EGZEKUTOR IZ DARFURA PROTIV KRVAVOG GENERALA! Tela plivaju Nilom, Kartum se raspada, a svi se pitaju zašto je Putin poslao Vagnerovce?
Tela ubijenih Sudanaca leže po ulicama, posle nekoliko dana sukoba za prevlast između snaga lojalnih dvojici kontroverznih lidera - nekadašnjem vodiču kamila i generalu koji je iskoristio politički vakuum, nastao posle pada režima Omara el Bašira, kako bi se dočepao vlasti. Stotine hiljada stanovnika skrivenih po kućama čekaju ishod borbi, koje su, prvi put u novijoj istoriji ratovanja, počele u samom centru prestonice, da bi se, zatim, proširile na ostatak zemlje. Nestalo više od 30 tona zlata, izgradnja ruske pomorske baze čeka ishod sukoba.
Ulice sudanske prestonice danima su puste, jer su se stanovnici Kartuma posakrivali po kućama, nadajući se da će obračun dvojice najmoćnijih ljudi u ovoj državi u dogledno vreme prestati. Nejaki zdravstveni sistem se, odmah po izbijanju borbi, raspao, struje gotovo i da nema, a kako se čini, nemoguća je i evakuacija ljudi koji više ne žele da gledaju raspad države.
U zamci sukoba našlo se i oko 150 nemačkih državljana, po koje je vlada u Berlinu poslala avione, nadajući se da će se kilavo primirje održati dovoljno dugo da bi se ukrcali i pobegli iz Sudana. Očekivanja Nemačke bila su, kako se malo kasnije ispostavilo, bez osnova, jer se aerodrom u Kartumu ponovo našao na meti artiljerije, pa su tri transportna "erbasa A-400" ostala na aerodromu u Grčkoj.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pozivi na razum, koji su prethodnih dana stizali iz sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku i listom svih svetskih prestonica, kao i pre petnaestak godina dok je trajao pokolj u Darfuru, nisu naišli na preteran odjek u Kartumu. Od 2003. do 2008. godine u Darfuru je ubijeno oko 300.000 ljudi, dok je 2,5 miliona pobeglo od nasilja, a Međunarodni krivični sud podigao je optužnicu protiv Omara el Bašira.
Brzina kojom se prestonica Sudana naprosto raspala je iznenađujuća, iako su posmatrači mesecima upozoravali na moguće izbijanje novog talasa nasilja, jer su rivalske frakcije - sudanska vojska i Snage za brzu podršku već izvesno vreme, mahom pod okriljem noći, dovlačile pojačanja u Kartum.
General Hamdan protiv generala El Burhana
Raspad Sudana, suštinski, predstavlja proizvod borbre za prevlast između dvojice kontroverznih generala, koje je u vrh političke scene izbacio odlazak autokratskog lidera Omara el Bašira, zbačenog posle serije demonstracija 2019. godine.
Politički kraj Omara el Bašira, koji u zatvoru čeka ishod serije suđenja zbog raznoraznih zločina i korupcionaških afera, na najbolji je način iskoristio njegov nekadašnji proteže - bivši gonič kamila, optuživan da je tokom darfurske krize predvodio kaznene ekspedicije.
Odmah pošto su demonstranti naterali El Bašira da se povuče sa političke scene, general Mohamed Hamdan odrekao se "političkog oca" i samoproglasio se za prodemokratskog lidera sa jasnom željom da, nadalje, predvodi Sudan.
Gotovo istovremeno, uspostavio je prilično maglovite odnose sa ruskom kompanijom "Vagner", čiji plaćenici obezbeđuju rudnike zlata u Sudanu i oružjem snabdevaju oko 70.000 vojnika, koliko pod komandom ima general Hamdan.
Tokom krize u Darfuru, bio je komandant "Džanjavid" milicije, koja se smatra odgovornom za seriju zlodela u toj sudanskoj provinciji, kao i za napade na pristalice opozicije, kada su njegovi vojnici upadali u kampove aktivista koji su bili protiv prelaznih rešenja i za hitno uspostavljanje demokratije.
Hamdan je optužbe odbacivao kao "prljavu propagandu" političkih protivnika, ali ga je sposobnost da se brzo i efikasno obračuna sa bilo kakvom vrstom opozicije 2013. godine dovela na čelo tek formiranih Snaga za brzu podršku.
Tokom obračuna sa pristalicama opozicije, u Kartumu je ubijeno najmanje 120 ljudi, čija su tela pobacana u Nil, dok su pripadnici Snaga za brzu podršku optuživani za silovanja, mučenja i svakakva druga zlodela.
Posle ovih akcija, učestvovali su u ratovima u Libiji i Jemenu, gde su bili deo koalicionih snaga koje je finansirala Saudijska Arabija.
Njegov najveći rival, komandant sudanske vojske general Abdel Fatah el Burhan je već godinama centralna ličnost u političkom životu Sudana, iako njegova biografija pre 2019. godine, uključuje i ulogu u darfurskoj krizi, pošto je u jeku pokolja bio komandant vojnih jedinica raspoređenih na teritoriji te provincije.
Poput glavnog rivala, iskoristio je slabljenje moći El Bašira, pa je posle serije prevrata zaseo na mesto prvog čoveka Sudana, pojačavajući vremenom uticaj na sve sfere života u toj državi.
Jedan je od ključnih potpisnika sporazuma, kojim je planirano da se okonča vojna uprava, ali se u međuvemenu predomislio pa izbori još uvek nisu održani.
Postao je poznat pošto je, svega nekoliko sati pošto je američki izaslanik Džefri Feltman izvestio Stejt department da general El Burhan nema želju da prigrabi svu vlast, uhapsio premijera Abdalu Hamdoka, ukinuo internet i samoproglasio se za šefa prelazne vlade, obećavajući da će izbori biti održani u dogledno vreme.
U decembru prošle godine u Sudanu je postignut preliminarni sporazum o političkom rešenju krize. General Hamdan nije bio zadovoljan sporazumom, a glavnog rivala nazvao je "lažovom i kriminalcem".
"Lopov je i lažov. Uništio je Sudan", rekao je general Hamdan "Al džaziri", svega nekoliko časova pošto je El Burhan doneo odluku o rapuštanju Snaga za brzu podršku.
U međuvremenu, snage generala Hamdana su zarobile tridesetak egipatskih pilota i mehaničara, optužujući ih da su u Sudan došli kako bi učestvovali u vazdušnim udarima u korist sudanske vojske. Egipat je te optužbe odbacio, ali su se vlasti u Kairu suočile sa žestokim kritikama javnosti, koja je zarobljavanje pilota nazvala "poniženjem".
Snage za brzo delovanje su, odmah zatim, Egipćane prebacile u Kartum, obećavajući njihovo brzo oslobađanje, što se ispostavilo nemogućim zbog nastavka sukoba u prestonici. Navodno, Hamdanove snage zarobile su i dva egipatska "miga-29".
Ruska baza i zlatna groznica
Sukobi u Sudanu počeli su nedugo pošto su tamošnje vlasti i Rusija postigli načelni dogovor o otvaranju vojne baze na Crvenom moru, koji će biti formalizovan kada ova afrička država dobije civilnu vlast.
Za otvaranje pomorske baze za oko 300 mornara i najviše četiri ratna brod, Rusija je Sudanu obećala dodatnu pomoć u naoružanju i opremi, dok će ruske snage. Ukoliko bude i formalno odobren, Rusi će u Port Sudanu ostati najmanje 25 godina.
Sporazum sa Moskvom su, suštinski, prihvatile obe strane koje učetvuju u sukobu u Sudanu.
Moskva se povezuje i sa nedavnom zlaznom groznicom koja je zahvatila Sudan, koji Zapad optužuje za ilegalnu trgovinu zlatom sa Rusijom. Kao primer ove trgovine, navodi se pošiljka keksa, koji je u februaru ruskim avionom prebačen sa aerodroma u Kartumu.
Teret deklarisan kao keks, bila je u stvari tona zlata iskopanog u nekim od stotina malih rudnika, koje kontroliše general Hamdan uz pomoć plaćenika "Vagnera".
Do kraja marta, zabeleženo je najmanje 16 ovakvih letiva iz Sudana, koji je treći najveći proizvođač zlata u Africi. Samo prošle godine u ovoj državi iskopano je više od 90 tona zlata, od čega čak 80 odsto u malim rudnicima.
Prema podacima sudanske Cantralne banke, iz trezora je 2021. godine nestalo 32,7 tona zlata, vrednog 1,9 milijardi dolara. Kontrola nad putevima zlata smatra se jednim od glavnih razloga za razbuktavanje konflikta u Sudanu.
Teške reči koje su posednjih dana razmenili lideri sukobljenih strana navele su analitičare na zaključak da bi novi sukobi u Sudanu, suštinski, mogli predstavljati borbu za opstanak, koja će biti okončana tek kada jedan od njih dvojice, politički ili bukvalno, bude eliminisan.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)