NATO KIBICUJE NOVE TERITORIJE! Preti scenario propasti!

Tako da nije čudo što Nurijel Rubini, koji je svoj nadimak, „doktor Propast“, zaslužio tako što je ispravno predvideo katastrofu, doduše, samo ekonomsku, sada upozorava da sukob Amerike i Kine postaje sve izvesniji. I to ne samo ekonomski.

Kancelarija u Japanu

Povod za najnovije zaoštravanje odnosa u azijsko-pacifičkom regionu je otkriće japanskih medija da iduće godine NATO otvara kancelariju za vezu u Japanu, „prvu takvu kancelariju u Aziji“ koja će, navode neimenovani zvaničnici Japana i NATO-a, olakšati bezbednosnu saradnju i sa partnerima kao što su Južna Koreja, Australija i Novi Zeland. A sve to zbog „geopolitičkih izazova iz Kine i Rusije“.

Podseća se i da je šef NATO-a Jens Stoltenberg u januaru posetio Japan i obećao „jačanje veza“ zbog „istorijskih izazova“ kao što je ruska operacija u Ukrajini, a ukazuje se i da slične kancelarije NATO već ima u Njujorku, Beču, i, naročito zanimljivo, u Ukrajini.

Ove informacije potom su u odvojenim intervjuima za Si-En-En potvrdili i sam Stoltenberg i japanski šef diplomatije Jošimaša Hajaši.

Otrovni trn

Kineska strana reaguje predvidljivo, dakle, burno.

„Ne potcenjujte opasnost kancelarije za vezu“, upozorava u uredničkom komentaru „Global tajms“, koji van sumnje verno odražava razmišljanje u Pekingu. „Dugoročno, ulazak NATO-a u Aziju, u Aziju uvodi i njegovu neprijateljsku paradigmu… NATO kancelarija za vezu u Japanu više nije samo simboličan, nego suštinski značajan korak ka izgradnji takozvane odbrambene zone oko Kine. Meta ove odbrane je Kina“.

Odnosno, kako uz mapu već postojećih američkih vojnih i pomorskih baza oko Kine ukazuje australijska novinarka Kejtlin Džonson, „samo će totalni moron poverovati da je američko vojno opkoljavanje svog geopolitičkog rivala broj 1 na drugoj strani planete — odbrambene prirode“.

A Kinezi takvi moroni zasigurno nisu, te otuda i ona ocena o „otrovnom trnu“ koji će, predviđa „Global tajms“, „kad počne da ispušta otrov, zasigurno uvećati nesigurnost država u regionu i izazvati podele“.

Pekinški list skreće pažnju i da NATO zvaničnici ponavljaju da je „evropska bezbednost neodvojiva od azijske“, uz forsiranje tajvanskog pitanja, kako bi se „javno mnjenje pripremilo za uplitanje NATO-a u azijsko-pacifička pitanja“.
Pa se s tim u vezi beleži i još jedan signal za uzbunu, najava „Blumberga“ da će Amerika početi i Tajvan da zasipa besplatnom vojnom pomoći, pola milijarde dolara za početak, po ubrzanoj proceduri — direktno iz skladišta američke vojske, umesto da čeka vojno-industrijski kompleks da proizvede sve što je naručeno — što je inače glavni model naoružavanja Ukrajine. Pa eno kako ona prolazi; izgleda da ipak nema besplatnog ručka. Dok bi Amerika ono što je uradila Ukrajini sad da uradi i Tajvanu.

„NATO se predstavlja kao vojni blok koji želi mir, ali nema te količine farbe koja može da promeni njegovu pravu boju. To je boja ideologije suprematije zapadne civilizacije“, nema dilemu urednički kolegijum „Global tajmsa“, koji upozorava: „Na kraju krajeva, prirodno, kad uperite raketu u Kinu, Kina će na to uzvratiti“. I otrovni NATO trn će biti iščupan.

Vojna (ne)moć

Ovakav dijalog upozorenjima i pretnjama, elem, Nurijela Rubinija, doktora Propast, koji je nedavno bio u Pekingu na važnom poslovno-političkom forumu, i navodi na nevesela predviđanja da „fragmentacija i razdvajanje postaju nova normala”; da ”dve države ostaju na putu sudara“; da je „opasno produbljivanje postojeće ’geopolitičke depresije’ neizbežno“ te da će, „s demokratama i republikancima koji se takmiče ko će biti tvrđi prema Kini, kinesko-američki hladni rat verovatno biti intenziviran, što podiže i rizik od izbijanja vrućeg rata oko Tajvana“.

Kad smo kod toga, magazin „Ekonomist“ donosi opsežno istraživanje u kome poredi vojnu, pre svega, pomorsku moć Kine i Amerike. I otkriva, donekle neočekivano jer je američki vojni budžet četiri puta veći od kineskog, da je „kineska ratna mornarica zapravo prevazišla američku mornaricu kao najveću na svetu još oko 2020.“

„Brodogradnja je skupa i za nju je potrebna snažna industrijska baza, tako da se ovime iskazuje i ekonomsko zdravlje države“, ukazuje „Ekonomist“ uz grafikone koji pokazuju dvojak trend — stagnaciju i blag opadanje broja američkih ratnih brodova, i nasuprot tome prilično oštar porast broja kineskih brodova.

Po ukupnom broju ratnih plovila svih vrsta — od nosača aviona ili podmornica do fregata i razarača — Kina prevazilazi Ameriku u odnosu 340 prema 296, uz projekciju da će Kina imati čak 400 ratnih brodova kroz dve godine, i 440 do kraja decenije, dok će broj američkih — zbog otpisivanja zastarelih — u istom periodu dodatno da opadne na oko 290. Pritom, navodi se, „Kina je skoncentrisana na Tajvan“ dok su američke snage rasute jer „moraju da održavaju globalno prisustvo“. A prednost Kine je i „najveća industrija brodogradnje na svetu“ – čak 44 odsto brodova izgrađenih 2021. bilo je made in China.

Sve u svemu, zaključuje „Ekonomist“, „vreme je na strani predsednika Kine Si Đinpinga“. Ali to u kratkom roku situaciju čini još opasnijom, jer, ako ove trendove namerava da spreči, Amerika mora da reaguje što pre. Jer će posle biti kasno.

Kako će Amerika da odreaguje? Čemu služi NATO kancelarija za vezu u Japanu? Preti li Dalekom istoku ponavljanje scenarija sa istoka Evrope?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI