NA POMOLU KRAJ RATNIH SUKOBA Dve evropske države pred potpisivanjem mirovnog sporazuma

Pašinjan je dodao da je Jermenija spremna na priznanje teritorijalne celovitosti Azerbejdžana, a to znači i da prihvata državni suverenitet nad spornim područjem pokrajine Nagorno-Karabah, koja je nakon rata početkom 90-ih godina, proglasila nezavisnost i izdvajanje iz Azerbajdžana.

Ipak, Pašinjan traži da i Baku prizna teritorijalnu celovitost Jermenije, odnosno da je prihvati u njenim granicama kakve je imala dok je bila deo SSSR-a.

To je prvi takav znak iz Jerevana i praktički se može tumačiti kao priznanje poraza u višenedeljnom ratu koji se vodio 2022. godine, kad je Azerbejdžan uz otvorenu vojnu i političku pomoć Turske vratio veći deo Nagorno-Karabaha.

U oktobru 2022. godine u Moskvi je uz posredovanje Rusije dogovoreno primirje i dolazak ruskih mirovnih snaga, ali to nije zaustavilo sukobe, kao i praktički "pad" i nestanak Nagorno-Karabaha.

Azerbejdžan još nije službeno odgovorio na Pašinjanov predlog, ali Politiko i neki kavkaski mediji navode da je "Baku pozitivno reagovao na ponudu".

Azerbejdžanski predsednik Ilhan Alijev rekao je da Jermeni koji ostanu da žive na području Nagorno-Karabaha moraju da uzmu i azerbejdžansko državljanstvo ili, kako je direktno rekao, "u protivnom moraju da pronađu drugo mesto za život", odnosno da napuste tu teritoriju.

Ako bi došlo do definitivnog poraza Nagorno-Karabaha, pretpostavlja se da će većina Jermena napustiti to područje, a tokom poslednjih sukoba, prema jermenskim izvorima, napustilo ga je gotovo dve trećine stanovništva. Iz Bakua su još zatražili da regularne jermenske vojne snage napuste to područje, a iz Jerevana su kratko odgovorili da tamo njihove vojske nema i da na tom području deluju samo "snage Karabaha".

Podsetimo se i da je Pašinjan pre nekoliko meseci odbacivao tu mogućnost. Ipak, očigledno su prevladali realnost i pragmatičnost.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI