NIČU DVE NOVE MEĐUNARODNE ZAJEDNICE U SVETU Gde je tu Evropa?

Tokom posete kineskog ministra Li Šangfua Moskvi, gde se sastao sa ruskim kolegom Sergejom Šojguom kao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, istaknuto je da saradnja dve zemlje utiče na stabilizovanje situacije u svetu i doprinosi smanjenju napetosti, a bilo je reči i o koordinaciji aktivnosti u pripremi zajedničkih pomorskih i vazdušnih patrola i vojnih vežbi i jačanju strateškog partnerstva u odbrambenoj sferi. Izražena je spremnost da se i vojno-tehnička saradnja dve zemlje podigne na novi nivo.

„Rusija i Kina će nastojati da revidiraju postojeći poredak u svetu. One se mogu okarakterisati kao revizionističke sile, dok kolektivni Zapad zagovara status kvo“, primećuje Milutinović, precizirajući da tu drugu grupu zemalja pored SAD, Kanade i Britanije, čine i vodeće zemlje EU poput Francuske i Nemačke ali i Japan i Australija i Južna Koreja.

Rusija i Kina upućuju izazov kolektivnom Zapadu

Rusija i Kina će, prognozira, upućivati izazove kolektivnom Zapadu gde god je to moguće i nastojati da popune vakuum tamo gde slabi uticaj Zapada i da okupe oko sebe i druge sile u usponu kao što su Indija, Brazil i mnoge druge zemlje.

To je, kako kaže Milutinović, već slučaj u Africi i Latinskoj Americi što se tiče Rusije, ali i Kine koja istovremeno osporava liderstvo Zapada i u oblasti visokih tehnologija i tehnologija budućnosti.

U potvrdu toj tezi Milutinović navodi putovanje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u četiri zemlje Latinske Amerike, koje je usledilo nakon njegove nedavne slične afričke turneje. Lavrov je sada boravio u Brazilu, Venecueli, Nikaragvi i Kubi.

Na pitanje kako se desilo da Latinska Amerika od dvorišta SAD sve više postaje prostor gde Vašington više ne može da nameće svoja pravila igre, Milutinović kaže da je to trend koji će se intenzivirati, pogotovu imajući u vidu novonastali koncept dve međunarodne zajednice.

Ispostavlja se da SAD nisu bile uspešne u tome da privole mnoge latinoameričke zemlje da ih slede, a naš sagovornik to objašnjava činjenicom da je svoj pristup tom regionu Vašington bazirao na beskrupuloznom izrabljivanju ljudi i resursa, dok s druge strane Rusi pa i Kinezi tim zemljama sada nude daleko povoljnije uslove saradnje koja pritom nije uvezana s ucenama, što je uobičajeni manir SAD.

„Poseta Lavrova je i pokušaj ruske diplomatije da rešava pitanja koja nije uspela da reši američka. Sada je jedinstvena prilika za to i Rusi to prepoznaju, kao i Kinezi“, kaže Milutinović, napominjući da se to ne odnosi samo na region Latinske Amerike.

Kao primer navodi uspeh Pekinga da reši rivalitet između Saudijske Arabije i Irana — uradili su dosad nezamislivo, spojili sunite i šiite i postigli nešto što je imalo krajnje malu verovatnoću da se dogodi.

„Slično je i sa uplivom Rusije na teritoriju Afrike i Latinske Amerike. Evropljani su bili zatečeni time da Rusi vezuju te zemlje za sebe, a to čine daleko povoljnijim aranžmanima saradnje sa tim zemljama“, konstatuje analitičar.

Vazalizacija Evrope

S druge strane, kreira se potpuno novi poredak i u Evropi, ali na štetu evropskih ekonomija i građana, a sve usled, kako ističe Milutinović, vazalizacije EU spram SAD.

„Ne može se imati mir i prosperitet u Evropi ukoliko Ruska Federacija nije uvučena u evropski bezbednosni poredak. Međutim, evropski pa i američki zvaničnici su doneli lošu geostratešku odluku — trebalo je da krenu u otopljavanje odnosa sa Rusijom kako bi kasnije obuzdali Kinu. Desilo se drukčije — započeli su proksi rat sa Rusijom na teritoriji Ukrajine, a sa Kinom krenuli u obuzdavanje na polju tehnologije“, navodi istraživač Instituta za evropske studije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI