RAĐA SE NOVA SUPERSILA! Nadolazeći "treći" svetski poredak donosi nešto do sada neviđeno!

Nekada je bilo lako odgovoriti na ovo pitanje, piše magazin "Foreign Policy".

Ako imate više od 45 godina, odrasli ste u svetu kojim dominiraju dve supersile. Sjedinjene Države i njihovi saveznici postavljaju pravila sa jedne strane Berlinskog zida, dok je Sovjetski Savez vladao sa druge. Gotovo svaka druga država morala je da uskladi svoje političke, ekonomske i bezbednosne sisteme sa jednom ili drugom stranom. Bio je to bipolarni svet.

Zatim, 1991. godine, Sovjetski Savez se raspao, ostavljajući Sjedinjene Države kao jedinu svetsku supersilu. SAD su diktirale rezultate svojom dominantnom ulogom u međunarodnim organizacijama i upotrebom sirove moći. Bio je to jednopolarni svet.

Pre oko 15 godina svet se ponovo promenio — i postao je komplikovaniji.

Sjedinjene Države su postale manje zainteresovane da budu svetski policajac, arhitekta globalne trgovine ili osnivač globalnih vrednosti. Druge zemlje, koje su postajale sve moćnije, bile su sve više u stanju da ignorišu pravila koja im se nisu sviđala, a povremeno su ih i same stvarale. To je nepolarni svet bez globalnih lidera.

Dogodile su se tri stvari koje su izazvale ovu geopolitičku recesiju.

Prvo, Rusija nije uvedena u međunarodni poredak koji vodi Zapad. Rusija je postala izuzetno ljuta i sa pogledom na Zapad kao na svog primarnog protivnika na globalnoj sceni. Bilo da je najveći deo krivice na Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima ili na Rusiji, činjenica je da smo mi tu.

Drugo, Kina je uvedena u institucije koje predvode SAD, ali pod pretpostavkom da će Kinezi postati integrisaniji, bogatiji i moćniji, oni će takođe postati sličniji Amerikancima. Kako se ispostavilo, oni su i dalje Kinezi, a Sjedinjene Države nisu spremne da to prihvate.

I treće, Sjedinjene Države i njihovi saveznici ignorisali su desetine miliona sopstvenih građana koji su se osećali zaostalim zbog globalizacije. Njihove pritužbe dodatno su podstaknute rastućom nejednakošću u prihodima i platama, promenom demografije i politike identiteta i polarizacijom zbog novih medijskih tehnologija. Nakon decenija benignog zanemarivanja, većina ovih građana postala je fundamentalno nepoverljiva prema svojim vladama i samoj demokratiji.

Drugačije od svega do sada

Sve geopolitičke krize koje svakodnevno vidite u naslovima? Rat u Ukrajini, sukob oko Tajvana, nuklearne tenzije sa Iranom i Severnom Korejom – 90 odsto njih je proizvod jedne od tri navedene stvari.

Ipak, u dobru i zlu, geopolitičke recesije ne traju večno. A nadolazeći globalni poredak je nešto veoma, veoma različito od onoga na šta smo navikli.

Zašto? Zato što više nemamo višedimenzionalne supersile – kao u zemljama koje imaju globalnu moć u svim domenima. Tako je, Sjedinjene Države i Kina danas nisu velesile — barem ne na način na koji smo oduvek koristili taj izraz. A ako nema velesila, to znači da nema jedinstvenog globalnog poretka. Umesto toga, ono što danas imamo je višestruki svetski poredak, odvojen, ali se preklapa.

Prvo, imamo unipolarni bezbednosni poredak. Sjedinjene Države su jedina zemlja koja može da šalje vojnike, mornare i vojnu opremu u svaki kutak sveta. Niko drugi nije ni blizu. Uloga Amerike u bezbednosnom poretku danas je važnija — i, zaista, dominantnija — nego što je bila pre deset godina.

Kina ubrzano povećava svoje vojne kapacitete u Aziji, ali nigde drugde na značajan način. Ovo izaziva sve veću zabrinutost američkih indo-pacifičkih saveznika, koji se sada više nego ikada oslanjaju na američki bezbednosni kišobran. Sukob u Ukrajini je na sličan način učinio Evropu najzavisnijom od NATO-a predvođenog SAD u poslednjih nekoliko decenija. U međuvremenu, ruska vojska je bila oslabljena gubitkom oko 200.000 vojnika i većine vojne opreme i naoružanja.

Da, Kina, Rusija i drugi imaju nuklearno oružje, ali njihova upotreba je ravna samoubistvu. Izgleda da su Sjedinjene Države jedina svetska vojna supersila-

Ali vojna moć ne dozvoljava Vašingtonu da postavlja pravila za globalnu ekonomiju, jer je ekonomski poredak multipolaran. SAD imaju snažnu i dinamičnu ekonomiju, i dalje najveću na svetu, ali je globalna moć ovde široko podeljena.

Uprkos svim pričama o novom hladnom ratu, Sjedinjene Države i Kina su previše ekonomski međusobno zavisne da bi se odvojile jedna od druge. Bilateralna trgovina između njih dvoje stalno raste, a druge zemlje žele pristup i američkim snagama i rastućem kineskom tržištu (koje će uskoro postati najveće na svetu). Ne možete imati ekonomski hladni rat ako nema nikoga voljnog da se bori sa njim.

U međuvremenu, Evropska unija je najveće jedinstveno tržište na svetu i u stanju je da postavi pravila i standarde koje Amerikanci, Kinezi i drugi moraju da prihvate kao cenu poslovanja. Japan je i dalje globalna ekonomska sila. Indijska ekonomija ubrzano raste, a sa njom i uticaj na globalnoj sceni.

Relativni značaj ovih i drugih ekonomija nastaviće da se menja u narednoj deceniji, ali ono što je izvesno jeste da je globalni ekonomski poredak i da će ostati multipolarni poredak.

Postoje tenzije između bezbednosti i ekonomskog poretka. Sjedinjene Države žele da se sve više različitih ekonomskih sektora definiše kao kritične za nacionalnu bezbednost i vrše pritisak na druge zemlje da usklade svoje politike u skladu sa tim. Poluprovodnici, kritični minerali i možda uskoro TikTok. Sa svoje strane, Kina želi da iskoristi svoju komercijalnu i trgovačku moć da poveća svoj diplomatski uticaj. Evropa, Indija, Japan i druge zemlje žele da obezbede da ni bezbednost ni ekonomski poredak ne dominiraju nad drugima – i najverovatnije će u tome uspeti.

Treći poredak

To su dva svetska poretka koja već vidimo. Ali postoji treći, brzo evoluirajući poredak koji će uskoro imati veći uticaj od ostalih: digitalni poredak. Tamo, za razliku od svakog drugog geopolitičkog poretka u prošlosti i sadašnjosti, dominantni akteri koji postavljaju pravila i vrše vlast nisu vlade već tehnološke kompanije.

Čuli ste kako su NATO oružje, obaveštajni podaci i obuka pomogli Ukrajincima da brane svoju zemlju. Ali da zapadne tehnološke kompanije nisu pritekle u pomoć u prvim danima invazije — odbijajući ruske sajber napade i dozvoljavajući ukrajinskim liderima da komuniciraju sa svojim vojnicima na prvim linijama fronta — Rusija bi Ukrajinu potpuno izbacila sa interneta za nekoliko nedelja. Da nije bilo tehnoloških kompanija i njihove moći u novom digitalnom poretku, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski verovatno danas ne bi bio na vlasti.

Tehnološke kompanije odlučuju da li bivši američki predsednik Donald Tramp može da govori nefiltrirano i u realnom vremenu stotinama miliona ljudi.

Tehnološke kompanije čak definišu naše identitete. Pitali smo se ranije da li je ljudsko ponašanje prvenstveno rezultat prirode ili vaspitanja. Ne više. Danas je to priroda, vaspitanje i algoritam. Digitalni poredak postaje ključna odrednica o tome kako živimo, u šta verujemo, šta želimo — i šta smo spremni da uradimo da bismo to postigli.

To je neverovatna količina energetskih tehnoloških kompanija koje su prikupile - toliko da su same po sebi postale geopolitički igrači. Ovi profitni akteri već kontrolišu aspekte društva, ekonomije i nacionalne bezbednosti koji su dugo bili isključivi domen države. Njihove privatne odluke direktno utiču na sredstva za život, interakcije, pa čak i misaone obrasce milijardi ljudi širom sveta. Oni takođe sve više oblikuju globalno okruženje u kome same vlade deluju.

Ali kako će tehnološke kompanije iskoristiti svoju novootkrivenu moć? Postoje tri moguća scenarija.

Ako američki i kineski politički lideri nastave da se snažnije afirmišu u digitalnom prostoru i ako se tehnološke kompanije usklade sa svojim matičnim vladama, završićemo u tehnološkom hladnom ratu između SAD i Kine. Digitalni svet će se podeliti na dva dela, druge zemlje će biti prinuđene da biraju stranu, a globalizacija će se rasparčati.

Ako se tehnološke kompanije drže globalnih strategija rasta, odbijajući da se usklade sa vladama i čuvajući postojeći jaz između fizičkog i digitalnog polja konkurencije, onda ćemo videti novu globalizaciju: globalizovani digitalni poredak. Tehnološke kompanije će ostati suverene u digitalnom prostoru, nadmećući se uglavnom jedna s drugom za profit—i sa vladama za geopolitičku moć, na isti način na koji se glavni državni akteri trenutno bore za uticaj u prostoru u kojem se preklapaju ekonomski i bezbednosni nalozi.

Ali ako sam digitalni prostor postane najvažnija arena takmičenja velikih sila, uz moć vlada koja nastavlja da slabi u odnosu na moć tehnoloških kompanija, onda će sam digitalni poredak postati dominantni globalni poredak. Ako se to dogodi, imaćemo post-vestfalski svet — tehnopolarni poredak kojim dominiraju tehnološke kompanije kao centralni igrači u geopolitici 21. veka.

Sva tri scenarija su prilično verovatna. Ništa nije neizbežno. Gde ćemo završiti zavisiće od toga kako eksplozivna priroda veštačke inteligencije pokreće promene u postojećim strukturama moći, da li su vlade sposobne i voljne da regulišu tehnološke kompanije, i – što je najvažnije – kako tehnološki lideri odluče da žele da iskoriste svoju novootkrivenu moć, piše Jutarnji.hr.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI