POČINJE TRKA ZA MESEC!KONKURENCIJA JE ŽESTOKA Ko će prvi sleteti, a ko ostati na Zemlj?

Poput Skota, današnji naučnici i astronauti znaju da stoje na ramenima divova koji su došli pre njih - njihovi trijumfi su kulminacija rada Ajnštajna, Ciolkovskog, Njutna, Kopernika, Hiparha i svih ostalih divova koji su stajali na ramenima onih koji su išli pre njih.

Istorija je možda "samo jedna prokleta stvar za drugom", ali nauka je uglavnom linearni sled jedne veličanstvene stvari za drugom.

U ovoj dekadi vraćamo se na Mesec i dalje. U sklopu NASA-ine misije Artemis žena i muškarac trebalo bi da slete na površinu Meseca 2025. godine, a stalnu bazu za boravak ljudi na Mesecu trebalo bi nastaniti unutar dekade nakon toga. Troškovi će biti ogromni, opasnosti takođe, pa se postavlja neizbežno pitanje: "Zašto?"

Otkrića u svemiru će nam pomoći na mnogo načina, od kojih neke još ne možemo ni da zamislimo. Drugi razlog je jednostavniji, ali i neizbežan, s obzirom na istoriju čovečanstva. Prvu svemirsku trku delom je ohrabrio Hladni rat, pri čemu su SSSR i SAD morali da dokažu da je njihov politički sistem superioran. Ovoga puta trku pokreću vojna pitanja i komercijalna preduzeća koja nameravaju da istražuju Mesec zbog prirodnih resursa.

Kao što geopolitika uzima u obzir mesto, udaljenost i zalihe da bi procenila šta Zemlja može, a što ne može učiniti, tako i astropolitika primenjuje slična načela.

Više od 80 zemalja je prisutno u svemiru, ali glavni vojni akteri danas su Kina, SAD i Rusija. Oni su takođe vodeći komercijalni igrači zajedno s Japanom, Indijom, Francuskom, Italijom, Velikom Britanijom i drugima - ove nedelje smo videli kako kompanija Ilona Maska Spejs Eks lansira najveću raketu ikad Staršip, koja se razvija s ciljem da vozi ljude na mesec do 2025. godine.

Velika trojka sada vodi bespoštednu trku u naoružanju. Smatraju kako ne mogu dopustiti da onaj drugi odlučuje u svemiru, jer je to postalo sastavni deo ratovanja na Zemlji.

Sva tri glavna igrača imaju svoju verziju svemirskog zapovedništva, ali i Japan, Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Kao što kaže vojna mantra: ‘Svemir je sada područje ratovanja‘.

Moderno ratovanje poprilično se oslanja na satelite. Oni su deo nuklearnih sistema za rano upozoravanje, isporuku projektila, nadzor i komunikaciju.

Komunikacije su visoko kriptovane, a računari su programirani da se odupru hakerskim napadima. Verovatno kamere na nekim satelitima imaju zatvarače koji se mogu spustiti kako bi sprečili oštećenje sočiva uz pomoć lasera. Što se tiče napada, kao i presretanja, hakovanja i zaslepljivanja, jedan satelit bi mogao da zgrabi drugi pomoću hidrauličkih ruku i izbaci ga iz njegove orbite ili u Zemljinu atmosferu gde bi izgoreo.

SAD, Kina, Rusija i Indija uspešno su testirale protivsatelitsko oružje, ispalivši balistički projektil sa Zemlje kako bi uništile jedan od svojih satelita. Svaki pogodak stvorio je ogromne količine svemirskog otpada koji predstavlja pretnju satelitima, svemirskim stanicama i astronautima.

Svetu je hitno potreban sistem podizanja svesti o situaciji u svemiru koji bi definirao koliko blizu jedan satelit može stajati uz drugi i dogovarao pravila za čišćenje svemirskog otpada.

Takođe moramo prepoznati novu realnost toga koliko su vojne i komercijalne aktivnosti u svemiru postale blisko isprepletene. U prvih nekoliko dana ruske invazije na Ukrajinu, regija u blizini Irpina izgubila je vezu s internetom jer su bazne stanice uništene u raketnim napadima. U roku od nekoliko dana ponovno je uspostavljen internet.

Spejs Eks je postavio hiljade terminala velike brzine za povezivanje sa svojim satelitima Starlink. Civili su mogli ponovno kontaktirati svoje voljene pa im je vraćen pristup informacijama, ali terminale je koristila i ukrajinska vojska za upravljanje i kontrolu.

Postoji još puno vojnih aktivnosti povezanih sa svemirom koje su u skladu s komercijalnim interesima države. Ometanje komercijalnih satelita, može dovesti do skretanja putanje brodova i aviona, prekida u snabdevanju supermarketa, kašnjenju dostavljača... Na kraju će se dogoditi da će vojske morati da štite takve satelite kako bi osigurali ključnu nacionalnu strukturu.

Svake godine lansira se sve više satelita usled pada troškova zbog tehnološkog napretka. Podsetimo samo na rakete za višekratnu upotrebu Spejs Eksa i minijaturizaciju satelita od koji su neki veličine Rubikove kocke. Morgan Stenli procenjuje da će globalno ova industrija generisati prihode od više od jednog triliona američkih dolara do 2040. godine u odnosu na aktualnih 400 milijardi dolara.

Dekadama je čovečanstvo smatralo svemir zajedničkim vlasništvom. Ta je ideja loše prošla.

Zakoni koji definišu aktivnosti u svemiru imaju podeljeni legitimitet i nemaju smislen način da se provedu. Sporazum Artemis, koji je sastavljen 2020., sadrži smernice za istraživanje i iskorišćavanje Meseca. Temelje se na načelima kao što su mir, transparentnost i smanjenje rizika od sukoba oko resursa.

Sporazum o istraživanju svemira ima i ozbiljne nedostatke. Nacrt sporazuma izradili su Amerikanci i potpisali kao niz bilateralnih sporazuma. Dakle, sporazum predstavlja američki pogled na lunarni zakon s kojim se mogu složiti još 22 zemlje, ali ga više od 170 zemalja nije potpisalo, uključujući Kinu i Rusiju. Potpisnicima dopuštaju stvaranje ‘bezbednosnih zona u kojima zemlje ne smiju ometati aktivnosti drugih u rudarenju resursa.

Mesečeva površina mogla bi biti velika poput Afrike, ali područja s najvećim komercijalnim aspektom mogla bi ubrzo postati krcate. Mesečev južni pol biće glavna nekretnina jer se smatra da sadrži milijarde galona leda.

Led sadrži kiseonik i vodonik i od toga se može napraviti raketno gorivo i potencijalno izolovati helijum-3 koji bi se u budućnosti mogao koristiti za čistu nuklearnu energiju. Mesec sadrži upravo ono što je sastavni deo tehnologije na Zemlji u 21. veku - silicijum, titanijum, aluminijum, litijum.

Konkurencija će biti žestoka. Bezbednosne zone definisane su kao područje u kome bi aktivnosti druge države ‘mogle razumno uzrokovati štetne smetnje".

Svetu hitno potreban novi skup međunarodnih ugovora koji će se nositi s novom vojnom, političkom i trgovačkom realnošću i mogućnostima.

Bez njih će se zlatna groznica na Mesecu odvijati po principu - ko prvi devojci - s nereguliranom konkurencijom. Niti jedna velika sila ne može si dopustiti zaostajanje u svemirskoj trci.

"Ako sada ne odemo tamo, iako imamo kapacitete, naši potomci će nam to zamerati. Ako odu drugi, oni će preuzeti vođstvo, a ti nećeš moći otići čak i ako želiš", rekao je Je Peiđian, voditelj kineskog programa istraživanja Meseca.

Računarske nauke, komunikacije, mikrotehnologija, solarni izvori energije i medicinska otkrića pratit će trku u naoružanju i resursima kao što je to bio slučaj zadnjih nekoliko dekada.

Prenosni kompjuteri, sistemi za pročišćavanje vode i lakše maske za disanje za vatrogasce - svi duguju svoje poreklo pionirskom radu NASA-a.

Naučnici na ISS-u koriste uslove nulte gravitacije za stvaranje živog tkiva pomoću 3D štampača i biomastila. Od 2025. istraživački program pod vodstvom Norveške na kineskoj svemirskoj stanici istražiće kako zračenje u svemiru utiče na rast tumora.

Rad na zaštiti Zemlje od udara velikog asteroida napreduje. Godine 2022. DART je uspešno skrenuo putanju asteroida Dimorfus. Bio je to prvi put da su ljudi procenili orbitu planetarnog objekta, a projekt je koštao oko 325 miliona dolara.

Kratkoročno gledano, potreban nam je pristup resursima kako bismo došli do čiste energije, a dugoročno gledano, možda će čovečanstvu na Zemlji jednoga dana trebati utočište.

Sada nije vreme za stiskanje dugmeta za pauzu.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI