SVE PODSEĆA NA 2008. GODINU Da li su Amerikanci upravo srušili svet?

Na Volstritu su u sredu cene deonica pale drugi dan zaredom jer nema napretka u pregovorima demokrata i republikanaca o povećanju državnog zaduživanja. Očekivano, trend se prelio na azijska tržišta gde su u četvrtak, prenosi Rojters, cene deonica pale zaronivši na najniži nivo u dva meseca jer se ulagači povlače iz rizičnijih investicija, s obzirom na to da nema pomaka u pregovorima u Vašingtonu.

"Još početkom nedelje ulagači su bili optimistični i očekivali dogovor o zaduživanju. Kako se bližimo krajnjem roku od 1. juna, sve su oprezniji", objašnjava Angelo Kourkafas iz kompanije Edward Jones. Agencija Fitch poručila je u sredu da je stavila SAD na posmatranje zbog mogućeg smanjenja kreditnog rejtinga s obzirom na moguće poremećaje u finansiranju saveznih službi.

Plate i penzije

Pregovarači američkog predsednika Džoa Bajdena i republikanskog predsednika Zastupničkog doma Kevina Mekartija u sredu su se opet sastali u Beloj kući kako bi pokušali zaključiti sporazum o podizanju granice američkog duga u iznosu od 31,4 biliona dolara i izbeći situaciju u kojoj vlada ne bi mogla ispunjavati ugovorne obveze kad je reč o platama, penzijama ili naknadama svojim poverenicima.

Nije pomoglo ni što je Bajden skratio boravak u Aziji i nije otišao u posetu Papui Novoj Gvineji, što je imalo negativan efekt na američki globalni uticaj. Narodna Republika Kina u medijima na engleskom već danima ismeva stanje američkih financija, upozoravajući da takva država ne sme biti poverenik globalne valute. Kriza će, kako god se razrešila, imati negativan uticaj ne status dolara kao odabranog sredstava međunarodne trgovine.

Ministar finansija Dženet Jelen ponovno je u sredu podsetila da je hitno da demokrate i republikanci pronađu proračunski kompromis kako bi Kongres mogao glasati za povećanje gornje granice javnog duga. Ministarstvo finansija je upozorilo da savezna vlada možda već 1. juna neće moći podmiriti sve svoje račune, a trebaće nekoliko dana da se u podeljenom Kongresu usvoji zakon.

Jelen navodi da je u pitanju organizacija "platnog sistema (koji) je uspostavljen kako bi se plaćali računi" vlade, "a ne da odlučuje koje će račune platiti ili ne". Bez dogovora "mi ćemo propustiti neke svoje obveze i to nije prihvatljivo", zaključila je.

Usporavanje

Reč je o megakrizi koja bi imala ozbiljne posledice na američku unutrašnju političku scenu i na finansijska tržišta, odakle bi se prelila na globalni nivo. Da, podseća na 2008. godinu, a situaciju čini gorim spoznaja da je Nemačka upala u recesiju, plitku, ali recesiju, dok su se aktivnosti u američkoj ekonomiji u prvom ovogodišnjem tromesečju značajno usporile. BDP je porastao po anualiziranoj stopi 1,1 posto, dok je u četvrtom tromesečju 2022. godine rastao 2,6 posto.

The Wall Street Journal podsjeća da se 2011. godine SAD našla u sličnoj situaciji, član osoblja njujorškog Feda rekao je zvaničnicima središnje banke da učesnici na tržištu "nisu bili u mogućnosti doći do dobro koordinisanog, učinkovitog pristupa" rešavanju potencijalnog neispunjavanja obveza. Sada je situacija nešto bolja, piše američki dnevnik, jer je središte američkog finansijskog života pokrenulo mere iz novog priručnika za krajnje situacije.

"Primarni cilj industrije: održati funkcioniranje financijskih tržišta. Mnogi se boje svega, od računalnih kvarova do kaskadne panike ako SAD propusti isplate po državnim obveznicama koje su temelj trgovanja i obično se smatraju praktički jednako sigurnima kao i gotovo novac. Priručnik govori da bi sada ulagači mogli nastaviti trgovati svim američkim državnim obveznicama, čak i onima dospjelih kamata ili glavnice. Kaos i zbrka bi se držali pod kontrolom nizom konferencijskih poziva, svaki s dnevnim redom koji je već organizirala trgovačka grupa Udruge industrije vrijednosnih papira i financijskih tržišta."

Pad cena imovine

Takve su vesti važne i potrebne jer bi američki problemi sa servisiranjem državnog duga izazvali "vrlo ozbiljne posledice" u domaćoj, ali i svetskoj ekonomiji, uključujući verovatno i više troškove posudbe, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF). Upadanje SAD-a u recesiju jedan je od scenarija.

MMF je procenio da će svetska ekonomija ove godine porasti za 2,8 posto, ali je naglasio da bi dublja previranja na finansijskim tržištima, obeležena oštrim padom cena imovine i smanjenim bankovnim kreditiranjem, mogla zakočiti rast aktivnosti na samo jedan posto. Jedna od posledica američkih problema s plaćanjem i šire nestabilnosti u sjetskoj ekonomiji moglo bi biti podizanje kamatnih stopa, što bi dodatno usporilo ekonomiju.

Neki analitičari su predložili da Ministarstvo finansija zaobiđe krizu kovanjem platinastog novčića vrednog više biliona dolara i njegovim stavljanjem na vladin račun, što je ideja koju mnogi smatraju neobičnim trikom. Drugi tvrde da gornja granica duga sama po sebi krši Ustav SAD-a. Ali, ako bi se Bajdenova administracija pozvala na taj argument, koji uključuje 14. amandman, usledilo bi pravno osporavanje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI