GAS I DALJE TEČE Bizaran odnos koji nijedna strana ne želi da prekine

Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija nastavlja da šalje milione tona gasa u Evropu preko Ukrajine i puni svoju blagajnu sredstvima za finansiranje rata. Taj bizaran odnos između Kijeva i Moskve nijedna strana zasad ne želi da prekine, prenosi Jutarnji.hr.

Ukrajina insistira na tome da praktično nema drugog izbora nego da održava svoje ugovore s Rusijom, tvrdeći da joj oni daju prednost nad Kremljom i ograničavaju mesta na kojima će ruska vojska izvoditi vazdušne napade. A ukrajinska državna gasna kompanija Naftogaz upozorava da Ukrajina ne bi trebalo da zatvori gasovode za Rusiju jer su njeni evropski saveznici i dalje zavisni od ruske nafte i gasa, piše Jutarnji list.

Ekonomski partner

Pre invazije na Ukrajinu Rusija je opskrbljivala više od 40 posto gasa koji se uvozi u EU. To je sada palo na manje od osam posto, prema evropskom think-tanku Bruegel. Tranzit gasovodima koji prolaze kroz Ukrajinu je otprilike na četvrtini nivoa u poređenju s količinama pre rata, a samo gasovod Turski tok preko Crnog mora radi na nivoima sličnim onima pre invazije.

Kijev se sada nalazi u dilemi. Rusija zarađuje milione dolara slanjem nafte i gasa kroz Ukrajinu. S druge strane, Kijevu je potreban novac koji zarađuje na tranzitu i želi da ostane pouzdan ekonomski partner evropskim zemljama, koje bi se suočile s povećanjem cena ako se rusko snabdevanje energijom iznenada prekine.

"Kijev mora da poštuje svoje ugovorne obveze, a odluka o prekidu isporuka leži na zemljama primaocima, poput Mađarske, kojima treba ruska nafta i gas. Taj tok nije zaustavljen kako se druge zemlje, koje podržavaju Ukrajinu, ne bi smrzle zimi", rekao je u intervjuu za „Vašington post“ Oleksij Černišov, izvršni direktor Naftogaza.

Grupa za sankcije protiv Rusije, kojoj predsedavaju Andrij Jermak, šef ukrajinskog predsedničkog kabineta, i Majkl Makfol, bivši američki izaslanik u Rusiji, prošlog meseca je objavila "akcioni plan" u kojem se navode koraci za koje je grupa rekla da bi ih trebalo preduzeti kako bi se Rusija kaznila za rat u Ukrajini.

U tom planu poziva se na obustavu "svih preostalih ruta gasovoda pod ruskom kontrolom" koji dovode ruski gas na evropsko tržište, uključujući gasovod Turski tok. No, plan jasno poziva na očuvanje tranzita ruske energije kroz Ukrajinu. U najmanju ruku je ironično da usred rata Rusije protiv Ukrajine ruska nafta i gas nastavljajući da teku ukrajinskim cevovodima te da Ukrajina taj tranzit želi po svaku cenu da sačuva.

No, ljudi uključeni u sastavljanje plana tvrde kako je logika održavanja tranzita gasa i nafte preko Ukrajine jasna - ruski gas će ionako završiti na evropskim tržištima jer je EU uključila nekoliko izuzeća za uvoz ruske nafte i gasa, imajući na umu zemlje poput Mađarske. Tako je kontinuirani tok ruske energije delimično posledica starog sistema, a delimično odraz tržišne stvarnosti.

Rusija je obavezna da šalje oko 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje kroz ukrajinski sistem tranzita gasa zbog sporazuma o snabdevanju koji su prethodili Putinovoj invaziji, a Moskva se obavezala da će plaćati Ukrajini ukupno sedam milijardi dolara prema petogodišnjem ugovoru sklopljenom 2019. godine. "Pa zašto ne bismo nastavili da dobijamo novac? Ugovori su dogovoreni u skladu s izuzećem od embarga Evropske unije", tvrdi ekonomski stručnjak Anders Aslund.

Nakon početka rata zatvorena je ključna ulazna tačka Sohranivka za ruski gas na okupiranom području na istoku te od tada ruski gas teče kroz drugu ulaznu tačku, Sudžu. Rusija je u međuvremenu drastično smanjila količinu gasa koju je slala kroz Ukrajinu. Podaci koje je prikupio Bruegel pokazuju da je uvoz ruskog gasa bio 26 odsto manji u aprilu 2022. nego u istom periodu godinu ranije. Rusija je tokom prošle godine slala oko 300.000 barela nafte dnevno kroz naftovod Družba.

Zavisni od nafte

U septembru je Naftogaz podneo tužbu na Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu, rekavši da joj ruska državna gasna kompanija Gasprom "nije uplatila sredstva na vreme niti u celosti" prema uslovima ugovora. Međutim, Naftogaz je odbio da precizira koliko im novca nije uplaćeno. "Nateraćemo Gasprom da plati", rekao je Jurij Vitrenko, tadašnji čelnik Naftogaza. U 2022. je Gasprom platio Naftogazu 2,11 milijardi dolara za usluge tranzita.

Metju Sagers, stručnjak u S&P Global Commodity Insights, međunarodnom pružaocu informacionih usluga, rekao da je Družba prošle godine prevezla oko 80 posto nafte za najveću mađarsku naftnu kompaniju MOL, a da bi ove godine trebalo da preveze između 50 i 55 posto. Uz Mađarsku, Češka i Slovačka takođe zavise od nafte koja se isporučuje preko Družbe.

Osim toga, Ukrajina je prošle godine zaradila gotovo 180 miliona dolara na naknadama za tranzit iz Družbe, rekao je Sagers.

"Na kraju krajeva, novac je novac. Ukrajinci ne treba da dignu gasovod u vazduh. Mogli bi jednostavno da prestanu posluju ako žele", dodao je.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI