih iz Libana, ka Izraelu je u prethodna 24 časa poletelo i desetak projektila lansiranih iz Pojasa Gaze, posle kojih su položaje Hamasa bombardovali izraelska avijacija i tenkovi.

Izralski premijer Banjamin Netanjahu je, posle serije napada, prvi put u poslednja tri meseca sazvao najviše zvaničnike bezbednosnih služni uključujući komandanta vojske Herzija Halevija i i šefa obaveštajne službe Šin Bet, Ronana Bara.

"Ne treba samo da gledamo rakete, već da odgovorimo jedinim jezikom koji naši neprijatelji razumeju - jezikom snage", ocenio je poslanik Likuda, Dani Danon.

Hronika nasilja

Serija događaja koji su ponovo zapalili palestinsko-izraelske odnose počela je u ponedeljak uveče, kada je policija privela aktivistu organizacije "Povratak na brdo", čije su pristalice planirale da organizuju ceremonijalno paljenje hrane pred Pashu, na prostoru nedaleko od džamije Al Aksa.

I kada se činilo da će u Jerusalimu Ramazan proći mirno, policija je upala u Al Aksu, tvrdeći da se grupa maskiranih vernika zabarikadirala u džamiji, planirajući napade na jevrejske vernike.

U događajima koji su usledili povređeno je najmanje 37 Palestinaca, a nekoliko stotina je uhapšeno. Povređena su i najmanje dva izraelska policajca.

Obračun pred trećim najvažnijim svetilištem u islamskom svetu izazvao je talas reagovanja u arapskom svetu, pa je zakazan hitan sastanak Arapske lige, a oštro su protestovali Jordan, Egipat, Turska, Iran i još niz država.

Arapska liga je, odmah, osudila akcije Izraela u Al Aksi upozoravajući na opasne posledice koje bi takve akcije mogle prouzrokovati.

Policija tvrdi da su maskirane osobe zatvorile vrata džamije, sprečavajući vernike da napuste Al Aksu, ali i da su ih pripadnici snage reda u tim namerama osujetili.

Gotovo istovremeno, izbili su neredi oko ograde na granici Izraela i Pojasa Gaze, zbog kojih su oko mesta protesta raspoređene dodatne jedinice izraelske vojske.

Palestinski mediji pak javljaju da su izraelske snage brutalno upale u Al Aksu, te da su ispaljujući bojevu municiju i patrone suzavca, pokušali da savladaju hiljade vernika koji su se tu okupili u čast Ramazana.

"Al Aksa je naša crvena linija i oko toga nema kompromisa", rekao je jedan od Hamasovih predstavnika za medije, Tahir el Nono, pozivajući pristalice ovog pokreta na hitnu mobilizaciju.

"Pozivam vas da pokažete bes u svakom palestinskom gradu, stvorite desetine tačaka otpora i otvorite najširi front narodnog bunta protiv okupacije", rekao je predstavnik Hamasa dnevniku Filestin.

Istovremeno, palestinski verski lideri pozvali su pristalice da se u petak okupe na molitvi kako bi pokazali otpor izraelskim akcijama u džamiji Al Aksa. Slični pozivi upućeni su i Palestincima na Zapadnoj obali.

Palestinski mediji javljaju i da se veliki broj Palestinaca autobusima zaputio put Al Akse, ali da ih u velikom broj zaustavile izraelske snage bezbednosti.

U poslednjih četvrt veka Al Aksa je bila poprište oštrih sukoba policije i muslimanskih vernika. U najtragičnijem u seriji događaja, 20 Palestinaca je ubijeno kada su 1990. godine jevrejski aktivisti pokušali da postave kamen temeljac za treći hram unutar Al Akse.

Večna bitka za Brdo hrama

Brdo hrama, na kojem se nalazi Al Aksa, sveto je mesto i za hrišćane i Jevreje, jer su se tu nalazili Hram kralja Solomona, koji su uništili Vavilonci, i hram koji su sa zemljom sravnili Rimljani u prvom veku nove ere.

Izrael je ovaj deo Jerusalima osvojio od Jordana tokom Arapsko-izraelskog rata 1967. godine i smatra ga integralnim delom prestonice. Ipak, izraelske vlasti su decenijama sprečavale jevrejske verske obrede na tom mestu kako bi sprečile izbijanje nasilja.

Dozvola za održavanje diskretnih obreda na obodima Al Akse, koje su izraelske vlasti odobravale poslednjih godina, razgnevile su Palestince, ali i čitav niz muslimanskih država, posebno otkad su najradikalniji Jevreji počeli da najavljuju izgradnju novog hrama unutar ovog kompleksa.

U prilično haotičnu situaciju, tokom dana, uključio se Islamski džihad, koji je zapretio eskalacijom nasilja i "neizbežnim sukobima u danima koji dolaze".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI