Džo Bajden
Foto: Tanjug/Tanjug//Susan Walsh

Američki predsednik Džozef Bajden pokrenuo je spekulacije o tome da će se ipak kandidovati za prvog čoveka SAD 2024. godine, dok neki mediji navode da će se o budućoj kandidaturi izjasniti već ove sedmice.

Nakon niza sastanaka s predstavnicima države Tenesi u Ovalnoj sobi Bajden se obratio novinarima koji su se raspitivali i o njegovim planovima za 2024. godinu.

"Gospodine predsedniče, zašto želite još četiri godine?", pitao je novinar, a Bajden je odgovorio: "Da bih mogao da odgovaram na vaša pitanja." Upitan o "poruci njegove kampanje", predsednik je jednostavno rekao: "Pratite nas."

Iako Bajden tek treba da zvanično objavi kampanju za reizbor, da će to i učiniti nagovestio je u nekoliko navrata prošle godine. Prema izvorima na koje se poziva Asošijeted pres, predsednik će narednih dana objaviti video da bi najavio kampanju, sugerišući da bi to mogao da uradi danas, 25. aprila – tačno četiri godine nakon što je objavio kandidaturu u predsedničkoj trci 2020.

Rojtersov izvor je pak rekao da je Bajdenov tim već izabrao menadžera kampanje za 2024. Džuli Čavez Rodrigez, koja je sada viši savetnik u Beloj kući, a prethodno je radila kao zamenik šefa Bajdenove kampanje 2020. godine.

Očekuje se da će Bajden zadržati svoje bliske saradnike, među kojima je i državni sekretar Entoni Blinken, koji je bio spoljnopolitički kadar tokom njegove kampanje 2020.

Međutim, Bajdenu će sigurno problem predstavljati starost, pošto je 80-godišnji lider najstariji predsednik u istoriji SAD. Bajden je inaugurisan u 78. godini, a do kraja svog eventualnog drugog mandata imao bi 86 godina.

Nedavne ankete sugerišu da je Bajdenova starost glavna briga među glasačima, a  istraživanje "En-Bi-Si njuza" objavljeno tokom vikenda pokazalo je da 70 odsto anketiranih veruje da on ne bi trebalo da se kandiduje 2024, uključujući 51 odsto kolega iz njegove stranke. Od onih koji se protive kampanji za reizbor 69 procenata je kao faktor navelo zabrinutost oko Bajdenovih godina.

Brojni glasovi ukazuju na to da stariji političari ugrožavaju sposobnost američkog sistema da deluje, te da se Vašington pretvara u gerontokratiju sa sve starijim i nemoćnijim Kongresom.

Nije problem samo star i senilni predsednik (o Bajdenovoj demenciji i gafovima postoji nepregledan niz primera) već i stara izvršna vlast – sadašnji 118. Kongres je treći najstariji od 1789. s prosekom od 58 godina. Inače, prosečna starost Amerikanaca je 38 godina.

Uz pitanje da li Kongres zaista može da se adekvatno pozabavi problemima relevantnim za prosečne Amerikance, odnosno ljude u ranim srednjim godinama i mladu generaciju, sve je aktuelnije i pitanje uvođenja gornje starosne granice za političare.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)