SEKS SKANDAL, ATENTATI I PODRŠKA SAD Ovo je Turčin koji želi sultanovu glavu!

Kada bi novinarska ekipa presrela prosečnog Turčina na ulicama Ankare i za potrebe ankete priupitala ko je i šta je Kemal Kiličdaroglu, glavni izazivač Redžepa Tajipa Erdogana na predsedničkim izborima koje je uspeo da uvede u drugi krug, verovatno bi Turčin odgovorio: "miran".

Kiličdaroglu je poznat po svojoj smirenosti. Jedan od njegovih nadimaka je Gandi-Kemal, a zaradio ga je zbog svoje staloženosti,  karakterne, ali i fizičke sličnosti sa Mahatmom Gandijem.

Jednom prilikom je u intervjuu sam priznao da se nikada ne ljuti, što je potvrdila i njegova supruga.

"Prijatan je i veoma miran. Malo previše miran. Kemal nikada i nikad ne viče. S tim čovekom ne možete ni lepo da se posvađate. Ponekad me izluđuje što je tako miran“, ispričala je Selvi Kiličdaroglu.

Svoje smirenosti Kiličdaroglu se ne odriče ni u političkom životu. Jedan partijski kolega rekao je da njegov lider nikada nije povisio ton. "Ponekad nas stvari izlude i ne možemo a da ne vrištimo. Čak i tada Kiličdaroglu ostaje miran", rekao je kolega.

Erdoganov izazivač je i van granica Turske postao poznat baš zahvaljujući gandijevskom pristupu i nenasilnim metodama borbe protiv represije nad opozicionarima i novinarima koji nisu na liniji vladajuće partije.

Posle masovnih hapšenja i otpuštanja građana koji su navodno bili povezani sa organizacijom neuspelog vojnog puča 2016. godine, Kiličdaroglu je sa svojim pristalicama krenuo u protestni "Marš pravde" tokom kojeg su prepešačili 450 kilometara od Ankare do Istanbula.

Političar sa devet života

Političar koji je najčešće bio meta fizičkih napada i atentata u Turskoj, zbog čega se na predizbornim skupovima pojavljivao i sa pancirom, ništa agresivnije nije odgovarao i reagovao ni kada je više puta za dlaku uspeo da izbegne gotovo sigurnu smrt.

"Put ka demokratiji je pun prepreka“, rekao je Kiličdaroglu, sa masnicom ispod oka, i pozvao kolege da ostanu mirne kada je 2014. napadnut u parlamentu dok se spremao da održi govor poslanicima svoje stranke.

Bio je to samo prvi u nizu napada... Konvoj automobila u kojem se Kiličdaroglu nalazio napala je 2016. kurdska militantna grupa PKK. Sledeće godine jedva je izbegao pokušaj islamskih ekstremista da ga ubiju bombom.

Na sahrani jednog turskog vojnika 2019. godine preživeo je linč praćen pozivima na ubistvo. Kada ga je policija odvela na sigurno, rekao je samo: "Ovakvi pokušaji nas ne mogu zaustaviti."

"Birokrata godine" i večiti borac protiv korupcije

Staloženi Kemal Kiličdaroglu je rođen 1948. godine u selu na istoku vilajeta Tundželi u regionu Istočna Anadolija. Četvrto je od sedmoro dece državnog službenika i domaćice i jedini u porodici koji je završio fakultet.

Porodica Kiličdaroglu je alevitskog porekla. Aleviti su etničko-religijska manjina koja čini ogranak šiitskih muslimana. Najbrojniji su na jugoistoku i istoku pretežno sunitske Turske. Za razliku od šiita i sunita, nemaju obavezujuće verske dogme, pa ne idu u džamije i na hadžiluk, žene se ne pokrivaju, a učenje im ne zabranjuje konzumiranje alkohola.

Kiličdaroglu je diplomirao ekonomiju i finansije na Akademiji ekonomskih nauka u Ankari, posle čega se 1971. godine zaposlio kao (mlađi) referent u turskom Ministarstvu finansija.

Dugo je i uspešno gradio karijeru kao državni službenik i birokrata u različitim turskim finansijskim institucijama, pre nego što je 1992. imenovan za direktora Uprave za socijalno osiguranje.

Među bivšim kolegama ostao je poznat kao pošten i pouzdan birokrata i večiti borac protiv korupcije. Jedan finansijski časopis ga je 1994. proglasio za "birokratu godine".

Neslavni početak političke karijere

Tada već bivši činovnik, ali i predavač na jednom univerzitetu i član izvršnog odbora banke, povukao se 1999. godine iz birokratije i poželeo da postane političar.

Pokušao je kroz članstvo u Demokratskoj levoj partiji, ali nije uspeo da se nametne kao kandidat za poslanika pred parlamentarne izbore na kojima je njegova partija osvojila najveći broj mandata.

Željenu šansu dobio je nešto kasnije od Republikanske narodne stranke na čiji je zahtev pripremio jedan izveštaj o korupciji. Dobro urađen posao svideo se tadašnjem predsedniku stranke Denizu Bajkalu, koji je Kiličdaroglua pozvao da se pridruži partiji.

Kiličdaroglu je prihvatio poziv i prvi mandat u turskom parlamentu dobio već nakon izbora 2002. godine, u vreme kada je aktuelni predsednik Erdogan stupio na vlast.

Za zamenika lidera poslaničke grupe Republikanske narodne stranke izabran je 2007. Počeo je više da se pojavljuje u medijima, objavio je ponovo nekoliko dokaza o korupciji u zemlji, a popularnost mu je dodatno porasla nakon sve češćih polemika sa poslanicima Erdoganove Stranke pravde i razvoja.

Sedam godina kasnije u parlamentu, kandidovao se 2009. za gradonačelnika Istanbula. Izgubio je izbornu trku od protivkandidata iz redova Erdoganove partije, ali je dobio pohvale za kampanju i veliki ugled među pristalicama stranke koju je pre jednog veka osnovao otac moderne Turske Kemal paša Ataturk.

Na čelu partije zahvaljujući seks-skandalu

Na čelo partije Kiličdaroglu je došao 2010. godine, potpuno neočekivano i iznenada – nakon seks-skandala zbog kojeg je dugogodišnji predsednik i njegov politički otac Deniz Bajkal morao da podnese ostavku.

Nije mu se na prvu loptu svidela ideja da nevolje stranačkog kolege i prijatelja iskoristi za sticanje vlasti i moći, ali je ipak smekšao stav i pristao da se kandiduje za lidera. Na stranačkom kongresu dobio je svih 1.189 važećih glasova.

Pošto je seo u predsedničku fotelju, Kiličdaroglu je polako ali sigurno reformisao stranku, okrećući je ka levom centru. Pokušao je da se udalji od militarističke tradicije, uticaja vojske i radikalnog sekularizma koji se najbolje ogledao u podršci zabrani nošenja marama u školama i javnim službama.

U želji da svoju partiju učini privlačnom ili bar prihvatljivom čitavom spektru različitosti u turskom društvu, novi lider je uložio napore u pomirenje sa muslimanskim vernicima kroz gestove kao što je prisustvovanje iftarskim večerama.

U stranku je doveo istaknute verske ličnosti, ali istovremeno i kurdske aktiviste, aktiviste za ljudska prava i borce za prava žena.

Veran svojoj birokratskoj prošlosti, uveo je strogu finansijsku disciplinu i zabranio rasipanje stranačkih para.

Kamen spoticanja zbog kojeg je opozicija mogla da se raspadne

Iako je kao dugogodišnji lider najveće opozicione partije godinama sticao iskustvo i ugled, Kiličdaroglu nije dobio jednoglasnu i bezrezervnu podršku saboraca kada se pred predsedničke izbore birao Erdoganov izazivač.

Javnost ga već godinama optužuje da nije dovoljno harizmatičan da bi bio prava alternativa Erdoganu, a kao bolji i prepoznatljiviji kandidati viđeni su gradonačelnici Istanbula i Ankare.

Činjenica je da je Kiličdaroglu kao lider stranke do sada izgubio sve parlamentarne i predsedničke izbore od stranke Redžepa Tajipa Erdogana, ali se značajan uspeh njegove partije i saveznika desio na lokalnim izborima 2019. godine kada su zadužili gradonačelničke fotelje u većini velikih gradova, poput Istanbula i Ankare.

Mada su mu predizborne ankete bile naklonjene, njegova kandidatura dovela je skoro do razdora u opozicionom savezu koji se sastoji od šest stranaka.

Malo je falilo da se zbog Kiličdarogluove upornosti šestorka pretvori u petorku, pošto je druga po veličini stranka "Dobra partija" zapretila da će napustiti koaliciju nakon što je postalo jasno da će Gandi-Kemal da se kandiduje.

Ipak, smireni birokrata uspeo je da ujedini rascepkanu i šaroliku tursku opoziciju. Nacionalna alijansa, koja ga je na kraju podržala, uključuje i stranku desnog centra, jednu nacionalističku, jednu islamističku i dve stranke koje su se odvojile od Erdoganove vladajuće partije.

"Zora socijaldemokratije" i obnova parlamentarnog sistema

Kada je postalo jasno da će ujediniti opoziciju i izaći na crtu Erdoganu, Kiličdaroglu je, u skladu sa temperamentom i reputacijom, obećao da će ujediniti i sve različite slojeve društva u Turskoj. Njegov zaštitni znak tokom kampanje bio je gest rukama u obliku srca.

Na društvenim mrežama je objavio seriju video-snimaka iz svoje skromne kuhinje ili radne sobe u Ankari, često se obraćajući mladim biračima koji prvi put glasaju. Ležerno obučen, podvrnutih rukava i sa prepoznatljivom narukvicom, govorio je o osetljivim temama kao što je položaj Kurda i drugih manjina.

Pored nove "zore socijaldemokratije", Kiličdaroglu je obećao povratak "ortodoksnoj ekonomskoj politici", kao i vraćanje parlamentarnog sistema podele vlasti, koji je Erdogan pre nekoliko godina preobrazio u predsednički.

Više puta je naglasio da će obnoviti nezavisnost pravosuđa i prekinuti praksu korišćenja sudova za obračun sa neistomišljenicima, novinarima, aktivistima i političkim protivnicima.

Na oduševljenje pristalica, ali uz blagu kontroverzu, naišlo je i obećanje da će Kiličdarogluova Turska deportovati milione sirijskih i avganistanskih izbeglica.

Upitan kako namerava da uskladi ovo obećanje sa željom da se Turska pridruži Evropskoj uniji, Kiličdaroglu je rekao da očekuje podršku Unije i Ujedinjenih nacija.

Istakao je da takvu ideju ne smatra rasizmom i da će razgovarati sa administracijom u Siriji, naći rešenje za problem i objasniti razloge za zaštitu turskih granica.

"Znamo da je Ukrajina nepravedno napadnuta"

Pored saniranja posledica katastrofalnog zemljotresa na jugoistoku Turske, u kojem je poginulo više od 50.000 ljudi, jedan od najvećih izazova sa kojim bi Kiličdaroglu mogao da se suoči ako postane predsednik jeste promena nepredvidivog i nestabilnog spoljnopolitičkog kursa Erdoganove Turske.

Percipiran u javnosti kao kandidat po volji Zapada, teško da bi Kiličdaroglu nastavio Erdoganov put sedenja na više stolica i opreznog balansiranja između Kijeva i Moskve, Pekinga i Vašingtona...

"Kreiraćemo spoljnu politiku u okviru onoga što interesi Turske zahtevaju. Mi smo partija koja smatra da spoljna politika koja se trenutno vodi ne ide u prilog Turskoj", odgovorio je Kiličdaroglu na pitanje kakav odnos namerava da uspostavi sa Vladimirom Putinom.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Turskom susedu sa druge strane Crnog mora, bio je mnogo precizniji i odlučniji...

"Znamo da je Ukrajina nepravedno napadnuta. Zato ih podržavamo. Pružili bismo sve vrste političke podrške koja je potrebna", istakao je Gandi-Kemal.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI