VELIKA PODELA U EU Ove zemlje menjaju pravila, blok se deli, 16 zemalja hoće totalnu kontrolu

Početkom maja, takozvana Grupa prijatelja, koju predvodi Nemačka, a u kojoj su Belgija, Finska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Španija, apelovala je za reviziju glasanja o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Tom apelu ove nedelje pridružila se i Rumunija.
Umesto jednoglasnosti o ključnim pitanjima spoljne i bezbednosne politike, grupa je pozvala na sistem koji se zove glasanje kvalifikovanom većinom.
Za takvo glasanje potrebno je da 15 od 27 zemalja ima saglasnost – sve dok one predstavljaju više od 65 odsto ukupne populacije EU od otprilike 450 miliona.

"Cilj je da poboljšamo efikasnost i brzinu donošenja naših spoljnopolitičkih odluka. U pozadini ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i rastućih međunarodnih izazova sa kojima se EU suočava, članice Grupe su uverene da su spoljnoj politici EU potrebni prilagođeni procesi i procedure kako bi EU ojačala kao spoljnopolitički akter", navodi se u apelu Grupe prijatelja.

Sa druhe strane, formirana je koalicija zemalja za očuvanje jednoglasnosti u kojoj su, između ostalih, Poljska i Mađarska.

Promena geopolitičke situacije zahteva veću brzinu

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok istakla je da grupa ne predlaže revoluciju, već procenu onoga što bi moglo da se ućini u okviru postojećih sporazuma EU kako bi spoljna i bezbednosna politika Unije bila delotvornija.

Postojeći ugovori, u okviru takozvanih "paserele klauzula", omogućavaju prelazak sa jednoglasnosti na donošenje odluka kvalifikovanom većinom u određenim oblastima, uključujući sankcije.

Nemački kancelar Olaf Šolc smatra da su promene u glasačkim procedurama Evropske unije neizbežne. Kako je rekao, ne bi trebalo da bude moguće da jedna pojedinačna država članica sve zaustavi.

U govoru u Evropskom parlamentu u Strazburu, Šolc je takođe govorio o reformskim potrebama u Evropskoj uniji, uključujući promene neophodne za prijem više zemalja u sada 27-članu uniju.

Više odluka bi moralo da se donosi većinom, a ne jednoglasno, naveo je on i dodao da je insistiranje na demokratskim principima i vladavini prava bilo "neophodno".

Španski premijer Pedro Sančez govorio je u istom stilu tokom institucionalne proslave Dana Evrope 9. maja.

"Moramo odlučno da odlučimo za glasanje kvalifikovanom većinom i zati moramo da budemo dosledni. Ako se krećemo ka EU od više od 30 zemalja, moraćemo da promenimo način na koji odlučujemo o politikama koje sprovodimo", rekao je Sančez.

Na brodu, ali pažljivo koračajući

Slovenija je za sada deo Grupe prijatelja "kako bi pratili šta se dešava", rekao je u ponedeljak državni sekretar slovenačkog ministarstva spoljnih poslova Samuel Žbogar.

"Kao mala zemlja, želimo da kažemo koji bi naši problemi mogli da budu i jasno da stavimo do znanja da su nam potrebna određena uveravanja da će naši interesi biti uzeti u obzir", dodao je on.

Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku rekao je da bi efikasniji proces donošenja odluka, korišćenjem glasanja kvalifikovanom većinom, dao EU mogućnost da brzo deluje i ima uticaj.

I on je podsetio da je istovremeno za Rumuniju i dalje važno da obezbedi neophodne mehanizme za zaštitu i zaštitu nacionalnih interesa.

Italijanski ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Antonio Tajani lično je "za glasanje kvalifikovanom većinom, ali smatra da nije vreme da se bavimo ovim pitanjem".

Kako je rekao to pitanje bi moglo ponovo da se pokrene nakon završetka ukrajinske krize i nakon što je "zaključeno proširenje na Balkan".

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, generalni sekretar Evropskog pokreta u Bosni i Hercegovini Haris Plakalo smatra da promena pravila glasanja neće toliko uticati na tu državu, jer je Bosna i Hercegovina dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU u decembru prošle godine, iako nije ispunilo postavljene prioritete.

"Ne trebamo da budemo zabrinuti, niti možemo, kada je u pitanju promena pristupa odlučivanju o spoljnoj politici u Savetu EU, jer je širenje EU na Zapadni Balkan definisano i određeno mnogim dokumentima, strategije i istaknut kao jedan od važnih zadataka EU", rekao je on.

Poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau rekao je poljskim medijima da postoji snažna tendencija kod nemačkih suseda da se o pitanjima o kojima se, prema trenutnom zakonu, glasa jednoglasno, kao npr. poreska pitanja i koja se tiču bezbednosti i spoljne politike, trebalo da se rešavaju većinom glasova.

"Mi kao Poljska ne možemo da pristanemo na to", rekao je on.

Bugarska do sada podržava pravilo jednoglasnosti, istakao je vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Ivan Kondov.

On je naveo da po njegovom mišljenju to ne treba da se menja, ali je dodao da bi odatle trebalo da preuzme sledeća vlada u Sofiji. Očekuje se da će Bugarska uskoro imati novu rotirajuću vladu, kojom će kopredsedavati bivša evropska komesarka Marija Gabrijel.

Sofija je jednom iskoristila veto od ulaska u EU 2007. godine, u vezi sa početkom pregovora o proširenju sa Severnom Makedonijom prošle godine. 

Sofija i Skoplje imaju razlike, a Bugarska i EU insistiraju da se, kako bi se otvorila prva pregovaračka poglavlja, ustav Severne Makedonije izmeni kako bi se lokalna bugarska manjina uključila kao jedna od manjina u bivšoj jugoslovenskoj republici.

Nemanja Todorović Štiplija sa portala Juropian vestern Balkans smatra  da debata o jednoglasju "traje godinama, ali nema naznaka da će se ona uskoro rešiti".

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijato izrazio je "zabrinutost" zbog debate o glasanju kvalifikovanom većinom u spoljnoj politici EU, ističući "važnost održavanja zahteva jednoglasnosti radi zaštite nacionalnih interesa".

Na konferenciji za novinare on je rekao da je održan sastanak na nivou ambasadora za one zemlje članice koje žele da zadrže mogućnost da brane svoje interese u procesu donošenja odluka u Briselu.

Na pitanje da li je Hrvatska učestvovala na ovom skupu, hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman rekao je da mu nije poznata ova inicijativa.

Grlić Radman je rekao da Hrvatska nije podržala predlog da se odlučivanje konsenzusom zameni kvalifikovanom većinom u nekim područjima spoljne politike EU, jer je jednoglasnost jedini mehanizam koji garantuje ravnopravnost manjih država.

Međutim, naglasio je, "to ne znači da Hrvatska nije za jedinstvo EU. 
"Naprotiv, do sada nikada nismo blokirali nijednu odluku i uvek smo bili konstruktivan saradnik", rekao je on.

Snaga u različitosti?

Austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je da je protiv centralizma i za raznolikost u EU, a time i protiv većinskih odluka EU.

"Borba za konsenzus bila je teška u EU", rekao je i dodao da je to  obezbedilo demokratiju i raznolikost.

Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova takođe je izrazilo skepticizam prema predlogu, rekavši da glasanje kvalifikovanom većinom nije lek za sve. 
"Samo politička volja je ključ uspeha, borba za kompromis je suština EU. A kada se sporazumi postignu, svi ih podržavaju. To je posebna vrednost, posebno u nestabilnim vremenima kao što je sada", navelo je Ministarstvo.
Međutim, u prošlosti su se najviši austrijski političari izjasnili za odluke većine.

Grupa prijatelja saopštila je da ima za cilj koordinaciju sa institucijama EU i blisku saradnju sa svim državama članicama, pozivajući druge zemlje da se pridruže njenom reformskom naporu.

Ukoliko prosta većina zemalja EU - 14 od 27 država članica, glasa za pokretanje procesa reforme sporazuma EU, pregovori bi mogli da počnu.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI